autor: Srbislav Filipović
Zabluda je dozvoljena, ali ne i poželjna jer cena za zablude bude previsoka. A tu cenu ne plaćaju gotovo nikada funkcioneri i oni koji su dali svesrdni doprinos zaluđivanju naroda, nego baš zaluđen i sluđen narod plati na kraju za greške i odluke svojih lidera i mešetara.
Veliki broj ljudi u Srbiji, zaveden propagandom iz Rusije decenijama unazad, živi u zabludama o nekim bratskim odnosima između Srbije i Rusije. Ta propagandna omča se sve jače steže oko vrata srpske države i naroda, a vrhu države je teško da donese neke odluke zbog raspoloženja koje vlada u narodu i gde na samu pomen Zapada odmah postajete žrtva mašinerije koja vam udari žig izdajnika srpstva, srpskih svetinja, srpske vere, grobova svetih otaca nacije, nekoga ko je rešio da proda Kosovo i Metohiju, da okrene leđa Srbima na KiM itd. Kao prijateljski i bratski nam se “savetuje” i kaže da se od nas očekuje ( čitaj naređuje nam se i oštro preti ) da ćemo ostati mudri i privrženi bratskom režimu, da nećemo uvesti sankcije braći koja su nama iste uvodila devedesetih, da ćemo navijati za tu braću dok ubijaju Ukrajince i otimaju njihovu decu, da ćemo voziti i mi samo Ladu i Moskvič, da ćemo najuriti zle Zapadne investicije iz Srbije, da ćemo iz čiste solidarnosti ( čitaj gluposti ) žrtvovati opet sebe kao u prošlom veku i konačno radi svetog nebeskog života uništiti sopstvenu kuću – Srbiju. A za sve to ćemo od nebesko-zemaljskog cara Putina dobiti zahvalnicu ali kada se sretnemo na onom drugom svetu ( nebu ). Kremaljski kepec zna šta je ispravno i šta je za Srbe dobro. Bojim se da se ne podavimo u iluzijama čekajući ga na Dunavu i da će tako i Kosovo, i svetinje, i budućnost, i fabrike, i život i opstanak našeg naroda ostati samo san čijeg smo se ostvarenja odrekli pod uticajem idiotske krvave propagande koja u ambis vuče i Ruse i Rusiju. Jednu veliku zemlju i kulturu sahranjuje jedan Kepec, a mi ga sa zanosom i suludim divljenjem gledamo. Čemu? I zašto? Jel nam zbog ruskih investicija danas plata preko 730 evra prosečno!? Jel od njihovih para gradimo bolnice, kliničke centre, škole, vrtiće, podižemo penzije i gradimo puteve!? Ne! Što oni ne uzmu preko 70 odsto našeg izvoza, nego izvozimo taj procenat u zemlje EU!? Moskva troši za nedelju dana ono što mi proizvedemo za celu godinu ( tako kažu ). I što onda ta vrla braća ne investiraju svoj novac kod nas i omoguće nam da kvalitetne i povoljne proizvode kod njih plasiramo u većoj meri!? Boli ih uvo za nas. Srbija je dobra da se njenim narodom manipuliše za potrebe interesa ruskog režima i njihovih agenata odavde. Srbije super samo kao kamen u cipeli EU, ali nikako da i postane članica EU. Sve se radi od strane Kremlja i njihove agenture da se Srbiji ogadi Evropa i Amerika, pa da tako izgubimo KiM definitivno, da izgubimo šansu za članstvo u EU, da odu investicije jer će samo bedna i siromašna Srbija biti dovoljno bratski zaluđena i sluđena da za Putina bude sigurno utočište njegovih sumanutih ideja. Kao da mu je Adolf izuzetno blizak rođak. No, sad ne bih o tim odnosima sa Adolfom jer želim nešto da ostavim i za drugu priliku.
Ubismo se međusobno utrkujući se ko je od nas veći pravoslavni vernik, ali vecini onih što slavu slave tri dana i poste pokorno sredom i petkom nikako ne smeta to što Putin nemilosrdno bombarduje i ubija pravoslavnu decu Ukrajine. A ni Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova. Ali nam ne smeta da na to zažmurimo i sami sebe slažemo da u UN nismo osudili zločin nad Ukrajinom i zvanično kao država podržali zahtev za momentalnim povlačenjem okupatora iz Ukrajine. Za nas je KiM Srbija i za mene je i uvek će biti. A jel taj naš najvestiji cilj i interes branimo tako što nećemo hrabro i istinito da kažemo da je Krim Ukrajina i da Putin mora da povuče svoje trupe odmah!? Licemerno je da od države tražimo da brani naše legitimne nacionalne interese, ali da iste takve interese Ukrajine ne podržavamo otvoreno, nego zvanično više nego stidljivo.
Moj dug prema državi danas kada obeležavamo i genocid počinjen nad Srbima u Krajni jeste da kažem da moramo zločince jednako tretirati bez obzira na stranu. Samo tako ćemo doći do neke pravde za žrtve, a mi bez ikakve sumnje jesmo bili velike žrtve. Ali novi vek traži novu pamet, nove odnose, nov pogled na budućnost, više inovativnosti u politici i ekonomiji, manje zabluda i iluzija. Vek u kome već živimo moramo iskoristiti da obnovimo stara savezništva bez obzira na neslaganja po nekim važnim pitanjima. Neslaganja ne smeju da nas ostave u prošlosti, jer prošlost sahranjuje, a budućnost rađa.
Budućnost Srbije nije u Putinovim kandžama. Budućnost Srbije je u našim rukama! I ne smemo ispustiti ovaj poslednji vagon ( poslednji voz je vec krenuo ).
Ako ne krenemo sad nećemo nikada više stići!
Autor: Darko Obradović