autor: prof. Kateryna Shymkevych, Nacionalni Univerzitet u Zaporožju
Euromajdan postao je simbol otpora autokratiji, korupciji i ruskom uticaju na budućnost ukrajinskog društva tokom 2013. godine. Takođe, Euromajdan je izražavao želju Ukrajinaca da budu bliži Evropi nego Rusiji. Moskva je tada iskoristila proteste u Ukrajini na svoj način, šireći lažne informacije o Euromajdanu, predstavljajući situaciju kao revoluciju protiv tadašnjeg predsednika Janukovića i nezakonitu promenu vlade u Kijevu.
Nakon deset godina, Rusija i dalje koristi slične narative, nazivajući ih "tehnologija Majdana". Na taj način, Moskva želi prikazati proteste protiv vlade kao inspiraciju "kolektivnog Zapada", čiji je cilj nezakonita promena vlasti i uspostavljanje kontrole nad narodom i zemljom.
Ovakvu dezinformaciju proruski mediji u Srbiji šire svaki put kada građanska opozicija izađe na proteste protiv vlasti Predsednika Vučića. Nakon vanrednih izbora 17. decembra 2023. godine, kada su ljudi izašli na ulice izražavajući neslaganje sa rezultatima izbora, Rusija je ponovno počela širenje starih narativa o "Majdanu". Istovremeno, o tome su počeli govoriti eksperti i analitičari, ali malo ko od njih je razumeo da nema sličnosti između Euromajdana u Ukrajini i protesta u Srbiji.
21. novembra 2013. godine na glavnom trgu u Kijevu počeli su izlaziti ljudi koji su bili protiv odluke ukrajinske vlade da ne potpiše na samitu Istočnog partnerstva u Viljnusu (28.-29.11.2013.) Sporazum o pridruživanju između Ukrajine i EU. Na taj dan, Kabinet ministara izdao je Naredbu br. 905 koja je zaustavila europsku integraciju Ukrajine i proglasila približavanje Ruskoj Federaciji i Carinskoj Uniji. Međutim, takva odluka vlade nije odgovarala ukrajinskom društvu. Nekoliko dana kasnije, na glavnom trgu Ukrajine, kao i u drugim ukrajinskim gradovima, ljudi su izlazili na mirne demonstracije. Imali su jedan zahtjev – da predsjednik Viktor Januković potpiše Sporazum o pridruživanju između Ukrajine i EU u Viljnusu. Konačno, sve je postalo jasno kada je Januković iz Vilnjusa rekao da Ukrajina nije spremna za takav korak.
Predsjednik tada, kao i cijela vlada, mislili su da će Ukrajinci otići kući. Pogrešno su procijenili situaciju. Ukrajinci su bili spremni boriti se protiv autokratije i za svoju budućnost u Evropi. Međutim, to nije odgovaralo politici Janukovića i predsjednika Ruske Federacije Vladimira Putina.
21. novembra Januković je dao naredbu da se demonstranti rastjeraju. Te noći, milicija i specijalne jedinice policije za razbijanje protesta Berkut pretukle su mirne demonstrante. Ponovno su Januković i njegova vlada pogriješili, misleći da Ukrajinci neće nastaviti borbu.
1. decembra počeli su brojni protesti širom Ukrajine protiv Janukovića, vlade Nikolaja Azarova, bliskih odnosa s Rusijom i samovolje milicije. Ukrajinci su tražili nove predsedničke i parlamentarne izbore, ponovno otvaranje pregovora s Europskom komisijom. Januković nije popustio pred ovim zahtjevima. Mirni protesti pretvorili su se u borbu protiv režima Janukovića. Takva mirna borba trajala je do 19. januara 2014. kada je ukrajinska vlada odlučila ponovno rastjerati demonstrante na glavnom trgu u Kijevu. Nakon toga, počela se borba za pravo Ukrajinaca da žive u slobodnoj državi i protiv političkih represija. Najteži period bio je od 18. do 20. februara, kada je vlada naredila Berkutu i miliciji da pucaju na mirne demonstrante.
1. februara, predsednik Verhovne Rade (parlament Ukrajine), Oleksandr Turčinov, objavio je da je Januković i političari iz njegovog okruženja pobegli u Rusiju. Na sednici parlamenta istog dana, deputati su glasali za Rezoluciju br. 4193, "O samoproglašenju predsednika Ukrajine od obavljanja ustavnih ovlašćenja i imenovanju vanrednih izbora za predsednika Ukrajine". U dokumentu se takođe navodi da će novi predsednički izbori biti održani 25. maja 2014. godine, u skladu sa tačkom 7. dela 1. člana 85. Ustava Ukrajine. Istog dana, deputati su glasali za razrešenje sa funkcije predsednika parlamenta Volodimira Rybaka. Umesto njega, izabrali su Oleksandra Turčinova za predsednika Verhovne Rade, koji je u skladu sa Ustavom Ukrajine preuzeo funkciju predsednika Ukrajine do novih izbora.
Ovi trenuci su veoma važni za razumevanje onoga što se dogodilo u Ukrajini u skladu sa zakonom i Ustavom Ukrajine. Ovi trenuci su ključne tačke ruske propagande. Tokom poslednjih deset godina, Moskva naglašava da su od 2014. godine predsednik i parlament u Ukrajini nezakoniti. To nije tačno. Izbori 2014. i 2019. sprovedeni su u skladu sa zakonom i Ustavom, te Ukrajina ima vladu koju su izabrali Ukrajinci. Rusija tumači demokratiju u Ukrajini na svoj način i širi dezinformacije širom sveta tvrdeći da u Kijevu postoji režim.
Ruska Federacija smatra Euromajdan političkom tehnologijom koja je doneta iz Amerike i drugih zapadnoevropskih zemalja. Rusi ne razumeju šta znači imati želju i snagu boriti se za slobodu, demokratiju i politička prava u svojoj zemlji. Oni veruju da građani drugih zemalja nisu spremni stati u zaštitu svoje slobode i organizovati proteste protiv autokratskog režima.
Autor: Darko Obradović