Dugo očekivani samit u Johansburgu demonstrirao je postojanje dubokih podela u kategoriji Istok-Zapad. U suštini možda najznačajniji rezultat ovog samita predstavlja afirmacija treće kategorije koja se naziva Globalni jug. Monopol koji je 70 godina kontrolisala Rusija polako prelazi u kineski domen uticaja. Najsnažniji utisak čini zvanična potvrda da je Rusija dobila status regionalne sile. Putinovo odsustvo sa samita u Južnoj Africi nije posledica naloga za hapšenje već nastojanja NR Kine, Indije i drugih da izbegnu putinizaciju skupa uz prigodne izgovore kao što je međunarodna optužnica za ratne zločine. Peking suočen sa sve snažnijim geoekonomskim preprekama nastoji da se predstavi kao adresa koja ima solidnu projekciju globalnog uticaja. Ovakvu sinocentričnu predstavu kvare Indija i Brazil, dok se svi zajedno sa Južnom Afrikom slažu da bi putinizacija skupa u dobroj meri naštetila njegovoj afirmativnoj ulozi kao alternativi G7. Osim Rusije i NR Kine druge članice ne žele da svoje aktivnosti predstavljaju kao konfrontaciju i neprijateljsku alternativu. Istovremeno NR Kina, u skladu sa doktrinarnim pristupom Si Đinpinga, nastojala je da ceo događaj iskoristi za afirmaciju svojih Globalnih strategija za bezbednost i održi razvoj, u slučaju Putinovog prisustva ovakav diplomatski rezultat ne bi bio moguć.
Ipak je Rusija ta koja u Africi ima snažnije bezbednosno i međunarodno uporište od NR Kine. Kina tek zadnjih 10 godina ostvaruje ekonomsko prisustvo u okviru inicijative Pojas i put sa sve više pratećih problema, dok Rusija Africi nudi „bezbednost“, oružje i globalni „glas“. Pred nama se odvija vreme zamene uloga, NR Kina je ta koja nastoji da se stavi na čelo Globalnog juga. Ključno je pitanje da li taj Globalni jug želi takvog lidera ili samo njegov novac?
BRIKS nakon samita ne izgleda povezanije. Još uvek nije poznato na osnovu kojih kriterijuma BRIKS odlučuje, dok je poznato da članice BRIKS-a nemaju jedinstvenu politiku prema trećim subjektima. U skladu sa svojim geografskim, ekonomskim i bezbednosnim potrebama članice BRIKS-a ne žele da se obavezuju u okviru saveza koji nema geografsko, vrednosno i ekonomskom jedinstvo. Preuzimati obaveze u okviru jednog tako amorfnog saveza za posledicu bi imalo neizvesnu budućnost i ekonomske rizike za ekonomije u razvoju.
Najavljene nove članice odražavju sino-centričnost samog foruma. Ukoliko znamo da je najavljeno pristupanje Argentine, Egipata, Etiopije, Irana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata zaključujemo da je NR Kina usepla da nametne svoje interese kroz svoje partnere. Argentina predstavlja primer „dužničke zamke“ kao posledice kineske inicijative Pojas i put, usled čega je morala zaključivati aranžmane sa MMF-om. Iran je jedina država parija koja nema mnogo izbora kada je reč o multilaterali. Funckionalnsot BRIKS-a pokazaće se na slučaju Rusije i Irana. U ovom trenutku sva je prilika da članice BRIKS-a neće kršiti sankcije niti zavoditi kontra sankcije G7. Dakle, BRIKS kao savez nema političku težinu i solidarnost između članica. Sve dok ne budu ustanovljeni mehanizmi odlučivanja, uzajamne obaveze, mehanizmi solidarnosti, zajednička spoljna politika i druge formalne obaveze poput ugovora o slobodnoj trgovini.
Pitanje de-dolarizacije nije novost. Ovo pitanje je centralna stvar svakog alternativnog bloka. Ovako kako su karte podeljene američke sankcije zaista imaju dugu ruku i često su efikasne ne vezano da li ih određene zemlje zvanično primenjuju ili ne. Rizik od „dolara kao oružja“ u prvom redu ističu one države koje se nalaze u geopolitičkoj konfrontaciji sa SAD. Ekonomske analize su u velikoj meri podeljene po pitanju mogućnosti uspostavljanja potpuno de-dolarizovanog sistema. Nije tajna da je učešće dolara smanjeno u globalnoj trgovini. Istovremeno dolar nije nad nacionalna valuta kao euro. Upotreba dolara je vezana poverenjem u valutu i ne predstavlja političku odluku kao u slučaju eura.
Ukoliko bi se BRIKS posmatrao kao koordinirani pristup jačem povezivanju ekonomija u razvoju možemo ga smatrati perspektivnom inicijativom. Geostrateške ambicije BRIKS-a u ovom trenutku su osuđene na propast. Indija kao nesvrstana država neguje politički dijalog sa SAD, učesnik je kvadrilaterlanog bezbednosnog dijaloga koji čine Japan, SAD i Australia, oseća se opkoljeno od strane Kine, zabranila je upotrebu kineskih softvera iz razloga nacionalne bezbednosti. Ukoliko Saudijska Arabija postane punopravna članica BRIKS-a ona će to uraditi iz interesa diverzifikacije svoje ekonomije dok će SAD ostati glavna garancija njene bezbednosti. Argentinski predsednički kandidat najavljuje uvođenje dolara a šanse za njegovu pobedu su izvesne. Deluje vrlo ne realno da bi članice BRIKS-a aktivno radile protiv SAD ili G7, a na primeru Rusije vidimo da nema jedinstvenog stava.
Procene su da će ideološki kriterijum prijema u BRIKS biti glavni ograničavajući faktor njegovog uspeha. Ideološki kriterijumi na uštrb ekonomskih idu u prilog kineskoj viziji međunarodnih odnosa, da nije tako onda bi i Meksiko, Nigerija, Filipini, Indonezija, Južna Koreja i druge države dobile zvanične pozive, ali to se nije desilo.
Pitanje standarda i poželjnog razvojnog modela određenih država možemo posmatrati putem indeksa kao što su kvalitet života. Države BRIKS-a imaju nezavidan indeks kvaliteta života prema rangiranju na indeksnoj listi:
Od prvih dvanaest država po Indeksu kvaliteta života Evropske države zauzimaju 11 mesta.
Mnogo je upitnih kriterijuma oko BRIKS-a koji zamagljuju suštinu. Samti BRIKS-a je pobeda Kine nad Rusijom za dominaciju na Globalnom jugu. Kineska diplomatija sa najavljenim proširenjima može biti veoma zadovoljna.
Istovremeno BRIKS se ne može takmičiti sa MMF-om i Svetskom Bankom, stepen integrisanosti poput EU nikad neće ostvariti. Politička, geografska i ekonomska raznolikost BRIKS-a ne pruža adekvatne temelje za uzajamno poverenje što ovaj blok čini ne atraktivnim za države poput Srbije. Podrška EU članicama pojedinačno je veća od celog portfolia Nove razvojne banke BRIKS koja je suspendovala projekte u Rusiji kako ne bi kršila sankcije. Srpski izovoz u Nemačku veći je od ukupnog izvoza u ceo BRIKS.
Autor: Darko Obradović