U Srbiji kruže svakakve teorije o “Woke” kulturi, više su teorije zavere nego teorije. Puno tekstova u Srbiji se može pročitati o tome kako je to nešto loše, termin se povezuje sa terminima WEF, Bil Gejc, Svetska zdravstve organizacija itd… Samo što Woke kultura nema ništa sa tim terminima, već predstavlja kulturu/ideologiju/način života ljudi koji su zagovornici Woke kulture.
Sam termin se povezuje sa haštagom #Staywoke, tačnije talas koji je krenuo sa tim haštegom. Ono što možemo zaključiti da je sam pojam nov, jer da bi postajao heštag mora prvo da postoji tviter, a tviter je veoma mlad u odnosu na društvo I društvene probleme jer je osnovan 2006. Tek 2015 sam termin woke postaje tražen na guglu, jer je pre toga postao popularan internet mim.
Sama reč woke se prevodi kao probudio, označava da smo budni I da možemo da vidimo probleme oko nas, pre svega u oblasti pravde, manjina, rasizma, ksenofobije, homofobije, zaštite životne sredine, očuvanje prirodnih resursa, ekologije, reciklaže, fitnesa, veganstva, feminizma, vakcinacije, socijalizma, sajberbulinga, prekomerne upotrebe sile od strane policije, kao I što se bavi nepravdom iz prošlosti, kenselovanjem, brzom modom, naučno dokazanim teorijama, politička korektnost, prava osoba sa invaliditetom. Ove teme su vezana za Ameriku, u drugoj državi može imati druge probleme koji su aktuelni.
Kao i svi procesi u društvo i prirodi sve mora da ima svoj osnov(causa), samo je pravo pitanje da li možemo da razumemo šta je osnov. Svaki ugovor mora da ima svoj osnov ili je ništav, u prirodi sve ima uzročno-posledičnu vezu. Naše je da pokušamo da razumemo koji je osnov za postojanje Woke kulture kao i koji su osnovni elementi koji su doveli do stvaranja i održavanja woke kulture.
Krenućemo od zaključka, woke kultura je produkt naučnog i tehnološkog napretka.
Ovde moramo obratiti pažnju na uzročno-posledičnu vezu, šta je prvo nastalo i kako je to dovelo do promene drugog. Krenimo redom koje komponente su osnov za Woke kulturu:
U istoriji poslovi su se delili na muške i na ženske (tradicionalna podela), to je tada imalo smisla jer je takva podela uzimala u obzir biološke prednosti muškarca ili žene. Muškarci koji su fizički jači su radili poslove gde je bila potrebna snaga, dok su žene brinule o deci. Svako je radio ono u čemu je bolji i ono što mu je lakše da uradi nego što drugoj strani. Ovakva podela je veoma racionalna i savršeno optimizovana jer se postojeći resursi maksimalno efikasno koriste. Sada kad su poslovi kod kojih se zahteva fizička snaga zanemarljivi, u odnosu na sve ostale poslove, takva podela je izgubila osnov zbog kojeg je i nastala zato se kod moderne raspodele rada ne uzima u obzir pol osobe jer i žena i muškarac mogu podjednako da kuckaju po kompjuteru ili rade druge moderne poslove. Moderni poslovi, po pravilu, imaju veliku povezanost sa višim ili visokim obrazovanjem a kod tih poslova fizička snaga nije relevantna za rešavanja problema već intelekt i znanje. Pošto se za moderne poslove zahteva znanje zato i podela na muške i ženske nema smisla jer muškarci i žene imaju jednake kognitivne sposobnosti kao i što uče na isti način. Zato se u modernom društu poštuje jednakost između muškaraca i žena, jer je moderno društvo bazirano na naučnim dostignućima i visokoj tehnološkoj razvijenosti. Kako proveravamo ovu tvrdnju? Tako što upoređujemo visoko razvijene države sa nivoom jednakosti koji su postigli u društvu, i sa druge strane imamo manje razvijene države koje imaju manju jednakost između muškaraca i žena kao i visoku zastupljenost tradiconalne podele rada. Isto ovo važi i za podelu između urabanih i ruralnih mesta, jer je u ruralnim mestima u daleko većem stepenu zastupljen rad koji je baziran na fizičkoj snazi i racionalna je upotreba tradiconalne raspodele, dok je u urabanijim mestima daleko više zastupljen sektor usluga gde je racionalnija moderna raspodela.
Arhitektura je promenila društvo ali ne samo zato što sada potpuno drugačije vidimo gradski pejzaž već zato što je promenila društvene norme i način ponašanja i razmišljanja ljudi.
Kako se to desilo?
Moderan vid arhitekture je baziran na koncentraciji velikog broja ljudi na maloj teritoriji. To je omogućilo savremeno građevinarstvo, da zgrade budu deleko više i da se na maloj površini zemlje nađe veliki broj stanova/ljudi. Ovim je porasla gustina stanovništva, broj stanovnika na određenoj površini na kojoj se nalaze.
Imamo urbana mesta koja imaju visoku gustinu i ruralna mesta koja imaju malu gustinu stanovništva.
Gustina stanovništva utiče na kvalitet života ljudi ali i na njihovo razmišljanje kao i ponašanje.
Kvalitet života raste kada nas okružuje puno ljudi jer sve usluge koje zajedno koristimo su jeftinije, pošto ih delimo na više ljudi, a to je infrastruktura koja može biti građevinska, elektro, mašinska, saobraćajna, medicinska itd.
Pored zajedničke infrastrukture postoje i druge usluge, koje su po pravilu privatne, koje nam olakšavaju život poput frizera, kozmetičkih salona, prodavnica itd.. A što ima više ljudi na nekom mestu ima i više potencijala na neko otvori svoj biznis na tom mestu jer je veće tržište ali i veći izbor radnika.
Razmišljanje ljudi koji žive u mestima visoke nasaljenosti je drugačije nego u mestima niske naseljenosti a postoje praktični razlozi za to. U mestima visoke naseljenosti, da kažemo grad veličine Novog Sada, ima toliko ljudi da nije moguće da svakog upoznamo ili znamo čime se bavi i kako se ponaša, već možemo da poznajemo samo malu grupu ljudi u Novom Sadu, dok su nam ostali stranci. Svoj životni prostor delimo sa nepoznatim osobama, dok je kod mesta sa malom gustinom drugačije i životni prostor delimo sa ljudima koje poznajemo.
