Do sada smo čuli mnoštvo razloga za ne uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Osim opreznosti u pogledu udarca šape tromog i slabog „ruskog medveda“ svi ostali argumenti su manje ili više neutemeljeni. Dovoljno je pogledati Statistički zavod Republike Hrvatske za period spoljne trgovine sa Rusijom u periodu 2021. i 2022. Hrvatski izvoz u Rusiju 2021. iznosio je 1,5 milijardi da bi 2022. Iznosio 1.3 milijarde. Ruski uvoz u Hrvatsku 2021. iznosio je 3.4 milijarde a 2022. 3.5 milijardi eura. Srpski izvoz u Rusiju iznosio je 2021. 916 miliona eura, a 2022. 1 milijardu. Ruski uvoz u Srbiju 2021. 1,6 milijardi, dok 2022. 2,8 milijardi eura . Statistika nam pokazuje da se obim spoljnotrgovinske razmene Hrvatske i Rusije nije značajnije promenio.
Sankcije same po sebi nisu usmerene na energente, lekove i poljoprivredne proizvode. Istovremeno vidimo da Rusija ne smatra podjednako sve neprijateljske države. Prema pojedinim analizama finansijske teškoće su posledica krize izazvane agresijom a ne proizvod sankcija prema Moskvi.
Čuli smo od jednog srpskog zvaničnika da Srbija „nema zamenu“ za Rusiju i NR Kinu. Ključno je pitanje da li nama treba zamena za njih? U poslednjih 150 godina partnerstvo sa Rusijom se svelo na rovarenje, agitovanje i odaljavanje Srbije od evropskih tokova. Rusija nikada nije imala iskrene namere za uspešnom evropskom Srbijom. Nije više tajna, Rusija je prihvatala odluke Berlinskog kongresa,a onda tajno organizovala čitavu mrežu svojih pouzdanika i aktivno radila protiv dogovora koje je prethodno prihvatila.
Dobar deo naših zabluda o međunarodnim odnosima zasniva se na istorijskim podacima koje možemo smatrati zbaludama i pogrešnim uverenjima.
Ako se vratimo na temu da „nemamo zamenu“ za Rusiju opravdano je postaviti pitanje šta će nam takav partner? Zbog Kosova? Možda pre 24.02.2022. Vredi se podsetiti da je Rusija glasala za rezoluciju 1244, kao što je glasala za rezoluciju 757 kojom su zavedene sankcije SR Jugoslaviji/Srbiji. Ruske sankcije Srbiji daleko su bile strožije nego ove danas „Zapadne“.
Dok Rusija „brani“ sprsko Kosovo istovremeno povlači svoju vojsku sa istog. 5. maja 2003. po ličnom naređenju Vladimira Putina povučene su ruske snage iz južne srpske pokrajine. Kažu Rusi tada da im je to bio nacionalni interes. Kao što im je nacionalni interes, više od 150 godina, da Balkan na čelu sa srpskim narodom ostane jedna zatucana zabit u stalnom konfliktu sa Evropom. Stalni konflikt sa svim i svakim je dugoročni ruski interes i ukleti zadatak koji su namenili srpskom narodu.
Rusija se gadi inicijative „Otvoreni Balkan“. Ova inicijativa pokazuje da preko „crnih planina“ u Albaniji ne žive ljudožderi. Evropske integracije pokazuju da Evropa nije samo zgraište za prolivanje krvi miliona ljudi nekoliko generacija. NATO je garant kolektivne bezbednosti, forum koji okuplja i ljute rivale i tradicionalne prijatelje. Zapadne vrednosti nisu osnov krvoločnih revolucija, terorskih čistki, gulaga i kolonija i besmislenih ideoloških revolucija već su osnov tehnološke revolucije, kolevka najviših ljudskih prava koje teško da mogu dosegnuti drugi.
Srbija kao članica EU dobiće šansu da izađe iz opskurne magle koju je Rusija donela, čuvala i sačuvala. Gomila agitatora baš kao i u 19. Veku raspiruju paranoju, strah i konflikte. Predstava o međunarodnim odnosima, BRIKS-u, Rusiji i NR Kini formira se na osnovu informacija koje su većinom kategorija lažnih vesti.
Rusija nas 150 godina uverava da je naš istorijski zaštitnik. Kad god nas je trebalo braniti nije ih bilo. Nije ih bilo 1914, nije ih bilo 1941, nije ih bilo 1999. Samo tri godine nakon Drugog svetskog rata ta ista Rusija spremala je napad 1948. da nas onako izmučene i razorene okupira.
Ni jedna srpska nesreća nije propraćena nerealnim očekivanjima od Moskve. Sva ta očekivanja su pala kao kula od karata 1999, a svoju potvrdu doživela 2022. Ako je 1999. Rusija bila država „pijanog“ Jelcina, onda je 2022. Rusija država otpadnik na čelu sa najgorim strategom koga je imala - Vladimirom Putinom. Država u kojoj se ubijaju uticajni, poznati ljudi i magnati. Od početka rata preko 40 ih je stradalo pod jako sumnjivim okolnostima. Rusija je država u kojoj naoružana banda obori 6 vazduhoplova ubije tridesetak ljudi a vođa pobune se šeta po međunarodnom samtiu. Najveći svetski otpdanik Rusija ne može ni svoje interese da štiti. NATO je bogatiji za nove dve članice. Sankcije se uvode bez obzira na protivljenje Moskve. Bivši ruski predsednik Medvedev preti ubistom premijeru Velike Britanije Sunaku. Više niko ne zna šta Rusija hoće. Znamo šta ne može. Rusija više ne može nikome da garantuje bezbednost, pa ni Srbiji. Dovoljno je videti primer Jermenije i napustiti ruske „dobre usluge“.
Od ruskog veta Srbija nema apsolutno ništa. Najpogubnije bi bilo da se ti otpdanici od civilizacije zalažu za srpske interese. Takva akcija bi u startu bila osuđena na propast.
Izbor je jednostavan. Rusija nam ne treba i nikada nam nije trebala. Koristili su i zloupotrebljavali a mi sve to preskupo platili. Sankcije su pitanje budućnosti Srbije, a eventualne posledice su sadašnjost Rusije.
Autor: Darko Obradović