Od formiranja NR Kine 1949. godine svedočimo ravnoteži moći u jugo-istočnoj Aziji koja je dominatno uspostavljena zahvaljujući američkim odbrambenm ugovorima sa okolnim državama. Ove bezbednosne garancije rezultovale su nastankom popularno nazvanih „Azijskih tigrova“. Pomorski sporovi Kine i njenih suseda posledice su kineskih težnji da prošire svoju eksluzivnu-ekonomsku zonu čime bi pravnim sredstvima proširili zonu ograničenja vojnih manevera Amerike i njenih saveznika. Stabilnost indo-pacifičke regije ne zavisi samo od odnosa NR Kine i Tajvana jer na primeru Filipina uviđamo da NR Kina ima sporove i sa svojim drugim susedima. Srž sporenja je kinesko polaganje prava na celokupno Južno kinesko more čime se zanemaruju interesi Vijetnama, Filipina, Bruneja, Malezije, Kambodže pa sve ka jugu do mora Java. NR Kina u svom poduhvatu da iskorači na scenu kao super sila inicira konflikte u sivoj zoni sa svojim susedima. Vremenom su kineski susedi postali američki nepotopljivi nosači aviona. Strah od Komunističke partije oterao je kineske susede u zagrljaj Amerike koja već 70 godina ima uspostavljene odbrambene ugovore. Tokom 2023. godine došlo je do unapređenja odbrambenog ugovora između SAD i Filipna za otvaranje još četiri dodatne baze, danas ukupno devet baza. Putem ovih vojnih instalacija, i čuvenog Guama, Amerikanci se nalaze na svega 500km od južnih delova Tajvana sa projekcijom moći u celokupnom Južnom kineskom moru.
Pored diplomatije „vuka ratnika“ istovremeno na delu imamo tkz. pravni rat po pitanju osnova za ostvarivanje statusa eksluzivne ekonomske zone od strane NR Kine. Gde god postoji bilo kakav sprud ili plitki gaz Kinezi te lokacije zalivaju tonama betona stvarajući veštačka ostrva koja treba da posluže kao sredstvo proširenja sporne eksluzivne ekonomske zone. NR Kina je do sada izgradila na hiljade veštačkih ostrva što je rezultovalo nizom teritorijalnih sporova. Jedan od tih sporova upravo je nastao i sa Filipinima u čiju korist je međunarodna arbitraža donela odluku koju NR Kina ne poštuje. Suprotno odlukama međunarodne arbitraže NR Kina odbija da ih sprovede čime potvrđuje svoj status velike sile. Regionalni teritorijalni sporovi su prilika za potvrđivanje statusa velike sile.
Filipni su nezavisnost od SAD stekli nakon Drugog svetskog rata, odnosi su bili promenjivi, status trupa se menjao ali ugovor o uzajamnoj odbrani se nije menjao. Nepoverenje i strah od Pekinga naveli su Filipine da i suprotno većinskom stavu ponovo obnove američko prisustvo.
NR Kina je svesna da su njeni susedi stvorili preduslove da u slučaju izbijanja oružanog konflikta dodje do internacionalizacije sukoba, a što im nikako ne ide u prilog. Zato stalno možemo čuti poruke kineske diplomatije da su Tajvan i Južno kinesko more unutrašnje pitanje Pekinga. Ovakva argumentacija podseća na obraćanje Vladimira Putina od 26.2.2022. kada je kazao da niko ne sme da se meša kako ne bi snosio posledice koje istorija ne pamti. Otvaranje novih američkih vojnih baza NR Kina je nazvala „sebičnošću Filipina“.
