Ruben Mehrabjan: Sjunik kao pokazatelj budućnosti regionalnog mira

Autor : Ruben Mehrabjan, Jermenski institut za međunarodne odnose i bezbednost Jerevan, Jermenija.

 

Sjunik je centar strateške ranjivosti Jermenije. Marz (regija) Sjunik je najjužnija provincija Jermenije. Region se graniči sa regionom Vajots Džor na severozapadu, sa Azerbejdžanom na istoku: sa rejonom Kelbajar - na severu i sa regionima Lačin, Kubatli i Zangelan u Azerbejdžanu - na istoku, sa Iranom na jugu i sa Nahičevanskom autonomijom Azerbejdžana – na zapadu. Stanovništvo u regionu je oko 140 hiljada, administrativni centar je grad Kapan. Sjunik, sa svojim veoma složenim terenom, je fokus strateške vrednosti Jermenije u regionalnim, međuregionalnim i transkontinentalnim proračunima u kontekstu različitih projekata. Pored toga, tu je koncentrisan značajan deo rudnih resursa zemlje, mineralnih voda, potencijala odmarališta i turizma, kulturno-istorijskog nasleđa. Naravno, suvišno je govoriti o otkrivanju i ostvarivanju potencijala oblasti u nedostatku mira i bez deblokade regionalnih komunikacija u svim pravcima. I takođe bez potpunog eliminisanja ruskog vojnog prisustva u njemu, koje se proširilo posle 44-dnevnog rata 2020. godine.

Da li je Sjunik kamen spoticanja ili buduća najvažnija raskrsnica u regionu?

Kroz Sjunik prolazi najvažniji autoput sa pristupom Iranu i njegovim lukama u Persijskom zalivu i Indijskom okeanu (autoput Sever-Jug), kao i glavni put koji povezuje glavnu teritoriju Azerbejdžana sa njegovom Nahičevanskom autonomijom.

U posleratnom periodu pojavila se ideja o takozvanom „Zangezur koridoru“, dizajniranom da oživi komunikacione rute koje su funkcionisale tokom sovjetskog perioda i povezuju Jermeniju sa Azerbejdžanom. Međutim, oslanjajući se na sopstveno i prilično proizvoljno tumačenje 9. paragrafa zajedničke tripartitne izjave od 9. novembra 2020. godine, ruska strana je, zajedno sa azerbejdžanskom stranom, počela da vrši pritisak bez presedana na Jermeniju kako bi je primorala da pristane na kontrola od strane graničnih snaga FSB Ruske Federacije nad deblokiranim komunikacijama - suprotno međunarodnom pravu, uklj. zloupotrebljavajući „situaciju na terenu”, što implicira pretnju de fakto otuđenja međunarodno priznate teritorije Jermenije.

U regionu su prisutne granične trupe FSB Ruske Federacije, koje od sovjetskog perioda „privremeno“ vrše graničnu kontrolu na jermensko-iranskoj granici (kao i na jermensko-turskoj granici) kao „ spoljne granice ZND“. Sporazum je na brzinu potpisan 1992. godine i nisu ga ratifikovala zakonodavna tela dve zemlje, što je u suprotnosti sa Ustavom Jermenije koji je stupio na snagu 1995. godine. Motivacija je bila da će rusko prisustvo biti „privremeno” (kao „bratska pomoć”) sve dok Jermenija, nakon sticanja nezavisnosti tokom rata, ne stekne sopstvene sposobnosti za obavljanje državnih funkcija na granici. Ovo takođe „objašnjava“ prisustvo FSB-a do danas na jerevanskom aerodromu Zvartnoc. Istina, glavnu funkciju kontrole granica poslednjih godina obavlja Nacionalna služba bezbednosti (NSB) Jermenije. Pitanje potpunog eliminisanja prisustva FSB se ne postavlja iz „političkih“ razloga.

Ovo rusko prisustvo, koje liči na besmisleni anahronizam, traje do danas. U uslovima dobrosusedskih odnosa Jermenije i Irana neshvatljivo je i prisustvo ruskih graničara koji „štite” Jermeniju od Irana ili Iran od Jermenije.

Treba naglasiti da su dodatne snage graničnih trupa FSB Ruske Federacije uvedene u region neposredno nakon 44-dnevnog rata 2020. godine. Reč je o liniji međunarodno priznate granice iz 1991. godine – od Sotka do reke Araks – zbog činjenice da ovaj deo granice nije opremljen, a Republici Jermeniji, po dogovoru, treba vremena za formiranje, obuku i raspored dodatne snage sopstvenih graničnih trupa sa naknadnim razmeštanjem na granici i obavljanjem relevantnih funkcija.