Pošto ne poznajemo ljude koje nas okružuju mi postajemo indiferentni prema ljudima koji nas okružuju i nismo zaiteresovani za njihove živote, te smo navikli da prolazimo pored ljudi kao da prolazimo kao pored drveta, bez ikakvog osećaja ili emocije. Ovo dovodi do toga da nas ne interesuje šta drugi ljudi rade, pošto smo primorani da filtriramo podatke koje dobijamo iz spoljašnosti i da obraćamo pažnju samo na stvari koji nas interesuju, dok nam ostale stvari samo zatrpavaju naš kognitivni kapacitet. Praktično se isključimo iz prostora u kome se nalazimo i samo pokušavamo da prođemo što brže od tačke A do Tačke B. Često se dešava da nekim putem prolazimo često a tek posle nekog vremena vidimo da postoji nešto zanimljivo na tom putu.
Prešli smo u fazu gde samo filtriramo podatke koji nam dolaze iz spoljašnje sredine a ogroman deo tih podataka nam nije bitan tako da ga zanemarujemo. Ovo nas je promenilo u osobe koje sve rade mehanički i vrednost spoljašnje sredine određujemo na drugi način nego što su to radili naši preci. Kada živimo u zgradi i imamo puno komšija onda ni ne može da odvojimo puno vremena za svakog komšiju, jer ako imamo stotinak ili više komšija nije praktično da sa svakim popričamo jer bi nam oduzelo previše vremena. Kada živimo u mestu sa izrazito niskom gustinom naseljenosti onda poznajemo skoro sakog komšiju i njegovu životnu priču jer imamo malo komšija i odvajanje malo vremena da popričamo sa svakim nam ne bi odnelo previše vremena, te možemo da priuštimo da popričamo sa svakim komšijom kojeg sretnom.
Ponašanje u mestu visoke i niske gustine se razlikuju, a najvažniji razlog, je da nas u manjem mestu posmatraju ljudi koji nas poznaju te naše ponašanje i stavove gledamo da iznesemo na takav način da se njima svidi, dok na mestu visoke gustine nas okružuju ljudi koje ne poznajemo ili površno poznajemo te nas puno i ne zanima njihovo mišljenje o nama i naše ponašanje i stavove ne usklađujemo sa njihovim vrednosnim normama da bi im se svideli. Zato kažemo da su mala mesta konzervativna, a velika mesta liberalna.
Je kada se ponašanje osobe menju u odnosu na broj ljudi koji se nalazi u njegovoj okolini. Ovde možemo da kažemo da prelazimo iz domena psihologije pojedinca na sociološko mišljenje grupe. Kako se menja broj učesnika u problemu tako se menjaju i pravila po kojima može da se reši takav problem. Često ljudi svojim stavovima pokušavaju da se uklope u društvo tako što posmatraju svoju okolinu.
Sve ovo dovodi do zaključka da moderno društvo, tj. moderan čovek kao individua nema dovoljno vremena da zadire u bilo čiju privatnost i tuđe izbore, jer nema dovoljno vremena da se posveti svakoj osobi koju vidi, dok sa druge strane osoba koju neko posmatra/komentariše ne zavisi od mišljenja drugih ljudi jer praktično nije moguće da uzme stotine hiljada mišljenja i uskladi svoje ponašanje sa njima. Ne postoji više toliki pritisak okoline da svi budemo jednaki i da niko ne šrtči iz kalupa, već svako može da bira šta će biti, i to je glavna rečenica što roditelji kažu deci kada treba da biraju svoju karijeru ili fakultet koji će upisati. Zašto to kažu? Jer ima jako puno karijera kojim se možemo baviti kao i što ima puno fakulteta, zato i kažu biraj sam da bi posle sam bio kriv ako promašiš. Ono što je zajedničko za gore navedene modele je mogućnost biranja i da svako može da bira pošto postoji puno opcija, za razliku od tradicionalnog ponašanja kod kojeg nije bilo puno izbora zato su svi išli „standardnim/normalnim“. Ako se vratimo u period pre 200 godina videćemo malo mesto gde živi relativno mali broj ljudi, gde se manje više svi poznaju i gde nema puno izbora. Svaki dan je sve isto ,bez promena, zato i nepostoji puno izbora, pa se ljudi odlučuju za ono što imaju ponuđeno.
U 21. veku tolerantnost je reč koja je u usponu. Tolerantnost je suprotna stvar u odnosu na ukalupljenost koja je postajala u tradicionalnom društvu. Moderna nauka je rešila problem ograničenih resursa zato je logično da se i društvo promenilo sa tom tehnološkom promenom. Kada imamo ograničene resurse potrebna je racionalna upotreba istih, kada imamo neograničene resurse onda ih trošimo po sopstvenoj volji. Kada se nalazimo na pustom ostrvu na kom nema izvora vode i jedino imamo vodu koju smo poneli sa sobom dobro bi razmislili da li bi se prskali sa njom iz zabave, ali kada se nalazimo pored česme to nam nije problem. Kada su resursi ogrnačineni onda moramo biti racionalni i štedljivi, kada su nam resursi neograničeni onda možemo biti razmaženi(bahati) ali i kreativni. Tolerantnost označava da tolerišemo ljude koji se razlikuju od nas i da ih prihvatamo kao takve. Pošto je u ogromnoj meri došlo do gomilanja resursa to je dovelo do toga da svi ljudi mogu da budu kreativni i da se u sve većoj meri razlikuju od drugih ljudi. Sa tom promenom je stigla i promena razmišljanja ljudi.
Broj ljudi koji se nalazi oko nas je veći nego ikad, u velikim mestima ili mestima visoke gustine naseljanosti prođemo pored ogromnog broja ljudi, u komunikaciji smo sa velikim brojem ljudi, da bismo uspeli da održimo kontakt sa velikim brojem ljudi moramo biti tolerantni pogotovo u sve otvorenijem društvu koje briše granice uštogljenosti i ukalupljenosti. Internet je jedno od čuda koja čine ljude tolerantnijim jer su sve moguće stvari već videli na internetu, te im je internet na taj način proširio vidike.
