Prilikom učešća na opskurnoj bezbednosnoj konferenciji u Moskvi kineski ministar odbrane Li Šangfu je izjavio da se SAD igra vatrom oko Tajvana. Zvanični Peking sve više usvaja paranoidni pogled na međunarodne odnose koji je svojstven Moskvi. Prema percepciji Moskve, i sve više Pekinga, samo postojanje susednih država koje nisu pod njihovim uticajem predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost. Ovde se vracamo na staru tezu koliko miliona ljudi treba da bude pod okupacijom destruktivnih ideologija da bi se nosioci tih ideja osećali bezbedno.
Između Tajvana i Ukrajine moguće je povući nekoliko paralela. Prva je da Tajvan, osim pod okupacijom dinastije kineske dinastije Ćin ( Carska Kina), nikada nije bio deo Narodne Republike Kine. Od 1945. Tajvan je dom Republike Kine kao posledica kineskog građanskog rata koji je trajao od 1. Avgusta 1927 do 7.decembra 1949. godine. Republika Kina (Tajvan) je osnivač Ujedinjenih Nacija i bila je stalna članica Saveta Bezbednosti do 15.novembra 1971., kada je usvajanjem rezolucije Generalne skupštine UN 2758 NR Kina preuzela mesto stalne članice Saveta Bezbednosti.
NR Kina nema nikakvo pravo na samoupravno demokratsko ostrvo. Dok samo postojanje demokratskog i uspešnog ostrva pretežno nastanjenog Kinezima predstavlja izazov za ideologiju Komunističke partije Kine. Tajvan predstavlja sve suprotno od onoga što nudi KPK. Tajvan je dokaz da kineski narod može živeti i raditi u ambijentu demokratije, liberalne ekonomije i ljudskih prava i opet biti uspešan i deo svetskih tehnoloških proseca. Tajvan je vodeći proizvđač čipova.
Tajvan je ideološki i geostrateški izazov za Peking. Sa jedne strane NR Kina je regionalna sila koja osvajanjem Tajvana želi da potvrdi status velike sile koja je u stanju da svojim postupcima uspešno izazove Ameriku. Geostrateški značaj Tajvana ogleda se u strateški važnoj poziciji koja deluje ograničavajuće za Peking. I ako Tajvan ne predstavlja vojnu pretnju NR Kini njegov položaj kao i japansko ostrvo Okinava čine nepotopljivi nosač aviona u kineskom dvorištu. Revizionistički pohod u cilju afirmacije NR Kine kao velike sile Tajvan stavlja pod stalni rizik da bi Peking baš kao i Moskva svoju geopolitičku afirmaciju potražio u napadu na suseda. Razlozi vojne konfrotnacije leže u ideologiji KPK koja se zasniva na uverenju da svi Kinezi moraju biti pod njenom isključivom kontrolom. Drugi razlozi su ekonomske prirode povezane sa kontrolom resursa. Za Peking je vrlo nepovoljna situacija, kao i za Moskvu, što ih susedi posmatraju kao pretnju po svoj suverenitet.
Da li će NR Kina napasti Tajvan? U ovom trenutku vojni manevri koje preduzima Narodno oslobodilačka armija više liče na propagandni izduvni ventil nego na ozbiljnu operaciju. Napad na Tajvanbiće najveća amfibijska operacija na svetu. U strateškom smislu Kina povlači zaključke ruskog debakla u Ukrajini. Rusija nije uspela da „izoluje“ Ukrajinu prilikom napada. U slučaju Tajvana izuzetno bi bilo teško izolovati kompletno ostrvo naročito zbog blizine Japana, a sva je prilika da bi kineska trgovačka flota bila ta koja bi se našla pod blokadom na svim ključnim pravcima. Teško je govoriti u konkretnim brojkama ali analitički presek upućuje da bi 2/3 kineskih suseda uzelo aktivnu ulogu u odbrani Tajvana i blokadi NR Kine.
NR Kina ima brojne unutrašnje strukturalne slabosti. Nezaposlenost mladih je 20%, Kini ponestaje produktivne radne snage, preko 4000 Kineza umire od zagađenja svakog dana. Sve ukazuje da se Kina vraća u doba Kulturne revolucije kada je harala Crvena Straža. Novi kontraobaveštajni zakon predviđa milione komunističkih agenata. Tajne policijske stanice razapele su mrežu od Srbije do Amerike. Bavljenje biznisom u današnjoj Kini predstavlja rizik od optužbi za špijunažu. Ideološka komponenta bezbednosti sputava pun kineski potencijal.
Loše stanje u Narodno oslobodilačkoj vojsci Kine zloslutno pokazuje indikatore vojnog puča. Pogrešna procena situacije vezano za Tajvan može dovesti do unutrašnje eksplozije u Kini. Vlast komunističke partije koju niko nije birao mogla bi da implodira kao posledica sukoba unutar frakcija. Ukoliko dođe do čistki koje inspiriše liderstvo Si Đinpinga kineska vojska može intervenisati kako bi zaštitila osptanak partije. Drugi razlog je intervencija po nalogu Si Đinpinga koji može izgubiti strpljenje za progresivističke partijske kadrove. I treći scenario je intervencija usled narušavanja elementarne funkcionalnosti između centralnih i provincijalih vlasti te možemo videti ponavljanje scenarija sa Tiananmena 1989. Izbijanje nereda izvan partijske kontrole može nastati usled pogoršanog socio-ekonomskog položaja kineskih građana – primer otplata kredita za nekretnine i sl.
Samoupravno demokratsko ostrvo Tajvan trenutno nije pretnja po bezbednost NR Kine, dok bi napad na Tajvan bio početak unutrašnje eksplozije i gubitka moći komunističke partije.
Autor: Darko Obradović