Medijski prostor Srbije predstavlja dinamičan sistem, koji se non stop menja, zato ćemo pogledati koje promene su uticale na promenu sadržaja TV emisija i vrednosti koje one prenose.
Medijski prostor Srbije je pravljen za stanovništvo Srbije, zato treba da pogledamo odlike stanovništva u Srbiji, pa će nam biti lakše da razumemo zbog čega se menja model vođenja televizije.
Ako se vratimo u period studentskih protesta koji su počeli 1966 i trajali do sredine 1970-te, možemo videti da je uzrok ekonomska reforma koja je dovela da propasti loših preduzeća ali i do smanjenja radnih mesta. Kako su stariji već bili zaposleni a mladi su morali da traže poslove, u trenutku kada je bilo sve manje poslova, došlo je do opšteg nezadovoljstva mladih. Na ovim protestima, i ako ih vode studenti, zapravo predstavljaju glas mladih ljudi, koji su u tom trenutku činili daleko veći deo glasača nego sad. Bejbi bumeri se ne zovu tako bez razloga, to je generacija koja je imala najviše beba, po tome je i dobila naziv, ali sa njom je stigla i politička implikacija, o kojoj niko nije razmišljao.
Kada se glasa, svaki čovek ima po jedan glas, kada imamo najveću demografsku kohortu onda ona ima najveći uticaj na ishod glasanja. Samim tim vrednosti te generacije se projektuju na sve ostale koji su u manjini. Tako je generacija bejbi bumera počela da ulazi na tržište rada ali nije bilo posla za njih. Treba uzeti u obzir da je tada bilo drugo vreme i da su ljudi daleko mlađi počinjali da rade nego sada. Mladi ljudi su ti koji su bili nezadovoljni, ujedno i studenti su mladi ljudi, pa ne čudi što je studentski protest bio toliko jak, jer je siva eminacija tog protesta mlad glasač, studenti su bili samo predstavnici glasa mladih. Studenta je tada bilo jako malo u opštem glasačkom telu, tako da oni nisu mogli da utiču na izbore, ali mladi ljudi(tada bejbi bumeri) su mogli da utiču na ishod izbora.
Trenutno je situacija takva, da mladi ljudi koji imaju manje od 30 godina čine oko 10% glasačkog tela. Odavde ne čudi što se mediji ne obraćaju njima, već starijim glasačima.
Sadržaj koji se pravi na televiziji mora da bude razumljiv svima koji ga gledaju. Iz ovog proizilazi veoma prosta činjenica da televiziju gledaju dete od 10 godina ali i čovek od 70 godina. Da bi televizija bila jasna i pitka svima koji je gledaju, sadržaj koji se pravi mora da bude razumljiv gledaocu koji ima najmanje saznanja i najsabije razvijen kognitivni kapacitet, u suprotnom taj sadržaj neće gledati onaj kome je taj sadržaj nerazumljiv. Ovo je kardinalan problem televizije jer uvek mora da igra na najnižem nivou razumevanja sveta i događaja oko nas. Televizija nikada neće emitovati usko stručni porgram, jer onda ne bi imao ko da ga gleda. Televizija uvek ostaje na istom nivou koliko god vremana da prođe, a ako želimo da saznamo nešto više o samom događaju ili temi onda moramo da potražimo druge kanale informisanja.
Televizija mora da poštuje obrasce funkcionisanja gledalaca. Kada gledaoci nešto žele oni to moraju da dobiju ili će promeniti kanala. Tako da televizija mora da poštuje pravilo da sadržaj bude razumljiv što većoj populaciji kao i da se uskladi sa određenim vrednostima i normama najbrojnije generacije gledalaca.
Televizija je medij koji ima tradiciju, isključivo sa tehničke strane, ovo znači da manje-više svi znaju da koriste uređaje neophodne za prenošenje signala(televizore), kao i da ih manje-više svi imaju pristup televizoru, sve generacije. Za razliku od modernih načina informisanja za koje su potrebni računari ili mobilni telefon, koje starije generacije ne zanju da koriste. Mladi se oslanjaju na internet i informacije koje mogu da dobiju na interenetu, dok su stariji ljudi(u velikom delu) vezani za televizor je ne znaju da koriste moderne uređaju, samim tim ne mogu da ih koriste.
Kada se pogleda šta diktira pravljenju sadržaja na televiziji, možemo ustanoviti sledeće dominantne razloge:
1. Demografske kohorte
2. Razumljivost sadržaja u odnosu na opšte stanovništvo
3. Dominantne grupe koje koriste sam uređaj, samu tehnologiju, preko koje oni emitaju emisije
Ova tri, dominanta pravila, na televiziji diktiraju da je televizija namenjana starijim generacijama i da sadržaj mora biti lagan za razumevanje.