Komunikacija sa drugim ljudima se drastično promenila, u malim rodnim zajednicama, čovek je bio u kontaktu sa jako malim brojem ljudi, kako su se naselja povećavala tako je čovek bio u kontaktu sa više ljudi, kako su nastajali gradovi komunikacija između ljudi i protok informacija i ideja je počeo eksponencijalno da raste, da bi se trend eksponencijalnog rasta komunikacije među ljudima nastavio i sa dolaskom telekomunikacija i masovne komunikacije. Razvoj tehnologije što arhitekture, saobraćaja, telekomunikacije i na kraju razvoj socijalnih mreža je učinio čoveka daleko otvorenijeg i tolerantnijeg. Promene u nauci i tehnici su dovele i do ove društvene promene.
je prednost savremen arhitekture je sada na relativno maloj udaljenosti imamo sve što nam treba za život, te nam je život postao lagodniji. Industrijska proizvodnja je dovela do toga da je sve postalo jeftinije i masovnije. Mnogi kažu da su novije generacije razmažene, ali one nisu razmažene već su navikli da do svega što im treba stižu lakše, te su njihova očekivanja daleko veća nego što imaju starije generacije. Mlađe generacije su navikle da se daleko manje muče da bi stigli do onog što im je potrebno. Prodavnice, pekare, saloni i ostali uslužni objekti su im relativno blizu, a voda i struja kao i grejanje su im na jedan klik. Automobilom se prevezu sa tačke A na tačku B, dok na svom telefonu prati mape da bi došao do tačke B. Isto tako na svom telefonu može da naće rešenja i objašnjenja za mnoge probleme koji su nekada bili nerešivi za običnog čoveka.
Internet predstavlja drugi komponentu dostupnosti jer je je tamo sve na klik.
Kada imaju sve gore navedeno. Napredak u tehnologiji je učinio sve lako i dostupno, zato su im i takva očekivanja. Sve je postalo daleko lakše i jednostavnije, zato su se ljudi prlagodili svoj način razmišljanja na lako i jednostavno, a ne na teško i komplikovano. Mada kada je nešto lako i jednostavno onda je i lako zamenljivo i nevažno za samog čoveka. Promene u nauci i tehnici su dovele i do ove društvene promene.
Saobraćaj je omogućio ljudima da upoznaju nove kulture i nove ljude, sada je moguće da odemo na drugi kontinent, ako idemo avionom to bi trajalo par sati. Sa toliko novih informacija naravno da imamo daleko šire vidike i lakše prihvatamo nove stvari.
Telekomunikacije su omogućile da za manje od jedne sekunde kontaktiramo osobu ma gde god se nalazila na kugli zemaljskoj, kao i što nam omogućavaju da se upustimo u masovnu komunikaciju.
U odnosu na naše prethodno znanje, nove informacije predstavljaju samo jednu kap u moru i zato konstantnim sakupljanjem novih informacija postajemo sve tolerantniji prema drugim ljudima. U zavisnosti od količine informacija sa kojima raspolažemo svaka promena tih informacija ima određen uticaj na nas, uticaj možemo da merimo na dva načina apsolutno i relativno.
Apsolutno mereno sama promena ima objektivnu vrednost, na primer teg od 100kg da bi se pomerio potrebna je ista snaga, ali relativno gledano dete od 40kg neće moći da digne taj teg dok će profesinali dizač tegova sa lakoćom podići taj teg. Apsolutno mereno taj teg ima 100kg, dok relativno mereno dete neće moći da digne taj teg dok profesioanlni dizač tegova može da digne isti teg. Isto tako, osoba koja ima malo saznanja, svaka novo saznanje utiče puno na nju, dok osoba koja ima jako puno saznanja novo saznanje ne utiče na nju i njeno mišljenje ili ponašanje.
Kompanije imaju kupce i samo to ih zanima. Ne zanima ih da li je taj kupac visok ili nizak, crnac ili belac, heteroseksualac ili homoseksualac, muškarac ili žena, kojoj naciji ili religiji pripada i druge stvari koje dele ljude po nekoj osnovi. Za kompanije su svi oni isti, ili su kupci koji po istoj ceni kupuju isti proizvod ili su zaposleni u kompaniji i primaju istu platu za isti rad. Zato kompanije savršeno poštuju jednakost i nikada je ne dovode u pitanje. Kompanija nema interes da nekog diskriminiše jer nju jedino zanima novac, već ima štetu ako nekog diskriminiše jer gubio deo prihoda. Zato pojam equlity ima status sveca kod kompanija, dok pojam diversity objašnjava drugi proces a to je tranzicija rada kompanije sa nacionalog na globalni nivo. Po pravilu, tradicionalno kompanije su radile u jednoj državi i prilagođavala marketing tom tržištu što je dovelo do toga da se uklapaju u neke nacionalne obrazce i da se prati ponašanje većine u toj državi. Kako je pojam diversity popularizovan u Americi, na njihov primeru možemo da vidimo promenu u marketingu kompanija gde se obrasci ponašanja u Americi zamenjuju globalnim obrascima ponašanja. Ovde se pojavljuje zabluda kod nekih ljudi u Americi koji misle da kompanije rade nešto protiv tradiconalnog ponašanje, a to nije tačno jer kompanije prate trendove i pokušavaju da se pozicioniraju na svim globalnim tržištima, zato i prave reklame koje predstavljaju prosek celog sveta a ne Amerike.
Slobodno tržište je postajalo od kada postoji čovek, i nastaviće da postoji. Bazirana je na slobodnom izboru ljudi i slobodnoj proceni, pored očiglednih prednosti nosi sa sobom i određene probleme. Problemi se ogledaju kroz pogrešnu procenu vrednosti nekog objekta, ona može biti zbog manjka znanja kupca o tom proizvodu, ali i zbog prodavca koji igra na grešku kupca. Mnogo faktora utiču na izbor kupovine određenog predmeta, glavni faktor je emocija, ona određuje da li mi želimo da nešto bude naše, tj. da li nam nešto treba ili ne. Ovo dovodi do toga da svaki argument može da utiče na našu odluka da li da nešto kupimo ili ne. Sve je bazirano na volji i promenjivo je iz trenutka u trenutak.
Kenselovanja je osnovna slabost slobodnog tržišta, pošto ne postoji pravilo ko i zbog čega kupuje proizvode, dovoljno je samo baciti teret na leđa određenoj osobi ili brendu i oni će potonuti pod tim teretom. Pošto je to slobodno tržište bazirano na slobodnoj volji kupca, država jako teško može da reguliše takvo ponašanje(skoro je nemoguće). Kenselovanje je jedini legalan način na koji možemo „kazniti“ nekog, ostali načini teško da će biti legalni. Zato se koristi u državama gde je razvijen pravosudni sistem jer bi druge radnje bile protivpravne.
Da budemo realni, ovaj vid kenselovanje je ništa u odnosu na istorijski vid kenselovanje, kada su spaljivali ljude na lomači jer su davali izjave koje ne pogoduju vlastodršcima. Ovaj vid kenselovanja je legalan i daleko manje utiče na život pojedinca.
