Koliko su se stvari izmenile u 21.veku?
Ovo možemo posmatrati I šire od 21. veka jer su tehnološke promenu u 20. I 19. veku bile u usponu I od tada možemo posmatrati kako se društvo menja iz tradicionalnog u moderno. Promene osim u nauci I tehnici su velike I u ponašanju čoveka I njegovog razumevanja okoline oko sebe.
Slobodno možemo reći NE. Sve te slike što vidimo na internetu su manipulisane da izgledaju tako. Postoji puno načina da slika predstavi relanost na drugi način. Slike koje nastaju, nastaju planirano tako da osoba koja je htela da se slika, dolazi pripremljena na to slikanje i sve je prilagodila toj slici.
Na primeru ženskog fotomodela možemo videti kolika je razlika između realnosti i kreirane realnosti. Ženski model pre nego što dođe na slikanje treba da prođe kroz ceo tok pripremanja a to je da se istušira i opere kosu, posle isfenira kosu, nanese šminku. Potrebno je da se obuče za slikanje i uskladi svu odeću. Nekada je potrebno da kupi odeću i da sačeka da joj stigne ista, što može da traje nedeljama. Potrebno je da ode na mesto gde će se slikati(pre toga je morala da odredi mesto i da ga rezerviše po potrebi), potrebno je da je neko drugi slika, po mogućnosti profesionalni fotograf sa profesionalnom opremom. Potrebno je da dođe na samo snimanje i da pozira, dok to radi potrebno je da ima lažni osmeh, dok sam fotograf kadrira iz kog ugla će se snimiti koja poza. U toku tog procesa nastaju gomile slika, na stotine, od kojih samo par bude objavljene a ostale se brišu. Kada se odrede slike koje će se koristiti, one prolaze kroz filtere ili druge softvere za obradu fotografija. Tek na kraju one budu objavljenje. Da budemo u skladu sa 21. vekom treba napomenuti da sve to isto važi za muške modele.
Slika treba da uhvati naše osećanje u nekom momentu, i to joj daje na vrednosti, jer je onda autentična a autentičnost daje vrednost toj slici. Bez autentičnosti ta slika je ista kao i sve ostale slike, ima istu vrednost kao i sve ostale slike. U želji da se razlikuju od drugih mnogi puno ulažu u jednu sliku, pored navedenog primera, to se odnosi i na putovanje koje je neko platio samo da bi pokazao drugima da je on bio na moru ili skijanju. Istp tako kupe auto, još gore iznajme auto, da bi se slikali. Takođe kupuju se razne brendirane stvari, po pravilu odeća, da bi se posle pokazivale drugima.
Slika više ne predstavlja moment deo iz našeg života već moment koji smo mi kreirali za druge.
Kada su nastajale društvene mreže imale su drugačije ideale. Ttvorcima društvenih mreža je bilo na umu povezivanje ljudi i omogućavanje nove vrste komunikacije, gde bi osim tekstalnih i glasovnih poruka, koje su mogle da se prenose do tada, prošire i na multimedijalne poruke kao i na omogućavanje masovne/grupne komunikacije. Kako je vreme prolazilo ljudi su shvatili da se novi kanali komunikacije mogu koristiti za druge stvari, tako da je osim klasične komunikacije(1 na 1) sve popularnija postala masovna komunikacije gde mi komuniciramo sa svim svojim pratiocima. Ovo je promenilo interes za komunikaciju, sada su shvatili da mogu samo jednom porukom da dopru do puno ljudi i da oni time poseduju određeni kapital, koji treba da unovče. Došlo je do komercijalizacije prijateljstva/drugarstva, jer je internet omogućio da budemo u kontaktu sa velikem brojem ljudi. Mi na internetu stvaramo personu koja ne mora da ima puno zajedničkog sa pravom osobom, sve u cilju boljeg predstavljanja pred drugim ljudima. Pošto je preko interneta moguće kontaktiranje puno ljudi, u kratkom roku, broj ponuda koje imaju žene od stane muškaraca je eksponencijalno narastao u odnosu na period pre interneta. To je i promenilo ponašanje žene koje sada biraju između velikog broja neozbiljnih ponuda, ali je to i promenilo ponašanje muškaraca koji moraju da pronađu način kako da se pokažu na prvu loptu. Zajedničko im je da su postali površni, žene slikaju telo da bi dobile pažnju muškaraca na internetu, a muškarci se slikaju tako da pokažu svoj imovinski ili socijalni statuts. Zbog brzog načina upoznavanja postalo je najvažnije da se površina dobro pokaže jer ako se površina ne pokaže dobro nema daljeg kontakta. Glavna krilatica je nisi nešto proživeo ako nisi slikao.
