Od kada je počeo rat u Ukrajini, šuška se da će Rusiju zadesiti ista sudbina kao 1917-te. Da će stara država da propadne zbog neuspelog vojnog poduhvata I da će revolucionari da dođu na vlast I promenu trajektoriju države.
Postavlja se pitanje da li ima smisla porediti dva proces koji se odvijaja u dve različite ere sa potpuno drugačijom konstelacijom moći, istorijskim kontekstom, potpuno drugačijom tehnologijom koja se ogleda u telekomunukacijama I masovnoj komunikaciji. Prema ovome, nema smisla porediti ono što je bilo pre 100 godina sa današnjicom niti izvlačiti analogije. Davne 1917-te je ideologija donela promenu, ideologija koja je bila jedna od najjačih ideologija ikada, sada nema nikakve ideologije koja bi mogla da pobedi Putina, osim klasičnih politika o korupciji u društvu I mogući rizik od gubitka rata u Ukrajini.
Kada bi Putin izgubio vojni pohod to bi moglo da ga košta političke pozicije, nekada su vladari gubili I glavu posle neuspelog vojnog pohoda. Drugi način da Putin izgubi političku poziciji je masovna mobilizacija koja bi mogla da izazove I masovnu pobunu.
Ono što je činilo moćnim trijmvirat, u Rimskoj republici, je višedimenzionalna moć, a ne jednodimenzionalna moć. Kada bi moć bila jednodimenzionalna onda bi imali tri generala ili tri bogataša, kada imamo tri dimenzije moći onda imamo različite tipove moći general, političar I bogataš. Jeste, ove tri kategorije se međusobno prepliću ali je važno da svako na svom polju bude dobar. Kada ne može da reši problem novac, onda može politika a ako ne može ni politika onda vojska. Na ovaj način drastično povećavamo šanse da rešimo problem, jer sada imamo daleko više kombinacija kojima možemo da rešimo problem. Načina rešavanja problema su sledeći:
Dimenzije problema su novac-n, politika-p I vojska-v
|
|
Moguće kombinacije |
|
1. |
n |
|
2. |
p |
|
3. |
v |
|
4. |
np |
|
5. |
nv |
|
6. |
pv |
|
7. |
npv |
Možemo videti da imamo 2n-1 rešenja problema, gde je n dimenzionalnost problema. Kako možemo videti imamo eksponent koji zavisi od broja dimenzija problema, tako da kada poraste broj dimenzija tada I broj mogućih rešenja eksponencijalno raste.
U slučaju Putina, nije više trijumvirat koji se sastoji od tri osobe, već se radi o mnogo više osoba koje se bave različitim poljima. Uopšteno, politička moć se sada sastoji od mnogo više dimenzija nego što se nekada sastojala, posledično razvoju tehnologije koja je uvek dodavala novu dimenziju, sa novim otkrićima.
Dok je bio slab Putin je morao da nađe način kako da se politički profiliše. Oslanjanje na zapad mu je bila najbolja taktika, jer je rast ekonomije doveo do toga da ljudi imaju veći standard života I da se mnogi oligarsi obogate. Kada ljudi imaju više para oni su zadovoljni, kada oligarsi imaju više para mogu da izdvoje više para I za političara.
Kada je Rusija bila izuzetno siromašna pare koje su stizale sa zapada su bile ogromne za Rusiju, u takvom stanju, toga je Putin bio svestan I to iskoristio da bi politički ojačao. Zapad mu je tada bio saveznik I najbolji partner jer je preko novca koji je stizao sa zapada on gradio svoju moć I pravio drastičnu razliku između sebe I ostalih kandidata. Kada je razlike imeđu njega I ostalih postala drastična onda više nije ni imao potrebu da sarađuje sa zapadom. Putin je iskoristio zapad da razvije svoju političku moć u Rusiji.
Razvijena politička moć Putina podrazumeva da ima kontrolu nad svim bitnim činioca od medija, crkve, vojske, službi bezbednosti(čiji je sam član), pravosuđa(sudova I tužilaštava), novčanim tokovima, oligarsima itd… Naravno kada pobedi na izborima dobija legalnu izvršni I zakonodavnu moć.
Mogućnost da se probije nova ličnost, koja bi mogla da pobedi Putina je jako niska, jedino ljudi iz Putinovog okruženja imaju dovoljno medijskog prostora I kontakata da bi u jednom trenutku mogli da stanu Putinu na crtu. Ali oni I tada zavise od Putinovog sistema, sistema koji je izgradio Putin I sistemu gde svi polažu račune Putinu. Putin je pametno postavio teletabise oko sebe, ljude koji bi bez Putina bili niko I ništa, I ljudi koji nemaju kapacitet da se nose sa Putinom ali mu zato rešavaju određene probleme. Kada Putin više ne bi bio na vlasti ti ljudi ne bi mogli da opstanu na pozicijama jer bi njihova nekompetetnost brzo došla do izražaja I zamenio bi ih neko bolji. Zato oni zavise od Putina, a Putin im je obezbedio lep život, pa se postavlja pitanje zašto bi ga oni rušili?