Kada uporedimo zemlje u kojima je razvijen pravosudni sistem i zemlje u kojima je Woke kultura u usponu, videćemo veliko poklapanje. Manje više sve svi problemi koje zastupa Woke kultura imaju svoju osnovu kao pravni problemi. U državama u kojima je razvijen pravosudni sistem, problemi koji dolaze do sudije mogu biti daleko manji nego što su ljudi navikli u banana državama. U srbiji je popularno reći „u Americi se tužakaju za svaku sitnicu“. Razvijen pravosudni sistem znači da je u stanju da rešava sve probleme koji se postave pred njega da li su to sitnice ili veliki problemi, ne igra veliku ulogu. U takvim sistemima je već presuđeno(postoje sudske presude-presedani) po svi bazičnim problemima, sada ostaje da se rešavaju sitnice ili novi problemi. Moderni problemi su bazirani na novim tehnologija(sajberbuling), negativnim aspektima industrijske proizvodnje(zagađivanje reka, vazduha, bacanje otpada, reciklaža, ekologija), radnička prava(plate, prava osoba sa invaliditetom, feminizam), zaštita prava životinja(veganstvo), zaštita prava manjina(homofobija, rasizam, ksenofobija) itd...
Svi ovi problemi su zapravo sudski problemi, samo što su te države senzibilnije na probleme u odnosu na države koje nisu u tolikoj meri razvijene. Sasvim logično da u državama u kojim je još davnih godina razvijena industrija, imamo situaciju da se rešavaju problemi koji su proistekli iz te industrije. Dokle god nismo napravili fabriku nećemo videti da ta fabrika zagađuje i regulisati njeno zagađenje.
Anksioznost je složeno emocionalno stanje koje uključuje osećaj zabrinutosti, straha i napetosti. To je prirodna reakcija tela na stresne situacije i potencijalno opasne događaje. Međutim, kada anksioznost postane preterana, uporna i interferiše sa svakodnevnim životom, može se smatrati anksioznim poremećajem.
Anksioznost je strah od potencijalnog problema, kako smo ranije živeli u selu gde nema novih stvari I gde se sve odvija na isti način, nismo imali pretarno potrebe da se brinemo niti da planiramo. Sada kada nas okružuje moderna tehnologija, kada je industrijska proizvodnja ogromna, kada živimo u urbanizovanom svetu gde se sve vrlo brzo menja, postavlja se pitanje kako je moguće da se neko ne brine od potencijalnih promena? Svaka promena sa sobom nosi rizik, tj. isplativost. Da li da upišemo fakultet ili ne? Da li da završimo ovaj kurs ili ne? Naš život se sada sastoji od puno komponenti koje su povezano I ako samo jedna komponenta ne bude kako smo planirali ceo plan nam pada u vodu. Na fakultetu imamo 40-ak ispita a samo jedan ispit može da nam se ispreči ispred dobijanja diplome. I najmanja promena može da nam promeni ceo tok života.
Industrijska razvijenost je glavna komponenta promena. Kada je nastao prvi automobil nisu postajala saobraćajna pravila za motorna vozila. Vremenom je bilo sve više motornih vozila na putevima, te je bila potreba da se reguliše upotreba motornih vozila. Sada imamo daleko više saobraćajnih pravila, kao i načina kontrole.
Sa druge strane industrijska razvijenost označava da građani imaju mogućnost da kupuju više proizvoda, jer je njihova proizvodnja jeftinija. Kada građani imaju veću kupovnu moć oni menjaju obrasce svog ponašanja, postaju liberalniji i otvoreniji, kao što sve postaje lakše zamenjivo.
Regulacija bilo kog polja je sada daleko rigoraznija nego što je bila ranije, postavlja se samo pitanje gde je naša država na lestvici restriktivnost, tj. koliko kasni za ostatkom razvijenog sveta. Što se duže razvija sistem on ima više pravila. Ljudi da bi opsatali u tehnološki razvijem društvo moraju da nauče da poštuju pravila, jer pravila postoje za svaku radnju.
Kada pogledamo kako se do sada razvijalo društvo u 20. i 21. veku vidimo da postoji jedna putanja kojom se kreće to društvo, a to je da društvo prati promene u nauci i tehnici i njima prilagođava svoje socijalne stavove.
Moderne tehnologije su u potpunosti promenile mnoge segmente ljudskog života, promenile su način na koji se ljudi upoznaju i komuniciraju. Promenile su dinamiku muško-ženskih odnosa koji označavaju ogromnu promenu u životu običnog čoveka. Promenile su odnos čoveka prema svojoj okolini, sve je sada postalo lako dostupno, na samoj par klikova možemo da pozovemo nekog na telefon nekada smo morali lično da odemo do njega ili da pošaljemo pismo, na klik možemo da poručimo nešto sa interneta, na klik možemo da nađemo neki odgovor na internetu. Možemo jako lako da zakažemo termin i odemo tamo da rešimo problem koji imamo, npr. odemo kod doktora, arhitekte, u kozmetički salon itd..
Sve je lako, sve je dostupno, samo postoji jedan uslov a to je da se plati. U prodavnicama su puni rafovi, mi samo treba da izaberemo šta želimo, sve nam deluje lako i zamenljivo. Ako nam se pocepa majica samo odemo i kupimo novu, ako pocepamo majicu samo kupimo novu. Ali da li možemo da pocepamo čoveka i onda samo kupimo novog? Ne, ljudi nisu tako lako zamnljivi kako nam se čini sa ostalim stvarima, zato se zakon odnosi drugačije ako nešto uradimo prema ljudima i prema stvarima.
Moderna tehnologija je promenila način i stil života ljudi, sada se u socijalnim interakcijama očekuje da svako ima mobilni telefon i non stop dostupan internet da bi bio u kontaktu sa ostalim ljudima. Da ima automobil da bi mogao doći na određeno mesto, očekuje se da budemo redovno potšišani jer je sada frizer lako dostupan, očekuje se da brinemo o higijeni jer su sada lako dostupna sredstva za higijenu, očekuje se da sada imamo klimu, televizor, frižider u stanu. Očekuje se da imamo dosta odeće da bi mogli prikladno da se obučemo za svako mesto itd.. Sve gore se svodi na isti princip, da nam nešto treba pa to odemo da kupimo i rešili smo problem, ali zaboravljaju da kažu da postoji samo jedna prepreka kod kupovine, a to je novac. Novcem se rešavaju svi problemi, zato je novac dobio status Boga u modernom društvo, jer sa njim se rešavaju svi problemi.
Raslojavanje prema kupovnoj moći je sve očiglednije, prema načinu potrošnje se i klasifikuju grupe koje se druže zajedno. Kada odete na putovanje, to znači da ste imali novca da platite to putovanje, tako da će ljudi koji vas okružuju i koje možete upoznati na tom putovanju imati novca koliko je potrebno da se plati to putovanje. Ako je jeftino putovanje, po pravilu, ćete upoznati ljude koji nemaju puno novca i ne mogu da priušte skuplje i luksuznije putovanje.
