atuor: Dr Ilija Životić
Žrtve terorističkog napada u Moskvi još nisu ni pobrojane niti im je utvrđen identitet a hibridno delovanje u Srbiji je već uzelo maha. Listom su se dežurni sledbenici Kremlja oglašavali na društvenim mrežama i sredstvima javnog informisanja okrivljujući Zapadne obaveštajne službe ili u najblažim izjavama Kijev da stoji iza ovog napada. Neverovatno ali salva njihovih izjava u kojima bez ikakvih dokaza ili indicija barem optužuju Zapadne obaveštajne službe i Ukrajinu nastupila je mnogo pre nego su se oglasili njihovi uzori, mentori ili finansijeri iz same Rusije. Štokholmski sindrom je prehlada za njihovu dijagnozu.
Korene uzroka sukoba Rusije i ISIS možemo pratiti od gotovo desetogodišnje Sovjetske okupacije Avganistana. Naime, pred kraj 1979 tadašnje komunističko rukovodstvo u Moskvi odlučilo je da uputi svoje trupe u Avganistan kako bi osigurao njima odgovarajuću vlast. Međutim, vlast koju su podržavali političari iz Moskve pokušala je da Marksističkim pristupom zabrani ispovedanje religije koja je još u to vreme bila duboko ukorenjena u Avganistansku kulturu. Tako su Sovjeti dobili ceo Avganistanski narod za neprijatelja, a svet je dobio radikalne islamističke teroriste ponikle iz mudžahedinskih gerilskih jedinica koji su se pojavljivali na svim meridijanima gde su smatrali da je Islam ugrožen. Pokret radikalnih mudžahedina je jačao svakim danom kako se Sovjetska represija uvećavala koja je na kraju rezultirala sa više od milion civilnih žrtava i preko šest miliona izbeglica. Mržnja je stvorena.
Nakon toga, radikalni islamisti iz kojih korene vuče sadašnja ISIS u Avganistanu se pojavljuju i u dva krvava rata koje je Rusija pokrenula sa ciljem da spreči samostalnost Čečenije, kao i u tzv. Kavkaskom Emiratu. Prema podacima Evropskog Suda za ljudska prava, postojale su brojne situacije u kojima su ubijani i mučeni civili. Mržnja se raširila.
Tokom 2015 godine, Ruska vojska je formalno na poziv predsednika Sirije Bašar Al Asada ušla u tu zemlju kako bi osigurala njegovu vladavinu u sukobu sa teroristima Islamske države nakon gubitka drugog po veličini grada Idliba što je uz prethodno izgubljenu Raqqu bio signal da je Damask sledeći iako su u državi prisutne i Iranske paravojne jedinice. U tom trenutku pretnja Asadu nisu bili samo teroristi ISIL već i opozicione oružane formacije podržavane od različitih država koje su videle svoj interes u svrgavanju porodice Asad sa vlasti a koje su prve na sebi i osetile Rusku vojnu moć. Tada već, radikalni islamisti smatraju Rusiju za neprijatelja podjednako kao i Ameriku, iako se Rusi nikada nisu trudili da eliminišu lidere terorista već samo da u naletima oslobode pojedine regije i da nakon toga poučeni kako su sebi priklonili Čečenske lidere nakon sukoba, isto urade i sa liderima brojnih frakcija u Siriji. Lov na terorističke vođe prepustili su svesno Amerikancima kako na sebe ne bi privukli preterani bes terorista. Međutim, i tokom vojne intervencije u Siriji postoje brojni izveštaji o preteranoj upotrebi sile tamo gde to nije bilo potrebno, likvidacijama civila i bahatosti Wagner plaćenika što je samo povećalo stepen mržnje prema Moskvi.
Od tada do danas, Ruski plaćenici iz Wagner Grupe oformili su više od 20 baza na teritoriji Afrike, bili prisutni u nekoliko prestonica Afričkih država u kojima je došlo do promene vlasti i političkog kursa preko noći i tako umanjili uticaj Islamske države u njima.
Američko povlačenje iz Avganistana otvorilo je vrata Pakistanu, Kini i Rusiji da pokušaju da zonu svojih interesa uspostave u toj državi. Kina je bila zainteresovana pre svega za bezbednost svog projekta Pojas i Put, Pakistan za bezbednost svoje teritorija a Rusija je želela dobar odnos sa Talibanima i zbog strateških geopolitičkih interesa, osim naravno kako bi imala mir u svom dvorištu i sprečila prelivanje radikalnih islamista na svoju teritoriju. Sva je prilika, da su Rusi kako bi se dodvorili Talibanima, davali Kabulu obaveštajne informacije pomoću kojih su novouspostavljene Avganistanske vlasti krenule u obračun sa ogrankom ISIS u svojoj državi. Ova grupacija Islamske Države, poznata kao ISIS K smatra Talibane previše mekanim i zalaže se za strožiji oblik vladavine a neprijateljima smatra bukvalno svakoga ko ne misli kao oni i nije spreman da im se potčini. Dakle, ozbiljna pretnja za Kabul a samim tim i Ruske interese. Prema obaveštajnim informacijama, ISIS K je izveo veći broj ozbiljnih napada ne samo u Avganistanu gde su likvidirali šefa policije, već i Pakistanu, Iranu . Kulminacija odnosa sa Rusijom pre napada u Moskvi bio je samoubilački napad na Ambasadu Ruske Federacije u Kabulu 2023.
Dakle, istorija sukoba Ruske Federacije i terorista Islamske Države postoji, na sukob se nije dovoljno obraćalo pažnje i on je tokom godina kulminirao. Slično kao i u slučaju SAD i Al Kaide kada je napadu 11. Septembra prethodilo višegodišnje nepriateljsko delovanje kao što su napadi na ambasade i vojne objekte ukljućujući i napad na vojni brod u inostranstvu.
Međutim, zanimljivo je da Rusija nije ništa naučila iz tragedije 11. Septembra i reforme obaveštajne zajednice SAD koja je usledila nakon toga. Posledica reforme je da nakon toga na teritoriji SAD se nije desio ni jedan napad koji su izveli napadači iz druge države. Sa druge strane, Rusi kao da se još uvek drže strategije iz 20 veka, uzdajući se u pretnje teroristima na kojima ona i počiva u smislu ukoliko neko nešto loše uradi protiv naše države mi ćemo ga progoniti i eliminisati. Ta strategija, je odavno morala biti zamenjena preventivnim reagovanjem i eliminacijom svakoga za koga se dokaže da planira terorističke napade. Međutim, tu dolazimo do problema koji Rusija ima. Za takvu strategiju potrebno je imati međunarodnu bezbednosnu saradnju kao plod prijateljskih veza zasnovanih na međusobnom poštovanju i poverenju, koju država izolovana od savremenog sveta i pod sankcijama zbog kršenja povelje UN i protivpravne vojne agresije na suverenu državu nema. Na kraju ostaje da vidimo, ima li Rusija uopšte kapaciteta da eliminiše vođe ISIS K kao što su to uradili Amerikanci u slučaju Bin Ladena i Al Zavakirija iz Al Kaide( uz još desetine nižih komadanata) i lidera ISIS Al Bagdadija ili će se sve završiti na pretnjama iz bunkera ispod Kremlja.
Autor: Ilija Životić