Korumpiran sistem treba da zadrži visok standard života za političke poltrone, kojih je mali broj, kako živi ostatak država nije toliko bitno, zato Putinov korumpirani sistem može da opsane na vlasti, jer I pod sankcijama poltroni će živeti dobro, imaće više od svih ostalih Rusa, I neće im padati na pamet promene.
Profilisanje novog kandidata nije moguće ako on nema medijski prostor, da bi dobio medijski prostor mora da mu dozvoli Putin, to dovodi do začaranog kruga.
Kada se profiliše nov kandidat poput Navaljnog, završi 19 godina na robiji.
Kada neko nije lojalan, previše se nagne kroz prozor dok gleda prirodu, pa ispadne kroz prozor.
Kao I svaki tigar od papira potrebno je prići papiru I zagrebati ga, jer iz daljine on deluje kao pravi tigar ali u stvarnosti je do obojeni papir. Tako možemo da vidimo Putinov sistem koji je izgradio u Rusiji. Kada navedemo sve komponente snage tog sistema vidimo da ni jedan opozicionar nema šansu da pobedi Putina, makar ne u dogledno vreme. Dok bi neki ljudi unutar tog sistema mogli da pokušaju, niti im je isplativo niti bi dugo potrajali. Jedini način da dođe do promene tog kalibra je niz loših okolnosti po Putina. Jedini potencijalni adut koji može da sruši Putina je poraz u Ukrajini, mada I to nije dovoljno, potrebno je da on izazove domino efekat.
Jedini scenario koji bi mogao da sruši Putina sastoji se od više komponenti, samo jedna komponenta ne bi imala dovoljno snage da ga sruši. Pošto nema smisla da očekujemo da će doći do unutrašnjih promena, moraćemo da se oslonimo na spoljnu promanu, gubitak rata u Ukrajini. Ako taj gubitak dovede do masovne mobilizacije, da bi se povratila izgubljena teritorija, postojala bi mogućnost da dođe do pobune protiv mobilizacije koja bi rasla na talasu poraza u Ukrajini.
Neko ko mora da ide u rat, protiv svoje volje, I da pogine neće imati problema da se pobudi protiv mobilizacije, ako je ta mobilizacija masovna brzo bi se generisao otpor vlasti. Tek ovo bi imalo potencijal da ugrozi Putina, I natera nekog da promeni tim u kojem je sada I stane protiv Putina. Očekujući da je Putin dovoljno oslabio I da ima šanse da ga pobedi. Tako bi se otkrilo da je Putin zapravo tigar od papira, jer bi ga ljudi brzo napustili kada bi izgubio. Ovakav scenario je jako teško izvodljiv jer se sastoji od više različitih igrača koji imaju različite interese I potrebno je da se dešavanja nadovezuju u savršenom tajmingu, dok sa druge strane imamo ruske službe koje bi osujetili takakve pokušaje. Ovakav ishod je jako malo verovatan.
Generisati jake proteste protiv Putina u današnjoj Rusiji je jako teško, jer mnogi koji nisu voleli Putina otišli su iz Rusije posle početka invazije, zakoni koji sprečavaju negativan stav prema invaziji na Ukrajinu.
Sankcije koje je uveo zapad imaju mali uticaj na unutrašnju Rusku politiku, skoro zanemarljiv. Jeste da ljudi imaju manji životni standard zbog toga ali kada imate jaku propagandu onda ogroman broj stanovnika Rusije veruju da se bore protiv nacista I kupovna moć im nije važna. Dok većina ljudi u državi veruju u demone, manjina će morati da ispašta jer političku moć ima većina glasača.
Sankcije jako pogađaju Rusku ekonomiju I standard, ne samo da je opala kupovna moć građana već građani ne mogu da nabave neke osnovne proizvode koje su ranije prodavala zapadne kompanije, nema rezervnih delova za zapadne proizvode, nema napretka u oblasti nauke I tehnike već su u poslednjih godinu dana nazadovali. Samo ove mere će pokazati svoj pun efekat za više godina, kada zbog nemogućnosti saradnje Rusija bude daleko više kaskala za zapadom. Rano je da se osete sankcije u punom obimu.
Rusija ima prednosti koje joj omogućavaja da obezbede minimum za svoje građana kada su pod sankcijama, za razliku od Jugoslavije koja je daleko više zavisna od uvoza. Shodno tome efekat sankcija na Rusiju je daleko manju nego efekat sankcija na Jugoslaviju, a opet one u Jugoslaviji nisu dovele do promene vlasti.
Prednosti koje Rusija ima su njena velika površina I izlazi na više mora. Velika površina označava I veliku obradivu površinu, znači imaće dosta hrane za svoje potrebe, svakako je Rusija izvoznik žitarica I đubriva. Imaju dosta nafte I gasa što znači da će imati obezbeđen transport I grejanje. Imaju dosta vode, proizvode dosta struje, imaju raznorazne rudnike kao I kapacitete za obradu te rude, imaju tešku industriju koja se razvila za vreme SSSR-a. Rusija je zemlja bogata resursima zato joj je lako da se izbori sa sankcijama, jer može da obezbedi osnovne resurse za preživljavanje.