Deca se raslojavaju prema imovinskom statusu njihovih roditelja i to se ne dešava direktno već indirektno. U zavisnosti od toga koji sport će dete trenirati, u kojem klubu će trenirati dete trenirati kao i da li će imati privatnog trenera zavisi i njegova okolina, tj. druga deca koja treniraju zajedno sa njim. Kod najjeftinijeg trenera će trenirati deca koja nemaju dovoljno para da plate boljeg trenera, tako da će dete biti okruženo drugom decom čiji roditelji ne mogu da priušte skupljeg(samim tim i boljeg trenera), dok će kod najboljih trenera trenirati deca čiji roditelji mogu da plate tog trenera, te će dete biti okruženo sa drugom decom čiji roditelji imaje viši materijalni status. Isto tako važi i za privatne časove ili škole stranih jezika i rada na računaru. Kada dete ide na putovanje opet dolazi do raslojavanja po materijalnom statusu jer u hotelu za 5 zvezdica biće okružen drugom decom čiji roditelji mogu da priušte taj hotel, dok u hotel sa 3 zvezdice idu ona deca čiji roditelji mogu da priušte takav hotel. Ako su roditelji baš nesposobni onda dete ni ne ide na more.
Deca gledaju koju odeću nose druga deca, koji telefon imaju kao i koliko para za užinu ili druge aktivnosti imaju. Raslojavanje kod dece dovodi do toga da drugare koje su upoznali i koje će znati celog života diktira imovinski status roditelja.
Novac je počeo da definišu sudbinu određene veze ili partnerstva. Bilo to odnosi dete i roditelja, muškarca i žene, prijateljski ili drugarski odnosi, poslovni odnosi na sve njih utiče novac.
Svi ljudi postaju jednaki, bez obzira na bilo koju drugu činjenicu vezano za njih, svi postaju kupci. Tradicionalna podela rada je praktično izgubila smisao, jer se moderna ekonomija bazira na uslugama i znanju.
Moderan posao zahteva predznanja, a ono se stiče tokom obrazovanja čime je obrazovanje dobija komercijalni status, diploma služi samo da se pokaže drugom, učenje zarad sticanja znanja nije više isplativo. Sve više se upisuju fakulteti, jer tako mora, ne jer neko to želi i voli. Fakultet ima monopol na izdavanje diplome i to im služi za manipulaciju studenta.
Kako je sve postalo lako i zamenljivo kao i jeftino zbog industrijske proizvodnje, tako će se i stav ljudi približavati toj vrednosti koji je doneo tehnološki progres. Prijateljstva, poznanstva i veze su postale sve dostupnije ali zato i kraće.
Ljudi su praktično stranci jedni drugima koji i kada su u kontaktu to je kratko i u veći slučajeva banalna konverzacija. Pošto se ljudi ne poznaju onda je negativno ponašanje, koje može nekom da šteti, veliki problem i netoleriše se, jer ljudi od stranaca nemaju nikakvu korist a ako imaju štetu odmah prekidaju kontakt.
Pošto smo uglavnom okruženi ljudima do kojih nam nije stalo(ni njima) i odrasli smo u vremenu kada je sve lako dostupno i zamenjlivo nije ni čudo što se kontakti tako lako prekidaju.
Bilo koji vid ponašanje koji se nekom ne sviđa ili misli da će povezanost sa tom osobom da mu šteti, na neki način, biva sankcionisan. Sve vrednosti koje neko iznosi, za koje smatramo da su toksične po nas, su loše po nas i ponašamo se u skladu sa tim, jer ne želimo da prihvatimo vrednosti koje mogi biti štetne po nas.
Ekonomija i firme funkcionišu ne principu jednakosti i nediskriminacije, a mi koji smo ili vlasnici ili zaposleni u tim firmama prihvatamo takve vrednosti, jer ne prihvatanje takvih vrednosti može da nas košta posla. Kada prihvatimo vrednosti onda se ponašamo u skladu sa tim vrednostima i van posla.
Svaka diskriminacija može biti štetna po naš posao, zato je moderno društvo počela da prihvata pravila protiv diskiminacije i da se tako ponaša u slobodno vreme. Naše ponašanje se svodi na prostu činjenicu da li od takvog ponašanja imam koristi ili nemam, a u slučaju diskriminacije, na nekom od zabranjenih osova, teško da možemo imati neku korist već samo štetu.
Kada smo okruženi velikim brojem ljudi ili kada smo na internetu i posmatra nas ceo svet, lako će se naći nešto što će nekog uvrediti. Zato svako izbegava bilo koji vid negativnog ponašanja. Dešavalo se u nekim slučajevima diskriminacije, koju je učinioc izvršio u slobodno vreme, da je dolazilo do sankcija na poslu. Ljudi koji se plaše za svoj posao ne žele da uradi bilo šta što bi moglo da dovede do gubitka tog posla.
Što su veće grupe u kojima se nalazimo ili nas posmatraju, naše ponašanje postaje sve više politički korektno. U nekim krugovima je popularno reći da će ovaj talas političke korektnosti da prođe kao i ostali, ali nisu u pravu. Sila koja ovaj put gura političku korektnost nije nikakav politički lobi, već je to digitalno doba u kojem se nalazimo i gde je svet postao globalno selo. Gde nas bukvalno posmatra svaki korisnik interneta, ma odakle god on bio.
Ranije kada su postajala jasna pravila, bila ona pisana ili ne, bez obzira da li je kazna drastična ili ne, ljudi su voleli to što su postajala jasna pravila. Sada se sve svodi na emocije koje neka osoba ima u određenom trenutku i kako će ona protumačiti određeno ponašanje. Sada čovek ne zna da li je nešto uradio dobro ili nije, pošto nikako ne može da zna šta će misliti druga osoba, koju ili ne poznaje ili slabo poznaje, koja je odrasla pod drugačijim vrednostima, kao što ne zna kako se neka osoba oseća u tom trenutku i kakvu će odluku doneti. To kod ljudi stvara anksioznost pošto nikada ne znaju kako nešto može da ispadne i anksioznost postaje najčešće psihičko oboljenje u 21.veku. Konstantni strah da li smo nešto loše uradili, da li ćemo zbog toga izgubiti sve što smo do tada gradili, a gradili smo puno jer moderno društvo zahteva veliko predznanje, konekcije, preporuke i trud da sve to sakupimo.