Toksična tema tzv „Zangezurski koridor“ je zatrovala pregovarački proces posle rata i izazvala oštro protivljenje u Jermeniji u vlasti i društvu. Štaviše, kada je to bilo povezano sa pitanjem lačinskog koridora, posebno u periodu njegove zajedničke rusko-azerbejdžanske blokade.

Jermenska štampa i stručna zajednica su uvereni da uprkos činjenici da je ideja tzv. „Koridor Zangezur” ili o „obećanjima jermenske strane da će ga obezbediti” izgovarali su se na najvišem nivou uglavnom u Bakuu, delimično u Ankari – „arhitektu” projekta „koridora”, „direktoru” pokušaja da se on sprovede a njen glavni potencijalni korisnik, posebno u kontekstu zločinačkog rata protiv Ukrajine, to je Rusija. Barem iz razloga zaobilaženja režima međunarodnih sankcija, a da ne pominjemo neoimperijalnu, hibridnu strategiju sprovedenu posle 2007. godine za „anšlus“ (apsorpciju) postsovjetskih država.

Jermenska štampa i stručna zajednica su uvereni da uprkos činjenici da je ideja tzv. „Koridor Zangezur” ili o „obećanjima jermenske strane da će ga obezbediti” izgovarali su se na najvišem nivou uglavnom u Bakuu, delimično u Ankari – „arhitekti” projekta „koridora”, „direktoru” pokušaja da se on sprovede a njen glavni potencijalni korisnik, posebno u kontekstu zločinačkog rata protiv Ukrajine, to je Rusija. Barem iz razloga zaobilaženja režima međunarodnih sankcija, a da ne pominjemo neoimperijalnu, hibridnu strategiju sprovedenu posle 2007. godine za „anšlus“ (apsorpciju) postsovjetskih država.

Osnovni stav Jermenije u vezi sa Sjunikom i pitanjem deblokade komunikacija povezanih sa oblašću formiran je početkom trilateralnih pregovora o okončanju rata 2020, koji su okončani potpisivanjem poznate trilateralne izjave. Prema nespornim informacijama, ruska strana je bila ta koja je insistirala da se u izjavu uključi klauzula o prenosu puta Megri, koji ide paralelno sa jermensko-iranskom granicom duž reke Araks, pod rusku kontrolu „kako bi se ojačao obostrano koristan mir “, a zbog kategoričnog odbijanja jermenske strane, takva odredba nije uvrštena u Izjavu od 09.11.2020.

Nakon ovoga, stav zvaničnog Jerevana se nije promenio po ovom pitanju, jer je time dovedena u pitanje legitimna, isključiva, suverena kontrola komunikacija preko sopstvene međunarodno priznate teritorije. Po ovom pitanju, sličnost stavova koji su u suprotnosti sa stavom Jerevana zabeležili su Baku i Ankara sa Moskvom. Jerevan se tome odupro, mobilišući svu raspoloživu moć i političko-diplomatske resurse, beležeći iz godine u godinu sve veću sposobnost otpora i solidarnost međunarodnih i regionalnih partnera/situacionih istomišljenika.

Istovremeno, međunarodni pritisak na Baku je konsolidovan u cilju promene maksimalističke pozicije i vođenja pregovaračkog procesa na konstruktivan način, u cilju pozitivnog rezultata – uspostavljanja dugoročnog, sveobuhvatnog i dostojanstvenog mira između Jermenije i Azerbejdžana.

Istovremeno, Ankara je pokazala veću fleksibilnost u poređenju sa Bakuom, menjajući pravac pregovora ka „zaobilaženju iritanata“, predlažući da se održe konsultacije sa Teheranom radi uspostavljanja železničke veze između glavnog dela Azerbejdžana i Nahičivanske autonomne oblasti duž Iransku obalu reke Araks. Upornost i diplomatska aktivnost Jerevana urodila je plodom, s obzirom na činjenicu da je Baku sklon da povremeno koristi silu na suverenoj teritoriji Jermenije uz saučesništvo i očigledno ohrabrenje Moskve.