Moramo napomenuti da je Rusija nasledila SSSR koji je bio izolovan od zapada I opet su ljudi živeli I mislili da imaju savršene živote. Nije da se SSSR razvio ni iz čega, već je on naslednik Imperije, Ruske Imperije, zato I ne čudi što su određene grane industrije bile razvijene. Sovjetski savez je puno nasledio I države koje su došle posle sovjetskog saveza ne mogu biti nerazvijene.
Rusija je sposobna da obezbedi minimum za svoje gađane. Većina glasača u Rusiji živi u ruralnom delu, ruralni delovi su poznati po tome da kod njih nikada nema promena, I tamo ljudi ne očekuju kvalitetne živote, već žive onako kako su navikli(minimalno). Njima je dosta to što Rusija može da im obezbedi. Pitanje je da li su imali dovoljno novca da kupuju zapadne proizvode I pre sankcija, tako da na njih I ne utiču sankcije.
Sankcije gađaju elitu/bogatije ljude koji su mogli da priušte trgovinu sa zapadom, koji su mogli da kupuju moderne I skuplje zapadne proizvode kao I da priušte putovanja na zapad. Siromašniji ljudi svakako nisu imali kontakta sa zapadom pa ih I nepogađaju sankcije.
Ugroženi su njihovi biznisi, kompanije koje oni imaju ne mogu više da sarađuju za zapadom, mnogi su bili vlasnici zapadnih franšiza poput mekdonaldsa. Elita ima dovoljno novca da kupuje kvalitetne zapadne proizvode ali njih više nema na rafovima, imaju dovoljno novca da putuju po zapadu ali nemaju pasoš koji to može da im omogući. Ugroženi su im prihodi ali im je ugrožen I životni standard, dok siromašniji nisu ni pogođeni sankcijama jer ni ranije nisu mogli da priušte zapadne proizvode. Možemo reći da većina građana Rusije ne oseća posledice sankcije koje bi ih naterale na promenu, dok je kod elite dijametralno suprotno sve im je ugroženo sankcijama ali elita je manjina u glasačkom telu.
Sasvim sigurno elita želi promenu ali nemaju način da to izvedu. Zato su oni potencijalni preletači čim se ukaže prilika da se preleti, iako sada glume najlojalnije Putinove ljude, odmah pri nastupanju šanse bi ga prodali. U ovakvoj konstelaciju su prinuđeni da ćute I budu lojani Putini, jer se nelojalnost nekada kažnjava I životom.
Izvoz Rusije
Izvoz Rusije je baziran na sirovinama a njih neće odbiti ni jedna siromašna zemlja, pogotov ne iz moralnih razloga. Ovo Rusiji omogućava da imaju, kakve takve, prihode od izvoza. Šverc Rusiji omogućava da nabave proizvode koji su im neophodni, čime se efekat sankcija dodatno ublažuje.
Rusija je doživela fijasko u Ukrajini. Čak je I Blinken izjavio, u šali, da je Rusija druga vojska ali u Ukrajini. Ovo pokazuje da je Rusija postala predmet sprdnje, a nekada su je smatrali supersilom.
Glasanja u UN je pokazalo da Rusija nema normalnog prijatelja u UN, osim par polupanih država poput S.Koreje, Venecuele, Irana itd…
Zapad je pokazao da dominira geopolitičkim vodama, čak je I Južnu Afriku, članicu BRIKS-a, navao da uhapsi Putina ako ode na sastanak BRIKS-a u Južnu Afriku.
Zapadnjaci su ispucali sankcije koje imaju prema Rusiji, sada ostaje da se pobrinu za one koji pomažu Rusiji.
Putinova Rusija je puno uložila u kontrolisanje unutrašnjih političkih tokova, zato im je sada lako da ih kontrolišu, jer su ranije uradili dobar posao. Postavljanjem teletabisa Putin je obezbedio sebe, jeste da zbog njih Rusija ima problema na frontu ali oni nisu sposobni da se suprotstave Putinu.
Revolucija u Rusiji u ovom trenutku nije verovatna, a da bi došlo do nje mora još puno koraka da se pređe, pre nego što bi revolucija u Rusiji postala moguća. Ti koraci još nisu ispunjeni I treba će dosta vremena da prođe pre nego što se oni ispune, ako ikada dođe do njihovog ispunjenja. U narednom vremenskom periodu situacija u Rusiji će ostati ista kao I do sada. Potrebne su tektonske promene, u nekim oblastima, da bi dovele do promene vlasti. Jedina tektonska promena koja ima nekih šansi je poraz Rusije na frontu, ali kada dođe do toga videćemo kako će se dalje odvijati situacija.
Autor: Jovan Babić