U našem društvu se često rusko obaveštajno prisustvo i delovanje tumači u skladu sa većinskim stereotipom o Rusiji kao prijateljskoj zemlji. Uverenje da je Rusija prijateljska zemlja upravo je posledica ruskog neumornog rada. Prema dostupnim javnim izvorima može se konstatovati da delovanje ruskih službi predstavlja nastavak poznatog hladnoratovskog obrasca obaveštajnog nastupa u borbi geopolitičkih rivala.
Ruske obaveštajne aktivnosti se ne mogu razdvojiti u odnosu na celinu koja predstavlja „jedinstveni front“. Taj front čini diplomatija, propagandno-medijska mreža, obaveštajne službe, institucije i kompanije Ruske Federacije. Tako je bilo nekada a prema gomili javnih izveštaja tako je i danas.
Ruski ciljevi su jasni kao dan, sprečavanje članstva Srbije u EU i narušavanje odnosa sa Amerikom. Više od 200 godina Rusija smatra Srbiju svojom zonom interesa i u skladu sa tim ruske službe nebiraju sredstva i metode. Koliko su uspešni?
Upotrebom hibridnih dejstava ,u prvom redu dezinformacijama, Rusija aktivno menja društveni konsenzus građana Srbije. Upravo promena društvenog konsenzusa u kategorijama Amerika ili Rusija, EU ili BRIKS, NATO ili ODKB predstavlja centralni poligon. Rusima nije stran ni klasičan obaveštajni nasrtaj na šta nas podseća slučaj ruskog vojnog obaveštajca Gregorija Klebana iz 2019. godine čiju su špijunsku aktivnost zadokumentovale srpske službe bezbednosti. U ovoj obaveštajnoj aferi predmet interesovanja je bio sistem odbrane Srbije. Ako su nam Rusi prijatelji zašto su nas špijunirali?
Jedan od prisutnijih metoda koji primenjuju na teritoriji Srbije nazivamo operacijama uticaja. U najkraćem operacije uticaja su kontinuirane, složene, koordinirane operacije sa ciljem promene javnog mnenja i većinskog raspoloženja. Posledice su očigledne u vidu pada podrške EU integracijama i konačno podgrevanje anti-zapadnog raspoloženja u Srbiji. Na ovim aktivnostima imamo angažovane ruske medijske kuće, domaće i strane eksperte i komentatore – kreatore mišljenja, građanske organizacije i delove verskih organizacija.
„Jedinstveni front“ koji formira Rusija u svojoj manifestnoj formi ne obuhvata nužno rad obaveštajnih službi već i ono što se u nauci naziva ne obaveštajni metod. Taj ne obaveštajni metod je sama suština ruskog delovanja, gde prestaje vrlo tanka linija između legitimnih aktivnosti i podrivačke delatnosti? Osnova takvog delovanja zasniva se na plasiranju dezinformacija, polu-informacija i oblikovanju tačnih informacija iz ruskog ugla. Da se radi o obaveštajnoj igri iz Moskve ukazuje nam visok stepen koordinacije aktera na takvim aktivnostima u prvom redu kroz reprodukciju istovetnog sadržaja i koordinaciju velikog broja nosilaca i aktivnosti. Rusima nije strano ni formiranje grupa za pritisak kako bi održali ambijent povoljan za svoje interese, a na štetu srpskih interesa.
Za kraj, svojim obaveštajnim delovanjem Rusija održava iluziju da je zaštitnik Srba. Da li je stvarni zaštitnik Srba ili samo uspešan manipulant odgovor nam daje obim ruske propagande, ruskih dezinformacija i broj pro-ruskih organizacija? Oni sa čistim namerama ne deluju tako prema prijateljima.
Autor: Darko Obradović