U poslednjoj emisiji, reč na reč, gde su gostovali Ana Branabić, Boško Obradović, Ćuta i Dušan Tufegdžić čuli smo mnoge zanimljive stvari koje bi trebalo analizirati. Pa da pođemo od prve izjave:
Srbija se, pod aktuelnom vlašću, pretrvorila u koloniju EU, a sada kao da idemo i ka deponiji.
Pa da vidimo da li je baš tako. Da se vratimo i 2000-tu i vidimo koliko je BDP Srbija imala tada a koliki Sada. 6,88 milijardi dolara 2000 i 63,5 milijardi dolara 2022., rast je bio 9,3x. I tako ispade da nas EU iskorištava dok mi raspolažemo za 9x više sredstava, nego pre što su nas iskorištavali ti loši ljudi. Kada bi nas i ostali toliko iskorištavali pa da nam BDP poraste 9x za 20 godina, bilo bi super za nas.
Strani investitori ne prave deponiju od Srbije, jer se oni pridružavaju pravila zemalja iz koji dolaze, a kod njih su propisi daleko striktniji.
Termin kolonija se jako puno koristi kada se priča o eksplatisanju litijuma u Srbiji. Sve se svodi da stranci dolaze kod nas da eksplatišu naše rude, i zarade masno na tom, dok će nama da ostave zagađenja. Ali da li je tako i u realnosti. Pogledaćemo druge primere, a to su zemlje koje su bile slabije razvijene i imale su prirodne resurse i videćemo da li su oni oštećeni ili su profitirali od saradnje. Možemo uzeti u obzir Norvešku, Katar, UAE(Dubai) to su zemlje koje su pre otkrivanje nafte i gasa bile veoma slabe i nerazvijene zemlje, osim Norveške koje je bila bolje razvijena od ove dve samo što je bila ispod proseka EU. Sada je Norveška ispred proseka EU, a Katar i Dubaji su se neverovatno razvili da sada dosta ljudi putuju u Dubaiji koji je pre samo 40 godina bio obična pustinja. Te države su jako puno profitirale od eksplatacije sopstvenih resursa, i taj novac nastavile dalje da ulažu, što im je omogućilo da razviju ekonomiju i imaju prihode i iz drugih grana privrede. Sa druge strane imamo Venecuelu koja ima najveće rezerve nafte na svetu, ali zbog zatvorene politike, postoje redovi za hranu. Norveška ima daleko manje rezerve energenata od Venecuele a Norveška je pojam razvijene države.
Ovde možemo primetiti da rezerve nafte ili količina eksplatisane nafte nije u direktnoj korelaciji sa standardom života građana. Norveška je pametno raspolagala novcem koji je dobijala od prodaje energenata i sada im se višestruko vraća. Venecuela, koja bi mogla da naglo da povisi životni standard građana, se odlučila za drugu putanju a to je nacionalizacija kompanija koje se bave tom oblašću, a sada im je životni standard u padu od kada su doneli takvu odluku.
Prema trenutnim cenama sirovina koje bi se iskopavale u dolini Jadra, vrednost svih ruda bi bila oko milijardu dolara godišnje. Država uvek uzima PDV koji je 20% od vrednosti, pa onda imamo porez na dobit preduzeća koja je 15%, da bi na kraju radnici primili bruto platu a ne neto platu a razliku je x1,6. Država prihoduje na sve ove načine, a građani imaju korist od toga što će biti zaposleni. Radnici koji rade u rudniku će steći iskustvo i biti cenjeniji na tržištu rada.
Pored toga možemo da razvijemo jednu granu industrije koja se bazira na litijumu, pošto imamo tu prednost da imamo osnovnu sirovinu, tako da će i nove fabrike, koje nastaju oko litijuma, donositi prihode državi. Korist može da bude ogromna od bilo kog rudnika u Srbiji, pogotov ako je kritična sirovina, onda imamo mogućnost da napravimo celu industrijsku granu koja proizilazi iz te sirovine.
Druga izjava u emisiji je izjava da država vidi plen u prirodi.
Veoma zanimljivo je da se komentari, protiv iskopavanja litijuma, pišu na telefonima sa litijum-jonskom baterijom. Da biste imali taj telefon, na kom pišete komentare protiv iskopavanja litijuma, prvo je potrebno da se iskopa litijum a zatim preradi i od njega napravi baterija, koja se posle ugradi u taj telefon. Protivljenje litijumu, u 21. veku, je besmisleno, jer celokupna mobilna tehnologija je zasnovana na litijumu. Bez litijuma nema mobilnih tefona, laptopova, električnih automobila, električnog alata koji koristi baterije....
Isto tako, kako je neko došao na snimanje emisije? Autom? Da li on vidi kao plen rudnik gvožđa ili naftu kao plen, koji mu je potreban da bi se napravio automobil kojim dolazi na snimanje?
Da li vidi kao plen i rudnik bakra, od kojeg se posle prave kablovi koji mu dovode struju do doma? Da li vidi kao plen sve ostale rudnike ili ostala prirodna bogatstva kao plen, a koji mu omogućavaju da žive normalan život.
Društvo predstavlja svako od nas, i svi mi zajedno koristimo sve dostupne resurse da bismo živeli bolje. Većina ljudi nije spremna da se odrekne mesa, a svi znaju kako se dobija meso koje završava u našem stomaku. Svi znaju da vožnja automobila šteti okolini, pa opet svi sedaju u taj auto kada hoće i voze se koliko hoće.
Strane kompanije zbog profita, ovim rudnikom, uništavaju našu zemlju, našu vodu i naš vazduh. Dok kod sebe to ne žele da urade.
Kompanija je samo stalo do profita, tako da bi rudarili gde stignu. Srbija nije nikakav izuzetak od ovih pravila. Rudnike imaju sve strane zemlje tako da nema smisla govoriti da oni neće da rudare kod sebe, jer se rudari u svim zapadnim državama. Rudnici litijuma postoje u EU, kao i što se planiraju novi. A kada rudnik zagađaju, on ne zagađuju nacionalnu teritoriju već geografsku oblast. Dakle, kada bilo koji rudnik u slivu Dunava zagađaju to zagađenje dolazi u Srbiju(uzvodno od Srbije), mi hteli ili ne, ćemo imati zagađen Dunav. Samo što na ovu odluku, da se zagađuje Dunav, ne donosimo mi, već nego drugi. Korist ima on, a ne mi, a štetu imamo svakako mi.
Kada smo protiv razvoja države, onda treba da očekujemo daleko niži životni standard, a rudnika ima na hiljade u svetu i niko ih nije zatvorio. Zašto mi onda bili prvi koji ne bismo imali rudnik i sve prednosti koje dolaze sa njime.
Autor: Jovan Babić