Ovde možemo videti da vrednosti za koje se televizija zalaže predstavljaju vrednosti starijih generacija koje su odrasli u Jugoslaviji, koji su proživeli ratove 90-ih, bujanje nacionalizma, ekonomsku krizu, bombardovanje, koji imaju konzervativnije shvatanje društvenih normi.
Sadržaj koji se plasira mora biti lak za razumevanja da bi svako ko se priključi u gledanje emisije može da je razume bez obzira na godine, obrazovanje ili predznanje koje je potrebno iz neke oblasti.
Televizija je ubedljivo najveći medij kada se radi o informisanju starijih ljudi, kako oni čine velik deo glasačkog tela, tako televizija može da utiče na ishod izbora. Vrednosti koje televizija propagira ima velik uticaj na društvo ali moramo biti svesni da su gledaoci ti koji diktiraju televiziji kako da se ponaša. Na kraju su ljudi ti koji određuju koje vrednosti će se naći u medijskom prostoru. Kako vreme prolazi nastaviće se pad uticaja televizije na društvo a povećavaće se uticaj interneta na društvo. Zato ne treba da nas čudi što sve televizije imaju svoje kanale i na internetu, tamo su malo drugačije vrednosti pa i uređivačka politika mora biti drugačija.
Sadržaj koji se emituje na televiziji se prilagođava obrascima društva. Tako da imamo porast emisija za starije građana na taleviziji, dok na internetu imamo sadržaj koji je zanimljiv mladim ljudima.
Same emisije gađaju teme koje zanimaju starije, a one se bave opštem stanjem u društu i politikom. Zato imamo porast emisija koje se bave komentarisanjem aktuelnih događaja, uglavnom političkih događaja.
Pored toga što su na televiziji ostali samo stariji, koji imaju tradiciji gledanja televizije, dok su mlađi prešli na internet, bilo je potrebno da se napravi i televizijski format koji osim što bi širio određene vrednosti i bavio se određenim temama, bio aktuelan i time održava gledaoce da svaki dan gledaju tu emisiju. Ovde se pojavljuje još jedna komponenta televizijskog programa, a to je aktuelnost.
Kada pričamo a naučnim temama, one su takve da kada se jednom istraže i postave pravila po kojima one funkcionišu, to tako ostaje. Kada pravimo satiričan sadržaj i on izgubi na smislu jer nije moguće da se svaki dan neko smišlja nove viceve o Srbniu, Bosancu i Crnogorcu. Svaki format dosadi posle nekog vremena, bio on zabavnog, obrazovnog ili naučnog karaktera.
Ovo je osobina televizije da ne podnosi usku specijalizaciju za bilo koju temu, već su joj potrebne opšte teme. Zato imamo sve veći broj emisija koje sa bave opštimi aktuelnim temama, a gosti su stručnjaci za te teme. Ovim se može postići da će gledalac uvek biti zainteresovan jer će slušati o novim temama, a gledaće isti kanal.
Pored ovog postoji još jedna prednost, a to je da je pravljanje takvog sadržaja veoma jeftino, jer televizija svakako ima studio, kamermane i voditelje a sami gosti koji dolaze ne naplaćuju svoj dolazak. Praktično, ovo je najjeftiniji format za televiziju, a omogućava da gledaoc ostaje veran jednoj televiziji čije vrednosti deli.
Televizija je medij koji gubi snagu u odnosu na internet. Sve će biti više novih generacija koje će koristiti internet, dok će starije generacije odlaziti. Medijska moć će sve više prelaziti na internet, dok će sam medij televizije gubiti tu moć.
Treba konstatovati da televiziji nije najbolji način za informisanje, i da sama televizija neće nikad dati kvalitetntno znanje, a razlog je veoma prost. Interes televizije je da što više zarađuju tako što će ljude držati prikovane za ekrane što duže i plasirati im što više marketinškog sadržaja. Cilj televizije nije da edukuje i uči, već im je samo jedan cilj da zarade što više. Televizija je, kao takva, izvor zabave i šou biznisa koja služi da zabavi gledaoce. Zato treba da shvatimo da je televizija izvor zabave i razonode, i da se tako odnosimo prema njenom sadržaju.
Kako televizija nije izvor za edukaciju, pošto televizija zahteva sam televizor ali i pretplatu, njena budućnost će se ogeldati u opadanju popularnosti, kako se smanjuje broj ljudi koji tradicionalno gledaju televiziju.
Svako ko hoće da uči i sakuplja saznanja koja ga interesuju, koristi će internet za to, televizija zbog svojih osobina nikada neće moći da služi u te svrhe. Zato ćemo gledati porast popularnosti interneta, dok će na televiziji preostati dnevno aktuelne teme i komentatori koji ih komentarišu.
Autor: Jovan Babić