Jermenija menja geografiju vojno-tehničke i odbrambene saradnje, potpisavši sporazume sa Indijom i Francuskom (prve partije novog naoružanja su već stigle u Jermeniju), rasporedila Civilnu posmatračku misiju EU (EUMA) u pograničnim regionima, ratifikovala Rimski statut, i zatražila učešće u Evropskoj mirovnoj platformi (European Peace Faciliti (EPF)) i verovatno će dobiti odobrenje. U Sjuniku su otvoreni konzulati Irana i Francuske i postignuto je razumevanje i konsenzus sa Sjedinjenim Državama i njihovim evropskim saveznicima, kao i sa Iranom, o okvirnim principima na osnovu kojih bi trebalo da se napravi budući mirovni ugovor sa Azerbejdžanom, i to:

– uzajamno priznavanje teritorijalnog integriteta – 29,8 i 86,6 km2, respektivno;

– potpuna deblokada svih komunikacija na principu reciprociteta, isključiva suverena kontrola nad sopstvenim komunikacijama svake zemlje;

– razgraničenje prema međunarodnim procedurama/praksama – duž granica iz 1991. godine u skladu sa odredbama Almati deklaracije iz 1991. godine, koju su potpisale Jermenija i Azerbejdžan, a u oktobru 2022. godine u Pragu su potvrdile svoju posvećenost potpisima.

Njihova privrženost navedenim principima, o čemu su se strane saglasile u prisustvu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela 14. maja i 15. jula ove godine. u Briselu, Jermenija je potpisom u Granadi zajedno sa liderima EU, Nemačke i Francuske, kao i zajedničkom izjavom sa šefom Evropske komisije, potvrdila konsenzus sa Teheranom i Nju Delhijem. Dakle, „lopta“ je u „polju“ zvaničnog Bakua, na pozadini nezadovoljstva njegovim postupcima iz Vašingtona (naročito izjava Džejmsa O'Brajena u Kongresu SAD), Evropskog parlamenta (rezolucija), Pariza i Berlin (izjave ministara inostranih poslova, uključujući i tokom njihove posete Jerevanu).

Zvanični Jerevan je, uprkos zajedničkom i koordinisanom pritisku Moskve i Bakua i nemilosrdnosti Ankare, tokom posleratnog perioda pokazao i odbranio svoj subjektivitet, postigao poštovanje svojih legitimnih prava na međunarodno priznatoj teritoriji.

Delimično su neutralisane pretnje u regionu Sjunika – koncentracija strateških ranjivosti širom zemlje, koje su kriminalno zanemarene tokom vladavine korumpirano-kleptokratskog režima. Ovo je samo početak putovanja koje će morati da se završi relativno bezbolno.

„Jermensko raskršće”: aktuelni pristupi, ciljevi i interesi

​ 26. oktobra ove godine Vlada Jermenije, koju je predstavljao premijer N. Pašinjan, predstavila je u Tbilisiju na forumu „Put svile“ projekat „Raskršće sveta“, koji uključuje pristupe zvaničnog Jerevana po pitanju posleratnog razvoja regiona, formiranje zajedničkih ekonomskih interesa, prevazilaženje konflikata i početak saradnje zasnovane na međunarodnim principima i praksi .

U nacrtu su predstavljena tri navedena principa, koji bi trebalo da rade zajedno i na recipročnoj osnovi sa ciljem okončanja perioda sukoba i uvođenja ere mira. Izražena je i spremnost Jermenije da uspostavi 7 kontrolnih punktova – 5 na granici sa Azerbejdžanom, 2 na granici sa Turskom, spremnost da posluje sa svim susedima u logici raskrsnice koja povezuje pravce od Persijskog zaliva do Crnog mora, od Kaspijskog mora do Sredozemnog mora.

Stav Sjedinjenih Država, izražen tokom saslušanja u Predstavničkom domu Kongresa, o budućoj arhitekturi i „crvenim linijama“ budućih komunikacionih projekata u regionu – od kineske granice Centralne Azije do Turske – zaslužuje posebnu pažnju.

Iz izjave Džejmsa O'Brajena, koji je izneo „integralni” stav aktuelne administracije, zasnovan na dvopartijskom konsenzusu u Kongresu, ostali govornici koji učestvuju na saslušanjima, kao i, prema dostupnim informacijama grupa koje utiču na formiranje stava američke administracije, proizilazi:

– Sjedinjene Države su direktan korisnik deblokade komunikacija između Centralne Azije i Turske, kako iz ekonomskih tako i iz bezbednosnih razloga evropskih saveznika, uključujući i u skladu sa interesima u kontekstu suprotstavljanja Rusiji u njenom ratu protiv Ukrajine; Sjedinjene Države će biti aktivno uključene u političke i diplomatske procese za formiranje transregionalnih komunikacija zajedno sa evropskim saveznicima;

– SAD teže ka jačanju političkih i ekonomskih veza sa zemljama Centralne Azije, Južnog Kavkaza i Turske, stvaranju zajedničkih interesa među njima, uklanjanju barijera, pre svega zbog sukoba i razloga istorijske prošlosti;

