Večiti studenti najverniji glasači

Jedna od najpoznatijih rečenica, vezano za studente je, večiti studenti. Ujedno u najveći strah studenata, koji može da se poistoveti sa onom rečenicom: tako blizu a tako daleko.

Broj studenata kojima je ostao jedan ili par ispita, nije mali. TI ljudi pošto nemaju diplome ne mogu da rade u struci, a tih par ispita im ništa neće pomoći u životu. Sa njima ili bez njih isto će biti. To neće uticati na znanje studenta, niti će mu biti od koristi, koliko mu ti ispiti nanose štetu.

Ljudi mogu i da batale fakultet zbog par ispita. Broj večitih studenata nije toliko mali i procena je da ih ima preko 15 000. Oni predstavljaju grupu glasača koji glasaju samo za jedan problem i spadaju u ekstremno/radikalno krilo.

Da analiziramo problem

U Srbiji su dominantne akadameske studije koje nose 240 ESPB i traju 4 godine. Na zapadu su popularne studije koje nose 3 godine i 180 ESPB. Svaki broj bodova nosi svoju titulu:

	Nativ titule	Broj ESPB (bodova)	Vreme trajanja u godinama
1	Inženjer	180	3
2	Diplomirani inženjer	240	4
3	Master inženjer	300	5
4	Doktor nauka	480	8

Kao što možemo videti, svaka titula mora pošteno da se zasluži, jer svaka titula zahteva drugačiji broj bodova, samim tim i drugačiju dužinu studiranja.

Na Zapadu su popularne trogodišnje studije i oni priznaju takve studije gde god da su završene. Ovim se neće uticati ni na vrednovanje diplome na Zapadu.  

Srbije je ostala u starom vremenu gde se podrazumevalo da studiranje traje 4 godine. Mnogi studenti su upisivali četvorogodišnje studije, misleći da tako treba, a i nisu imali izbora jer su skoro svi fakulteti imali samo četvorogodišnje smerove kada su oni upisivali fakultete.

Mnogi su se pokajali zbog fakulteta, a ne treba tako da bude. Mnogi studenti muku muče sa nekolicinom ispita i profesora. Postoji puno razloga zbog čega studenti ne završavaju nekolicinu ispita. Neki su izgubili interesovanje ili videli da to nije za njih. Neki su zbog loše materijalne situacije morali da se zaposle i sada nemaju vremena da završe te ispite. Neki su se razboleli ili imali porodične probleme pa sada moraju da brinu o svojim bližnjim. Neki su dobili dete i morali da se zaposle i sada ne mogu da završe.

Puno je problema koje mogu da pogode čoveka na putu koji traje 4 godine, nisu svi samo lenji kako se predpostavlja.

Nije ovo prvi put da država mora da se suočava sa ovakvom situacijom gde određen broj ljudi štrči van planiranog šablona, a ista situacija nije regulisana od strane države.

Primer može da bude zakon o ozakonjenju objekata koji priznaje objekte koji su izgrađeni bez dozvole(do određenog vremnskog perioda) jer je država morala da pronađe rešenje za te objekte, pošto oni fizički postoje. Imala je dve opcije da ozakoni te objekte ili da ih sruši. Očigledno da država neće rušiti objekte svojih građana koje su oni teško izgradili. Ista logika treba da se primeni i na večite studente.

Rešenje za večite studente

Omogućiti studentima koji su upisali četvorogodišnje studije, da ako ne mogu da ih završe, imaju pravo da  na istom smeru dobiju diplomu trogodišnjeg smera, ekvivalentnog naziva ali nižeg ranga. Ovim bi studenti kojima je ostao koji ispit do kraja mogli da završe studije ali sa titulom nižeg ranga.

Ovaj pristup je pošten, jer nikome ne opraštaju nepoloženi ispiti, već se pošteno položeni ispiti računaju za titulu nižeg ranga. Studenti koji polože sve ispite dobijaju titulu višeg ranga.

Ovim se ispravlja greška studenta koji je kao mlad i naivan upisao fakultet koji traje četiri godine, jer je bio ubeđivan od strane drugih lica da to tako treba.

Benefiti koje države ima su:

1. Rešava problem studentima koji se nalaze u toj situaciji. Njima je to pitanje života i smrti i to im je najvažnija politička tema zbog koje bi odlučili da izađu na izbore i glasaju. Veoma su zaiteresovani za rešavanje ovog problema.

2. Motiviše mlade ljude da upisuju fakultete jer im daje sigurnosnu mrežu da se ne plaše da zbog jednog ispita neće završiti fakultet, već imaju alternativni izlaz.

3. Povećava broj radnika koji povećava BDP i povaćava prihode od poreza i doprinosa.

4. Ti studenti su budući doktori, inženjeri, pravnici itd.. Koji će lečiti, neogvati, čuvati, štiti građane Srbije. U Srbiji se smanjuje broj studenata i treba pametno pristupiti tom problemu, jer na Zapadu je broj akademski obrazovanih građana do 3x veći u odnosu na broj stanovnika nego u Srbiji.

5. Statistički povećava broj studenata koji je završio studiranja, kao i što povećava procenat visokoobrazovanog stanovništva.

Šta je potrebno da država uradi?

Potrebno je da donese uredbu koja bi regulisala ovo polje i odnosila bi se na sve fakultete. Uredba o dobrovoljnoj odluci studenta da promeni obim studiranja, koja bi imala 10 do 20 članova.