Promena muško-ženskih odnosa, koja se desila u 21. veku, direktno je zavisna od promena u tehnološkom polju. Zvuči čudno, ali je uvek tako, svaka promena u društvu zavisi od tehnološkog napretka u društvu. Jedino što može da promeni ponašanje čoveka, koje je do tada imao u sistemu koji je on do tada izgradio, je neka spoljašna promena, promena koja do tada nije postajala u sistemu. Čovek je već izgradio sistem u kome živi na osnovu saznanja koja je do tada imao. Sve komponente svog života i razmišljanja je uklopio u svoja saznanja koja ima, pa su tako njegove vrednosti izgrađene u skladu sa saznanjima koje je imao u tom trenutku. Ono što se nameće je da kada se promene okolnosti ili saznanja, koja je imao čovek do tada, menaju se i njegove vrednosti. Kod ljudi važi princip slobodnog izbora, tako da ljudi biraju dostupne elemente i po principu koji element im se više sviđa njega izaberu. Ovde dolazimo do dostupnih elemenata između kojih mi biramo, a oni su direktno povezani sa našim saznanjima, što imamo više saznanja možemo da biramo između više elemenata te će nam izbor biti lakši i bolji. Pošto su ljudi takvi da se prilagode, što bi se reklo u trendu su, oni uvek razmatraju nove izbore prema saznanjima koje sakupe.
Pošto ljudsko društvo treba do posmatramo kao makro sistem gde učestvuje celo društvo, a ne mikro sistem koji se odnosi direktno na jednog pojedinca, onda je potrebno uzeti u obzir samo makro komponenete, tj. komponente koje bi imale snagu da promene celo društvo. Takve, makro promene, predstavljaju nova saznanja o svetu oko nas, koja dolaze iz novih naučnih saznanja koja se u praktičnom smislu iskazuju kao nova tehnološka postignuća. I to je glavni nosilac promena u nekom društvu, a slobodno možemo reći i razvitka društva. Previše smo zakomplikovali zato bi par primera razjasnilo značenje:
U istoriji poslovi su se delili na muške i na ženske (tradicionalna podela), to je tada imalo smisla jer je takva podela uzimala u obzir biološke prednosti muškarca ili žene. Muškarci koji su fizički jači su radili poslove gde je bila potrebna snaga, dok su žene brinule o deci. Svako je radio ono u čemu je bolji i ono što mu je lakše da uradi nego što drugoj strani. Ovakva podela je veoma racionalna i savršeno optimizovana jer se postojeći resursi maksimalno efikasno koriste. Sada kad su poslovi kod kojih se zahteva fizička snaga zanemarljivi, u odnosu na sve ostale poslove, takva podela je izgubila osnov zbog kojeg je i nastala zato se kod moderne raspodele rada ne uzima u obzir pol osobe jer i žena i muškarac mogu podjednako da kuckaju po kompjuteru ili rade druge moderne poslove. Moderni poslovi, po pravilu, imaju veliku povezanost sa višim ili visokim obrazovanjem a kod tih poslova fizička snaga nije relevantna za rešavanja problema već intelekt i znanje. Pošto se za moderne poslove zahteva znanje zato i podela na muške i ženske nema smisla jer muškarci i žene imaju jednake kognitivne sposobnosti kao i što uče na isti način. Zato se u modernom društu poštuje jednakost između muškaraca i žena, jer je moderno društvo bazirano na naučnim dostignućima i visokoj tehnološkoj razvijenosti. Kako proveravamo ovu tvrdnju? Tako što upoređujemo visoko razvijene države sa nivoom jednakosti koji su postigli u društvu, i sa druge strane imamo manje razvijene države koje imaju manju jednakost između muškaraca i žena kao i visoku zastupljenost tradiconalne podele rada. Isto ovo važi i za podelu između urabanih i ruralnih mesta, jer je u ruralnim mestima u daleko većem stepenu zastupljen rad koji je baziran na fizičkoj snazi i racionalna je upotreba tradiconalne raspodele, dok je u urabanijim mestima daleko više zastupljen sektor usluga gde je racionalnija moderna raspodela.
Arhitektura je promenila društvo ali ne samo zato što sada potpuno drugačije vidimo gradski pejzaž već zato što je promenila društvene norme i način ponašanja i razmišljanja ljudi.
Kako se to desilo?
Moderan vid arhitekture je baziran na koncentraciji velikog broja ljudi na maloj teritoriji. To je omogućilo savremeno građevinarstvo, da zgrade budu deleko više i da se na maloj površini zemlje nađe veliki broj stanova/ljudi. Ovim je porasla gustina stanovništva, broj stanovnika na određenoj površini na kojoj se nalaze.
Imamo urbana mesta koja imaju visoku gustinu i ruralna mesta koja imaju malu gustinu stanovništva.
Gustina stanovništva utiče na kvalitet života ljudi ali i na njihovo razmišljanje kao i ponašanje.
Kvalitet života raste kada nas okružuje puno ljudi jer sve usluge koje zajedno koristimo su jeftinije, pošto ih delimo na više ljudi, a to je infrastruktura koja može biti građevinska, elektro, mašinska, saobraćajna, medicinska itd.
Pored zajedničke infrastrukture postoje i druge usluge, koje su po pravilu privatne, koje nam olakšavaju život poput frizera, kozmetičkih salona, prodavnica itd.. A što ima više ljudi na nekom mestu ima i više potencijala na neko otvori svoj biznis na tom mestu jer je veće tržište ali i veći izbor radnika.