Diskriminacija u modernom društvu može biti veoma skupa za onog ko je vrši, zato u modernom svetu ili možemo reći industrijski razvijenim zemljama ljudi se protive diskriminacije, dok postoje i bogate zemlje koje su se obogatile od nafte ali kod njih ne važe takva pravila jer način na koji su stekli bogatstvo nije povazan sa modernim tehnološkim razvojem i industrijalizacijom već je postignut pukom srećom. Zato nije ni bilo potrebno da se promeni mišljenje stanovništva, jer je stanovništvo ostalo da funkcioniše na način na koji je do tada funkcionisalo, i nisu imali potrebu da prilagode svoje ponašanje modernom načinu života.
Trajektorija razvoja modernog društva ukazuje da će se u budućnosti još više sankcionisati homofobija, rasizam, antisemitizam, šovinizam, ksenofobija itd.. Podržavanje ovakvih vrednosti se pripisuje levičarima i socijalistima. Ali diskriminacija kupaca naših usluga je isključivo antikapitalističko ponašanje, zato možemo reći da ovo podržavaju obe strane političkog spektruma.
Jednakost polova dolazi do izražaja i ponašanje muškaraca i žene se kreće prema istoj tački.
Hedonistički stil života dolazi do izražaja, kao i nezavisnost individue tako da će to uticati na tradiconalni porodični život.
Život će postati dinamičniji, mnoge stvari će se brzo menjati ali nikada nećemo imati sigurnost kod donošenja nekih odluka. Možemo to nazvati konstantno stanje haosa, kao i na bilo kojem slobodnom tržištu.
Negativno ponašanje će otići u zaborav pošto više neće biti tolerisano.
Ljudi će sve više zavisiti od države. Država sve više kontroliše ponašanje građana i ograničava njihovo ponašanje. Svaki dan imamo nov zakon koji nas nečim ograničava, a pošto nije moguće poznavati svaki zakon, jer ih ima previše, ljudi će ograničavati svoje ponašanje iz neznanja. Za svaki svoj potez će prvo pitati državu jer smeju to da urade, mada je već sada tako, jer za sve nam treba licenca. Sa druge strane urbani način života navodi ljude da se mnogo više oslanjaju na državu prilikom penzionisanja i zdravstvene nege, jer kada su svi pojedinci nezavisni, onda se više neočekuje pomoć porodice, komšije ili stranca, već se očekuje pomoć države. Ujedno država je ta koja garantuje da vam može pomoći u svakom trenutku i ljudi se osećaju sigurnije kada misle da ih država štiti. Tradicionalno ponašanje se zasniva na tome da se ljudi lokalno i porodično potpomažu, u urbanom načinu ponašanja ljudi se oslanjaju na globalnu zaštitu gde cela zajednica čuva pojedinca, preko zajedničke institucije koja se zove država.
Nekada su ljudi bili bukvalno slobodni, na svom imanju su mogli da rade šta hoće i nisu postojala nikakva pravila ili ograničenja. Ali takvo mesto je nekada postojalo i zvalo se divlji zapad gde je svako mogao da radi šta hoće, samo što se to smatra lošim mestom za život.
Moderna tehnologija je dovela do promena u načinu proizvodnje ali je sa sobom donela i štetu u vidu zagađenja životne sredine i globalnog zagrevanja. Moderno društvo će se boriti da se ti problemi reše, kao i svi ostali problemi koje nosi tehnologija sa sobom.
Sila koja je donela ove promene je moderna tehnologija i ne samo da neće više biti vraćana unazad, kako neki prižejkuju, već će društvo nastaviti da prati moderne trendove i da se prilagođava tome. Prilagođavanje modernim trendovima možemo nazvati teorijom socijalne adaptivnosti. Ove promene su produkt nauke i tehnološkog razvoja koje posledično dovode do promene u tehnici i tehnologiji proizvodnje, a promene u tehnici i proizvodnji dovode do novih resursa kojim raspolaže čovek. Čovek se prilagađova novi resursima i svoj način razmišljanja prilagođava novom stanju(resursu).
Sila koja dovodi do ovih promena je ogromna pošto je njen osnov način funkcionisanja društva ili pojedinca. Komponente ove sile su ljudi koji koriste dostupne resurse i prilagođavaju se njima i kompanije koje funkcionišu prema gore navedenim pravilima. Prva komponenta se odnosi na potrašački segment društva a druga komponenta se odnosi na proizvođački segment društva. Zajedno su nepobedivi i oni određuju koja je prava strana istorije.
ESG su skraćenica koja označava "Environmental, Social, and Governance" (Ekološki, Društveni i Upravljački) faktori. Ovi faktori predstavljaju ključne aspekte koji se uzimaju u obzir prilikom procene održivosti i društvene odgovornosti poslovanja i investiranja.
ESG faktori postaju sve značajniji za investitore, kompanije i druge relevantne aktere. Investitori sve više prepoznaju da održavanje visokih standarda u vezi sa ESG faktorima ne samo da doprinosi društvenoj odgovornosti, već može imati i pozitivan uticaj na dugoročne finansijske rezultate kompanija. Takođe, ESG faktori igraju ključnu ulogu u oceni rizika i prilika u vezi sa investicijama i poslovanjem.
Kako smo definisali ESG, tako treba da vidimo da su razlozi za njegov nastanak sasvim realni I opravdani. Neko bi rekao to je produkt Woke kulture, ali greši. To je produkt naučnih saznanja I tehnološkog razvoja. Woke kultura I ESG su posledica tehnološkog razvoja, a uzrok za njihovo postojanje je napredak u nauci I tehnici.
Kada pogledamo ova dva pojma, videćemo da se preko gore navedenih 11 tačaka mogu objasniti na sasvim raelan I objektivan način.
Mogu se jako lako objasniti. Resursi na planeti su ograničeni(svi resursi ne samo nafta), zato je potrebno da se pametno troše, da se recikliraju, da se štede. Tokom izvlačenja I prerade tih resursa stvara se otpad, zagađuje se vazduh, voda, zemljište. Država ima trajektoriju da konstantno dodaje nova ograničenja, zakone, koje će ograničite način na koji se to radi. Čim se država upetlja, odmah radnja koju treba da uradimo biva skuplja, jer da bi se ispoštovao zakon firma mora da zaposli pravnika Ili osobu koja će kontrolisati da li se sve radi po zakonu, moraju da se plaćaju stalne kontrole životne sredine. Usred toga proizvodnja ili obrada tih resursa postaje sporija I samim tim skuplja. Nova opterećanja koja država nadodaje na određene industrije ili rudnike, koštaju puno te kompanije. Ako smo svesni da će određene grane industrije ili određeni načini proizvodnje biti strožije kontrolisani, u budućnosti(jer je takva politička volja I toga smo svesni), pametno je da razmislimo da li se takav način proizvodnje isplati ili treba promeniti na način proizvodnje koji država smatra najoptimalnijim.
