Boraveći na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a izvlačim pojedine zaključke. Odbrana i
odvraćanje na Istočnom krilu ostaju prioritet NATO-a. Jedina realna oružana pretnja po teritorijalni
integritet država članica dolazi od Ruske Federacije.
Istočno krilo čiji je odbrambeni stožer Poljska, predstavlja višestruko ranjivu tačku Evrope. Prvo treba
imati na umu da su kritične tačke Baltičko more sa Litvanijom, Latvijom i Estonijom, zatim poljsko-
beloruska granica, Ukrajina i Rumunija sa Crnim Morem već načete napadom na Ukrajinu. Više nego
dugačka linija Baltik- Crno more na kojoj se nalazi Poljska kao glavni oslonac odbrane, a vrlo lako i prva
tačka konflikta sa Rusijom. Pored vojnih pretnji ponovo su prisutne hibridne pretnje poput migrantskog
„udara“ iz 2021. godine, kada je Belorusija organizovano prevozila migrante sa ciljem da se kreira haos u
Poljskoj i Litvaniji. Danas se sa istovetnom pretnjom suočava Finska.
Poljska se nalazi u delikatnom položaju. Kao članica NATO i američki saveznik značajno je unapredila
svoju bezbednost i doprinela izgradnji efektivnog mehanizma odvraćanja. Ono što predstavlja problem,
kako ga identifikuju poljski stratezi, jeste postojanje strateške asimetrije u domenu vojnih sposobnosti u
odnosu na pretnju koju predstavlja Rusija. Povlačeći zaključke kroz analitičke modele – simulacija ratne
igre i cost-benefit analiza Poljska se nalazi u naprednom nivou modernizacije i reforme svojih oružanih
snaga. Ova reforma podrazumeva uspostavljanje kopnene vojske, mornarice, avijacije, specijalnih snaga
i teritorijalne odbrane u jedinstvenom sistemu komnadovanja putem izgradnje novog komandnog štaba
u Krakovu.
Zaključci agresije na Ukrajinu upućuju na visoku upotrebu artiljerijskih sredstava, mogućnost
dugoročnog pozicionog iscrpljujućeg rata, nedostatak municije, važnost efikasne komande i kontrole ali i
važnost preciznih raketno-artiljerijskih sistema.
Ranije ove godine Poljska je najavila nabavku oko 1000 južnokorejskih tenkova, 688 haubica i 48
borbenih aviona. Očigledno je da Poljska nadoknadjuje svoje zalihe koje su smanjenje isporukom pomoći
za ukrajinsku samoodbranu. Ubrzano naoružavanje Poljske u saglasju je sa principima odvraćanja od
oružane agresije, ona nema luksuz da pokaže ranjivost već konstantno mora da ima sposobnost i to ne
samo za odbranu nego za efektivan kontra napad u slučaju oružane agresije ili provokacije od strane
Rusije sa Belorusijom. Poljska je do sada isporučila vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 3 milijarde
dolara. A vojne nabavke od 2023. dostigle su oko 23 milijarde dolara. Vojni budžet Poljske za nabavku
opreme iznosi 35,9%. Poljaci imaju jednu dobru karakteristiku kada nabavljaju vojnu opremu. Imajući u
vidu obim i vrednost oruđa i opreme koju nabavljaju imaju mogućnost da istaknu uspostavljanje
zajedničkog partnerstva u proizvodnji i modernizaciji opreme. Kroz ova partnerstva Poljska uvodi svoje
kompanije kao tehnološki most zasnovan na kooperativnim partnerskim ugovorima, čime održava svoju
namensku industriju dok istovremeno predstavlja respektabilnog klijenta.
Naoružavanje Poljske predstavlja direktnu reakciju na rusku agresiju. U ovom trenutku Poljska izdvaja
3,9% BDP za potrebe odbrane, a što je više od NATO standarda od 2% BDP-a. Varšava je potpisala ugovor
za nabavku 350 M1 Abrams tenkova, 96 Apača juršna helikoptera i 18 HIMARS-a. Objavljene namere
Poljske ukazuju da u kratkoročnom periodu nastoji da nabavi 500 višecevnih raketnih lansera po uzoru
na američki HIMARS. Najfascinatnija deluje nabavka 1000 tenkova K2 Crni Panter iz Južne Koreje.
U celom ovom spektru investiranja u oružano odvraćanje treba imati na umu očuvanje transparentnosti
u pogledu namera i aktivnosti. Za sada vidimo da Rusija i Belorusa pravilno čitaju poruke iz NATO-a u
pogledu rešenosti da se zaštiti svaki centimetar savezničke teritorije. Istovremeno opasnost od oružanih
provokacija i nepredvidljivost fronta u Ukrajini nalaže Poljskoj da preduzme ove obimne nabavke čija
realizacija se očekuje od 2027.godine. Biće zanimljivo pratiti južnokorejski proboj u pogledu namenske
industrije na evropskom kontinetu, ko će još krenuti putem Poljske, i da li Indija može da ponudi veoma
tražene višecevne raketne lansere. Ukoliko bi Srbija redefinisala svoju spoljno-političku orijentaciju
možda bi mogla postati jedan od dobavljača veoma traženih samohodnih haubica, u prvom redu, Nora
B-52, koja se na poligonima izvrsno pokazala.
Poljska poučena istorijskim iskustvima svoju odbranu zasniva na međunarodnim odnosima,
modernizaciji i reformama, te nabavkama. Da li je 300.000 poljskih vojnika, plus sva najavljena kupovina
dovoljna da održi bezbednost na Istoku Evrope pokazaće vreme.
Autor: Darko Obradović