Osnov za ove okršaje u „sivoj zoni“ treba tražiti u potrebi za uspostavljanju „tampon zona“, energentima i prirodnim bogatstvima . U igri su stotine triliona tona nafte i prirodnog gasa. Svi ovi motivi se poklapaju sa kineskim strateškim interesima koji za cilj imaju dosezanje statusa regionalnog hegemona. Ukoliko analiziramo sve dosadašnje okršaje videćemo da strane izbegavaju upotrebu smrtonosne sile. Okršaji se odvijaju putem sprečavanja pristupa odnosno plodvidbe, napadima vodenim topovima i vojnim laserima. Kina pažljivo vaga da ne pređe granicu u otvoreni oružani konflikt. Ovo su tkz. indirektni metodi kada rojevi kineskih pomorskih milicija opkole plovila i na taj način im presecaju putanju plovidbe. Oštećenja od napada vodenih topova često izazivaju kvarove na plovilima. Na meti se često nalaze ribarski i komercijalni brodovi čime se izaziva poremećaj globalnih lanaca snabdevanja. Logika Pekinga leži u tome da proširenjem eksluzivne ekonomske zone svoje susede učini neatraktivnim za globalne lance snabdevanja. Usled nepredvidljive politike kompanije sele svoju proizvodnju iz NR Kine u okolni Vijetnam, Filipine, Indoneziju , Maleziju. Kriza u južnom-kineskom moru, naročito u delu koji vodi ka Malaka moreuzu može izazvati ozbiljne poremećaje u globalnom snabdevanju. Kroz sporne teritorije prolazi 1 trilion dolara svake godine.
NR Kina nastoji da testira američku posvećenost i spremnost trudeći se uvek da ne pređe granicu izbijanja konflikta. Za Kinu je od presudne važnosti da obezbedni plovne puteve kako bi mogla da napadne Tajvan. U ovom trenutku napad na Tajvan ili Filipine bi predstavljano multi-nacionalni sukob sa bar 4 uključene države. Logika Pekinga se vodi računicom da će njegovi susedi odabrati dugoročnu deeskalaciju tenzija, a što će imati posledicu odustajanje od partnerstava sa Amerikom koje Peking želi da pokaže kao opterećujuća i nepotrebna. Ulazak u potpuno saglasje sa kineskim političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima predstavlja se kao odgovorno i miroljubivo kretanje u odnosu na krize i tenzije koje stvaraju odnosi sa Amerikom. Iskustvo Ukrajine koja je pomogla vojnu modernizaciju NR Kine danas se pokazalo kao malo relevatno kada Peking kandiduje legalizaciju okupacije Ukrajine kroz „plan za mir“. Prvi kineski nosač aviona Liaoning Tajp 001 je isporučen iz Ukrajine, isto tako Ukrajina je razvila i ustupila tehnologiju za rekate vazduh zemlja. Male indo-pacifičke države su svesne da bi njihov položaj bio veoma pogoršan u slučaju da odustanu od aranžmana sa Amerikom.
Kinezi smatraju da se nalaze u svojevrsnom obruču američkih sazvenika koji se naziva „prvi lanac ostrva“. Kineska narodna armije još uvek nije spremna da vodi složene ratne operacije iz tog razloga se pribegava hibridnim dejstvima koja obuhvataju zastrašivanje, nagrizanje i provokacije kako bi se neoružanim sredstvima ostvarili ciljevi. U tu svrhu Kina vodi hibridna dejstva putem medijskih operacija, posledica je bio protest Filipinaca protiv novih američkih baza 2023.godine. Diplomatija je veoma važna komponenta. Razne globalne inicijative imaju ulogu pridobijanja međunarodne zajednice koji se nazivaju „prijatelji globalnog razvoja“. Ne treba potcenjivati kineske informativne akcije u cilju menjanja stavova javnog mnenja susednih država.
Amerika primenjuje šahovsku taktiku blokade polja razmeštanjem svojih vojnih i mornaričkih potencijala i dokle god je tako, taktika „kraljičinog polja“ će zaustavljati prolaz drugih figura, čitajte kineskih vojnih brodova. I evropske države zbog svoje zavisnosti imaju interes da se uključe u ove operacije odvraćanja. Filipini nisu izuzetak već pravilo kineskog regionalnog obrasca ponašanja. Fascinatna deluje otpornost ovih azijskih država u odnosu na kineskog zmaja.
Autor: Darko Obradović