Država ima moć da sankcioniše, I da određuje koji način proizvodnje sa svim svojim štetnim posledicama se toleriše. Kada država odredi da je određeni način proizvodnje prošlost, s tim jedino možemo da se pomirimo I da prilagodimo naše planove. Ulagati u način proizvodnje za koji znamo da je ograničenog roka, nije isplativo, zato ESG uračunava I perspektivu takvog načina proizvodnje. Čim znamo da neka kompanija, zbog načina na koji funkcioniše, nema budućnost onda ona postaja neisplativa za investiranje.
Odnose se na prava radnika, odnos prema zajednici, postavljaju se određena ograničenja koja kažu da je dobrobit zaposlenih I okoline važnija od profita. Pored nepoštovanja ljudskih prava kompanija se suočava sa tužbama zaposlenih I ljudi koji žive u okolini fabrike. Kompanije i brendovi su izloženi slobodnom tržištu, negativnim kampanjama poput izrabljivanja dece za male pare u Africi ili Aziji. Kompanija koja se loše odnosi prema kupcima, koja je rasistička ili homofobna, susreće se sa organizovanim bojkotom. Generalno, ne postoje pravila zbog čega se kreće u organizovanu kampanju bojkota određenog brenda. Potpuno slobodno polje I razlozi zbog kojih dolazi do toga. Kompanije moraju da paze kako se ponašaju I da im to bude strategija, ako im je strategija drugačija kompanija će proapsti pod tužbama I bojkotom.
Odnose se na način upravljanja kompanijom, kako se kompanija odnosi prema svojim investitorima, koliko je transparentna, kakva im je poslovna etika, koliko su direktori nezavisni I integritet poslovne politike. Veoma lako možemo zaključiti da ni jedan investitor nema interesa da investira u kopmaniju koja je problematična, koja sakriva ili fabrikuje određene podatke, kompanija koja se bavi nelegalnim poslovima I prevarama. Ovakve kompanije završavaju loše, sa tužbama I krivičnim postupcima. Ovako neodgovornom politikom se narušava integritet brenda I investitor nema strateški interes da kupi problematičnu kompaniju koja je izložena tužbama I urušavanju brenda, jer može da izgubi sve što je investirao u tu kompaniju.
Sve tri komponente ESG-a pokazuju da je to merilo dugoročne, strateške, politike. Da kompanije koje posluju u skladu sa ovim principima mogu da očekuju da će se razvijati u budućnosti, dok kompanije koje se ne ponašaju u skladu sa ovim vrednostima nemaju tako svetlu budućnost.
Kada smo kod dugoročnog I strateškog razmišljanja nije ESG prvi koji je se bavi strateškim ponašanjem, tj. pobedom na duge staze. Pre toga je napisana najčitanija knjiga na setu koja se zove Biblija.
Bibliju treba podeliti na dva dela. Jedan deo je baziran na znanjima iz društvenih nauka dok je drugi deo baziran na znanjima iz prirodnih nauka. Kako je biblija napisana pre više od 2000 godina, tako treba I da je shvatimo. Pisac Biblije je raspolagao znanjima koja su bila daleko manja nego što danas čovek zna.
Analiziranjem Biblije možemo da dođemo do sledećeg zaključka: Saznanja iz Biblije koje se baziraju na prirodnim naukama nisu tačna, što se I uklapa u naučna saznanja koja su ljudi imali pre 2000 godina, jer su u to vreme postojala samo saznanja koja je čovek mogao da opazi svojim čulima. Primer, svetlost je elektromagnetni talas ali u Bibliji se konstatuje da svetlost postoji, jer ljudi mogu da je opažaju svojim čulima. Biblija neopisuje svetlost kao elektromagnetni talas, već opisuju svetlost kao da je nastala od rečenice Boga “neka bude svetlosti”. Čim se neki fizički proces pripisuje Bogu, znamo da ne postoji naučno objašnjenje za takav proces, tj. piscu nije poznato racionalno, naučno, objašnjenje.
Sa druge strane imamo društvene nauke, koje su jako dobro objašnjenje u Bibliji. Zašto je to tako? Jer društvene nauke se odnose na odnose između ljudi, a svaki čovek koji ima životno iskustvo može da razume odnose između ljudi. Dok sa druge strane odnosi između ljudi se ne menjaju kako prolaze godine, pa čak I 2000 godina. Ljudi su ostali ista bića koja razmišljaju na isti način, kao I što se način na koji funkcionišu odnosi između ljudi nije promenio od tada. Ljudi se često vode emocijama kada pričaju ili se dogovaraju sa drugim ljudima, kada kupuju nešto. Prevare su postajala I tada I sada, samo se radilo o drugačijim situacijama. Zato se I pravna pravila, koja su postojala u Rimu, mogu I sada primeniti, osim što postoje nova pravila koja su pridodata sa razvojem prirodnih nauka. Sada je dodatno regulisano ponašanje na internetu, vožnja automobila, funkcionisanje fabrike, jer tada nije postajalo ništa od toga I shodno tome nije bilo regulisano. Ali zato mogu da se primene opšta pravila poput usus ili fructus. Svako može da koristi auto ili fabriku kao što svako može da ima plod od njegovog automobila ili fabrike.
Zašto postoji stara narodna poslovica da se uči od starijih ljudi?
Obrazloženje je prosto, oni su kroz više godina života videli više životnih situacija I stekli iskustvo. Pošto se, po pravilu, odnosi između ljudi ne menjaju, ljudi koji imaju više godina imaju I više iskustva, a to im daje prednost. Ali zato ako sada pitate penzionera da li zna da koristi kompjuter, reći će ne, dok dete od 7 godina zna da ga koristi. Sve se svodi na to da li je starija osoba imala više iskustva u toj određenoj oblasti, mada I opšte znanje igra ulogu u razumevanja sveta oko nas I prepoznavanje prevare I dezinformacija.
Biblija se bavi dugoročnim ulaganjima I očuvanju života na planeti. Glavni principi Biblije se zasnivaju na pravilima koje štite ljudski život na direktan I indirektan način. Direktno je zapovest ne ubi, dok indirektno postoji puno načina, jedan od njih je produženje ljudske vrste koje stavlja porodicu I decu u prvi plan.
Pošto analitički pristup nije bio razvijen u tom dobu, koriste se opisni pridevi da objasne dati problem ili rešenje.
Zašto onda kažu da Biblija ima sve odgovore?
