· Litijum kao strateška sirovina koja ima geopolitičke implikacije predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti.
· Evropske države trajno se odvajaju od nepouzdanih lanaca snabdevanja i traže sigurne i stabilne alternative. NR Kina i Ruska Federacija usled agresije na Ukrajinu i pandemije Kovid-19 postali su nepouzdani izvori strateških sirovina.
· Litijum predstavlja sastavni deo lanca proizvodnje električnih automobila u koju se ula že desetine milijardi evra u Evropskoj uniji.
· Planirani podzemni rudnik litijuma i borata (projekat „Jadar“) u Srbiji predstavlja strateško usaglašavanje Srbije i EU.
· Učešće Srbije u globalnom lancu snabdevanja litijuma povezaće državu sa najnaprednim tržištima i osnažiće međunarodni položaj Srbije.
· Podzemni rudnik litijuma i borata je transformativan projekat koji ima potencijal da prilagodi Srbiju po pitanju dolaska industrije električnih automobila, kreiranja novih 21.000 radnih mesta i potencijalnog povećanja BDP u iznosu od 8%-10% ukoliko se uspostavi vertikalni lanac proizvodnje, prerade i rad povezanih industrija u Srbiju.
· Projekat „Jadar“ nije dobio šansu da se predstavi široj domaćoj javnosti jer studije za procenu uticaja na životnu sredinu koje su jedini zakonski predviđeni proces za procenu uticaja nisu objavljene i nisu prošle kroz zakonski predviđenu javnu raspravu, uvid javnosti i stručne zajednice.
· Najveće kritike projekta „Jadar“ zasnovane su na dezinformacijama, a ne na zakonski predviđenim naučnim studijama (procena uticaja na životnu sredinu) niti na zvaničnim javno dostupnim informacijama o projektu „Jadar“. Hibridnim dejstvima protiv projekta zaustavljen je ekonomski rast i upotreba komparativne prednosti Srbije.
· Suprotno dezinformacijama da se u Evropi ne radi na razvoju litijumskih rudnika, trenutno se u Evropi razvija sedam litijumskih rudnika u Finskoj, Češkoj, Austriji, Nemačkoj, Portugalu, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Borba za kontrolu lanaca snabdevanja predstavlja deo globalne konfrontacije između industrijski najrazvijenijih država. Tehnološka utakmica između demokratija i autokratija odvija se na poligonu koji se definiše kao kritično snabdevanje. Kako bi se ostvarila komparativna prednost kroz kontrolu strateških resursa, tehnološki razvoj i uspostavljanje novih međudržavnih partnerstava nalazi se u središtu ovog procesa. Od izbijanja pandemije Kovid-19 do agresije Rusije na Ukrajinu kreatori politika razvijaju mehanizme za očuvanje stabilnih, bezbednih i prijateljskih lanaca snabdevanja. Za kreatore nacionalne bezbednosti EU od ključne je važnosti da snabdevanje strateškim resursima ne bude podložno političkim, bezbednosnim, ekološkim i ekonomskim rizicima. Potraga za pouzdanim „prijateljskim“ lancima snabdevanja za Srbiju predstavlja jedinstvenu šansu. Ta šansa se odvija kroz povezivanje sa najjačim evropskim ekonomijama.
Projekat „Jadar“ za Srbiju je više od rudarstva i profita. Strateški resursi predstavljaju dokazanu prekretnicu za države koje ih poseduju. Posedovanje strateških resursa svoj pozitivan uticaj ima na celokupnu stratešku bezbednost i potencijal za transformaciju celokupnog socijalno-ekonomskog ambijenta.
Podzemni rudnik litijuma „Jadar“ predstavlja početak nastanka potpuno novog širokog lanca proizvodnje koji može da generiše 10% rasta BDP-a Srbije. Sa takvim rastom Srbija bi bila u stanju da sustignne ekonomije bivšeg Istočnog bloka. Srbija bi postala jedan od evropskih centara koji bi proizvodili baterije i električne automobile što bi uslovilo dalji razvoj infrastrukturnih projekata i razvoj transporta čime bi se Srbija u potpunosti integrisala u strateški lanac snabdevanja EU. Ovakvo partnerstvo je poprilično dvosmerno. Srbija bi se afirmisala kao prioritetna destinacija za globlane investitore u nove tehnologije, kroz razvoj i primenu novih tehnologija usledio bi celokupan tehnološki razvoj u oblasti zelene industrije, pre svega solarnih i vetro parkova, što bi za posledicu imalo podizanje energetske bezbednosti zemlje. Usled dolaska novih tehnologija uticalo bi se na negativan trend depopulacije i odlaska mladih iz Mačve i generalno iz Srbije.