– Komunikacije ne bi trebalo da služe kao „zaobilazno rešenje“ za neutralizaciju režima sankcija protiv Rusije, čemu će se Vašington „aktivno suprotstaviti“;

– Rusija mora biti isključena iz projekata i pregovaračkih procesa dok se ne obnovi teritorijalni integritet Ukrajine i uspostavi mir, njena aktivnost „na terenu“ mora biti neutralisana;

– Iran ne može da služi kao „zaobilazni tranzit“ za zemlje Centralne Azije, Južnog Kavkaza i Turske, potrebno je pregovarati sa Jermenijom, poštujući njenu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet unutar međunarodno priznatih granica i demokratski sistem;

– U slučaju zadiranja na teritoriju Jermenije pod bilo kojim izgovorom, biće primenjene sankcije, kao u slučaju Rusije, koja takođe gazi granice iz 1991. godine, a po ovom pitanju postoji konsenzus sa evropskim saveznicima / Brisel (potvrdio izjave Žozepa Borela);

– Jermenija i jermenska demokratija moraju biti podržane, uključujući njene institucionalne sposobnosti i subjektivnost u donošenju odluka direktno zasnovanih na interesima njenih nacionalnih interesa; „Maligni uticaj“ Rusije na različite procese u regionu mora biti neutralisan;

O „domaćem zadatku” Jerevana, ... Rusije u Sjuniku

Danas imamo kategoričku divergenciju interesa između Jermenije i njenog „strateškog saveznika“ – Rusije. U sadašnjem istorijskom periodu interesi država se, u principu, međusobno isključuju. Brojni međusobno povezani faktori onemogućavaju politički i fizički nastavak uobičajenog poslovanja između zemalja. Jerevan, uključujući i na osnovu preovlađujućeg javnog mnjenja, suočava se sa potrebom za sveobuhvatnom revizijom svoje politike, što podrazumeva reviziju odnosa sa Ruskom Federacijom, celokupnog pravnog okvira i značajno smanjenje (sa naknadnom likvidacijom) abnormalno široke ruske prisutnosti u zemlji. Pre svega, sile, koja je postala ne samo beskorisna, već i formira novi sistem izazova i rizika za Jermeniju.

Jermenija je de fakto prekinula odnose unutar ZND i ODKB, međutim, de jure odnosi ostaju nepromenjeni, a rusko prisustvo ostaje u zemlji. Rukovodstvo povremeno daje ambivalentne izjave, s jedne strane, sve oštrije kritikujući Rusiju, sve više otkrivajući pokvarenost njene politike i njen moralni i politički bankrot. S druge strane, saopštavaju da „još nema planova“ da se de jure formalizuje trenutna situacija ili da se situacija promeni „na terenu“. Iako je očigledno da je, zbog „karakteristike ponašanja“ Kremlja, svaki dan prisustva ruskog kontingenta u Jermeniji na pozadini njihovog stalnog prisustva u Azerbejdžanu (i tamo, sudeći po skoro zvaničnim izjavama „tamo nema drugih planova do 2025.“) sedi na rudniku sa satom koji otkucava.

Na takvoj „globalnoj“ pozadini, situacija u Sjuniku je očigledan pokazatelj koliko Jermenija radi svoj „domaći zadatak“. Neutralizacija ruske direktne aktivnosti (vojno-političke, obaveštajne, itd.) u regionu direktno je proporcionalna kvalitetu ove implementacije.

Trenutno je Jermenija, pored prenaoružavanja i vojne reforme, raspoređivanja evropskih civilnih posmatrača, pokrenula dijalog sa visokim predstavnicima Službe za zaštitu granica EU – FRONTEKS-om. U novembru 2023. održan je sastanak između šefa jermenskog ministarstva spoljnih poslova i šefa Službe, a krajem meseca usledila je uzvratna poseta u okviru posete Jerevanu velike delegacije spoljnih poslova EU. Akcione službe, uključujući predstavnike FRONTEKS-a.

Jermenija namerava da pripremi svoje granične snage da čuvaju više od 1000 km granice sa Azerbejdžanom, kao i sa Iranom, i to bez Rusije, pošto su ruske snage ovde jednostavno, najblaže rečeno, suvišne, a njihovo produženo prisustvo je izgubilo opravdanje čak i sa najsofisticiranije tačke gledišta propagande. Koliko brzo Jermenija uradi svoj „domaći zadatak” direktno će odrediti brzinu transformacije Sjunika iz koncentracije strateških ranjivosti Jermenije u indikator blizine budućeg regionalnog mira.