Upravo iz razloga jer Bibilja može da reši sve životne probleme. Životni problemi nastaju tako što imamo probleme sa drugim ljudima, a Biblija daje odgovore kroz priče i alegoriju, na nama je da analogno tim pričama to pravilo primenimo i u našem slučaju. Pravila koja daje Biblija su opšta, zato možemo uvek da ih prepravimo na našu životni situaciju. Biblija je iskustvena knjiga, ne analitička knjiga kao što smo navikli u klasičnoj(modernoj) nauci. Napisana je na osnovu životnog iskustva pisaca kao i njihovog razmišljanja.
U ralnosti, kada se ljudi nađu u problemu, po pravilu, taj problem se ogleda kao problem sa drugim ljudima. Da li u poslovnom ili privatnom životu, nije bitno, konflikt(različita mišljenja) sa drugim ljudima je normalna stvar, deo koji je najzanimljiviji je da se on nije menjao sa vremenom ili razvojem tehnike. Potpuno isti način rešavanja konflikta je tada i sada, i odgovara na pitanje, kako da se postavimo u određenim životnim situacijama.
Zato je mnogi ljudi smatraju najkorisnijom knjigom, jer im najviše koristi u životu.
Ali ako pređemo u domen prirodnih nauka, videćemo da nam Biblija ni najmanje ne može pomoći. Bibilja nam neće pomoći kada nas boli zub ali zato zubar hoće, Biblija nam neće biti koristi kada budemo hteli da crtamo zgradu ali arhitekta hoće itd..
Konflikt Biblije i Nauke
Veoma je popularan debata između toga da li treba da se prati Biblija ili poštuju naučni principi. Pošto smo ustanovili da Biblija daje odgovore za životne probleme, onda se držimo toga, i ako hoćemo da rešavamo životne probleme verovaćemo Bibliji. Ali ako želimo da se bavi prirodnim naukama, onda ćemo odbaciti sva saznanja iz Biblije i poštovati nauku i način na koji ona dolazi do otkrića ili način na koji se nešto dokazuje.
Jednostavno ovde se radi o dve dimenzije problema, Biblija je odlična u rešavanju jedne dimenzije problema i očajna u rešavanju druge dimenzije problema. Ali Biblijska verovanja neće nikada moći da se mere sa naučnim saznanjima.
Popularno je da se Biblijski citati uče napamet, ali to je katastrofalna greška. Za razumevanje Biblije je potrebno izuzetno kritičko razmišljanje, jer je Biblija alegorija, što znači da je sve dato u prenetom smislu, a na nama je da razumemo šta je poenta tog citata i da ga posle toga primenimo u našem životu. U realnoj situaciji gde je drugačiji kontekst i gde bukvalno nije moguće primeniti priču koju smo pročitali. Ako razumemo da postoji preneto značenje, u nauci poznato kao analogija, onda je moguće da osnovni princip iz priče pronađemo u realnoj životnoj situaciji i analogno primenimo, u nadi da ćemo dobiti željeni ishod.
Upravo iz razloga što je Biblija alegorija, nije korisno bukvalno shvatati bibilijske citate, već je potrebno da Biblijske citate učimo sa razumevanjem, dok smo mali, da bi kasnije mogli da ih primenjujemo kroz život.
Potrebno je posmatrati procese koji su se dešavali kroz ljudsku istoriju, da bi uvideli kako je došlo do neke promene u društvu.
Svako društvo na određenom stepenu razvoja ima određeno ponašanje. Ponašanje društva je direktno vezano za okolinu u kojoj se nalazi. Glavni pokretač društva i društvenih promena je nauka i tehinka. Koliko one mogu da budu uticajne videćemo na sledećem primeru:
Prvo ćemo napisati pravilo:
Naučno saznanje→Primena naučnog saznanja u praksi→ Stvaranje novih proizvoda i usluga→ Korišćenje proizvoda i usluga→ Promena ponašanja kupaca koja je uzrokovana novim proizvod→ Promena vrednosti kod potrošača→Nove vrednosti stvaraju novu kulturu i nove društvene norme
Naučno saznanje→Primena naučnog saznanja u praksi→ Stvaranje novih proizvoda i usluga→Novi proizvodi i usluge generišu veću moć→Veća moć omogućava promenu odnosa već postojećih sila
Promena odnosa postojećih sila, nekada može da bude uzrok za rat.
Primer
Početak industrijske revolucije se smatra 1764 godina kada je Džejms Vat usavršio parnu mašinu. Ovo je dovelo da industrijalizacije Ujedinjenog Kraljevstva, i rasta životnog standarda građana. Industrijska proizvodnja je postala dominantna u tekstilnoj industriji, zato je i sam tekstil postao jeftiniji, posledično tome ljudi su počeli lepše da se oblače. Kako je rasla industrijska proizvodnja, tako su ljudi mogli da kupuju više proizvoda kao i da idu na lepša mesta, što je dovelo do toga da se i oni bolje i kulturnije ponašaju.
Snaga Francuske se ogledala kroz naučna saznanja do kojih su došli Žan le Ron d'Alamber, Andre-Mari Amper, Porodica Bekerel, Žozef Furije, Žan Batist Lamark, Pjer Simon Laplas, Žozef Luj Lagranž. Pored ovih naučnika bilo je još jaku puno drugih naučnika, ali važnije je da su oni produkt vrhunskog obrazovanja I da postoje institucije koje su veoma napredne I sa kojih potiče jako puno naučnika.
Posle napretka u nauci dolazi do promena u društvu, Francuska idem putem Republike. Republika je u tom trenutku veoma moćna ideja, koju Francuzi pokušavaju da šire van Francuske. Posle daljeg razvoja države, ujedno nauke I tehnike, Francuska postaje tehnološki razvijena zemlja. Kada je zemlja tehnološki razvijena onda je u stanju da napravi najmodernije oružije I zbog industrijske proizvodnje može da pravi u ogromnim količinama. Kada imamo bolje oružije od naših suseda I u daleko većim količinama, onda ih više nećemo moliti da promene svoju politiku. Tako I Napoleon nije molio svoje susede već je krenuo u vojni pohod, njegova dostignuća nisu bazirana na vojnoj taktici, već u savremenom naoružanju koje mu je dalo nadmoć nad protivnicima.
Nemačka je imala sličnu trajektoriju kao Francuska, prvo se razvila a posle krenula u rat. Upoređivanjem tehnološkog napretka, industrijske razvijenosti I BDP-a možemo da dođemo do zaključka kada je pogodno jednoj strani da uđe u rat. Naravno oni ne moraju da uđu u rat, to je do drugih razloga, ali preko ovih parametara možemo proceniti kada je neka zemlja u poziciji da napadne drugu.
Isto tako prateći trajektoriju našeg ponašanja možemo da pretpostavimo gde ćemo se naći u budućnosti.
Autor: Jovan Babić