Savremeni međunarodni odnosi su pod snažnim uticajem obezbeđivanja kritičnih retkih sirovina. Trenutni odnosi u svetu predstavljaju komparativnu prednost za Srbiju iz razloga što se Srbija nalazi u neposrednoj geografskoj blizini najrazvijenijih tržišta.
Članstvo Srbije u EU predstavlja dodatnu garanciju da će litijum biti u okviru istog političkog bloka. NR Kina se posmatra kao bezbednosni izazov i rizik što je uslovilo proces ekonomskog razdvajanja od Pekinga usled čega se traže alternativni izvori snabdevanja retkim materijalima u industriji električnih vozila. Proizvodnja električnih vozila je budućnost autoindustrije zbog čega se litijum sa pravom smatra „naftom“ 21. Veka. To znači da Srbija postaje deo strateškog snabdevanja Zapadne Evrope odnosno evropsko strateško rešenje a ne problem kao u prethodnim decenijama. Sa projektom „Jadar“ Srbija bi postala ekonomski jača i uticajnija u regionu i Evropi. Na taj način Srbija bi ojačala sposobnost da vodi autonomnu pilitiku čime bi smanjila ranjivnost na štetne uticaje Kine i Rusije.
Projekat „Jadar“ usled hibridne operacije nije dobio priliku da se u pravom svetlu predstavi srpskoj javnosti. Umesto prezentacije pozitivnih i negativnih aspekata, kandidovanja adekvatnih rešenja imali smo plasiranje dezinformacija, laži povezanih sa nemirima. U prvom redu protivnici projekta „Jadar“ istakli su zabrinutost za ekologiju. Istovremeno kompanija Rio Tinto je bila sprečena da završi preliminarne studije i objedini višedecenijska istraživanja i monitoring. Infromacionom operacijom građani Srbije su zasipani obmanjujućim sadržajem koji nikakve veze nema sa konkretnim projektom. Deo stručne javnosti se otvoreno stavio u službu obmanjivanja građana Srbije.
Garancije da će projekat biti bezbedan i ekološki prihvatljiv leže u jednostavnom pitanju, gde će se plasirati litijum iz Jadra i od njega napravljene baterije? Ako je odgovor Evropska unija, u tom slučaju imamo čitav niz planiranih regulativa koje strogo ograničavaju promet i korišćenje litijumskih baterija na evropskom tržištu koje su napravljene od litijuma čija ekpsloatacija uništava životnu sredinu. Celokupan postupak eksploatacije se nalazi pod strogim propisima domaćeg i međunarodnog zakonodavstva. „Pasoš za baterije“ predstavlja će standard po kome se celokupana proizvodnja mora zasnivati na održivom rudarstvu. Izbor partnera iz NR Kine bio bi problematičan iz razloga što bi taj partner imao kinesko tržište i jedina obaveza mu je poštovanje lokalnih ekoloških standarda što nije poslovna praksa kineskih kompanija. Istraživanjem u okviru ove studije pronašli smo da je većina iznetih argumenata od strane protivnika eksploatacije litijuma u suprotnosti sa činjenicama. Protivnici eksploatacije koristili su se vrlo „preciznim“ i „detaljnim“ infromacijama koje nisu nastale kao plod naučnog i na metodologiji zasnovanog istraživanja i merenja. Unutrašnja politička dinamika rezultovala je poplavom političkog populizma koji je iznikao na pitanju laičke ekologije. Preko noći su demagozi i populisti preoteli debatu u našem društvu. Strateške komunikacije u ovom slučaju nisu adekvatno suzbile populističke lažne narative. Snižena otpornost građana na dezinformacije u ovom slučaju se pokazala kao osnova ranjivosti. Zbog atmosfere koju su uspostavile grupe za pritisak javnost nije imala mogućnost da se adekvatno obavesti o samom projektu, ali je izostala i mogućnost da se na pravilan način sagledaju tehnološka rešenja koje projekat obuhvata.
Projekat „Jadar“ može biti prekretnica u implementaciji strožijih ekoloških standarda koji će se odnositi na sve buduće investitore čime će se značajno unaprediti ekološki odgovorno poslovanje.
Stopiranje projekta „Jadar“ je posledica operacije ekonomske sabotaže. Srbija već tri godine kasni za projektima u Evropi čime gubi komparativnu prednost i mogućnost da privuče velike automobilske gigante. Najveći proizvođači automobila ulažu milijarde evra u proizvodnju širom EU dok Srbija ostaje po strani.
Eksploatacija litijuma uz poštovanje svih propisanih standarda označiće jednu sasvim novu tehnološku dimenziju čime će doprineti unapređenju strateške bezbednosti, kao posledica ekonomskog razvoja Srbija će imati više autonomije u projekciji svojih nacionalnih interesa.
Studija u celosti je dostupna na linku.
Autor: Darko Obradović