Razmišljanje ljudi koji žive u mestima visoke nasaljenosti je drugačije nego u mestima niske naseljenosti a postoje praktični razlozi za to. U mestima visoke naseljenosti, da kažemo grad veličine Novog Sada, ima toliko ljudi da nije moguće da svakog upoznamo ili znamo čime se bavi i kako se ponaša, već možemo da poznajemo samo malu grupu ljudi u Novom Sadu, dok su nam ostali stranci. Svoj životni prostor delimo sa nepoznatim osobama, dok je kod mesta sa malom gustinom drugačije i životni prostor delimo sa ljudima koje poznajemo.
Pošto ne poznajemo ljude koje nas okružuju mi postajemo indiferentni prema ljudima koji nas okružuju i nismo zaiteresovani za njihove živote, te smo navikli da prolazimo pored ljudi kao da prolazimo kao pored drveta, bez ikakvog osećaja ili emocije. Ovo dovodi do toga da nas ne interesuje šta drugi ljudi rade, pošto smo primorani da filtriramo podatke koje dobijamo iz spoljašnosti i da obraćamo pažnju samo na stvari koji nas interesuju, dok nam ostale stvari samo zatrpavaju naš kognitivni kapacitet. Praktično se isključimo iz prostora u kome se nalazimo i samo pokušavamo da prođemo što brže od tačke A do Tačke B. Često se dešava da nekim putem prolazimo često a tek posle nekog vremena vidimo da postoji nešto zanimljivo na tom putu.
Prešli smo u fazu gde samo filtriramo podatke koji nam dolaze iz spoljašnje sredine a ogroman deo tih podataka nam nije bitan tako da ga zanemarujemo. Ovo nas je promenilo u osobe koje sve rade mehanički i vrednost spoljašnje sredine određujemo na drugi način nego što su to radili naši preci. Kada živimo u zgradi i imamo puno komšija onda ni ne može da odvojimo puno vremena za svakog komšiju, jer ako imamo stotinak ili više komšija nije praktično da sa svakim popričamo jer bi nam oduzelo previše vremena. Kada živimo u mestu sa izrazito niskom gustinom naseljenosti onda poznajemo skoro sakog komšiju i njegovu životnu priču jer imamo malo komšija i odvajanje malo vremena da popričamo sa svakim nam ne bi odnelo previše vremena, te možemo da priuštimo da popričamo sa svakim komšijom kojeg sretnom.
Ponašanje u mestu visoke i niske gustine se razlikuju, a najvažniji razlog, je da nas u manjem mestu posmatraju ljudi koji nas poznaju te naše ponašanje i stavove gledamo da iznesemo na takav način da se njima svidi, dok na mestu visoke gustine nas okružuju ljudi koje ne poznajemo ili površno poznajemo te nas puno i ne zanima njihovo mišljenje o nama i naše ponašanje i stavove ne usklađujemo sa njihovim vrednosnim normama da bi im se svideli. Zato kažemo da su mala mesta konzervativna, a velika mesta liberalna.
Količinska regulacija ponašanja je kada se ponašanje osobe menju u odnosu na broj ljudi koji se nalazi u njegovoj okolini. Ovde možemo da kažemo da prelazimo iz domena psihologije pojedinca na sociološko mišljenje grupe. Kako se menja broj učesnika u problemu tako se menjaju i pravila po kojima može da se reši takav problem. Često ljudi svojim stavovima pokušavaju da se uklope u društvo tako što posmatraju svoju okolinu.
Sve ovo dovodi do zaključka da moderno društvo, tj. moderan čovek kao individua nema dovoljno vremena da zadire u bilo čiju privatnost i tuđe izbore, jer nema dovoljno vremena da se posveti svakoj osobi koju vidi, dok sa druge strane osoba koju neko posmatra/komentariše ne zavisi od mišljenja drugih ljudi jer praktično nije moguće da uzme stotine hiljada mišljenja i uskladi svoje ponašanje sa njima. Ne postoji više toliki pritisak okoline da svi budemo jednaki i da niko ne šrtči iz kalupa, već svako može da bira šta će biti, i to je glavna rečenica što roditelji kažu deci kada treba da biraju svoju karijeru ili fakultet koji će upisati. Zašto to kažu? Jer ima jako puno karijera kojim se možemo baviti kao i što ima puno fakulteta, zato i kažu biraj sam da bi posle sam bio kriv ako promašiš. Ono što je zajedničko za gore navedene modele je mogućnost biranja i da svako može da bira pošto postoji puno opcija, za razliku od tradicionalnog ponašanja kod kojeg nije bilo puno izbora zato su svi išli „standardnim/normalnim“. Ako se vratimo u period pre 200 godina videćemo malo mesto gde živi relativno mali broj ljudi, gde se manje više svi poznaju i gde nema puno izbora. Svaki dan je sve isto ,bez promena, zato i nepostoji puno izbora, pa se ljudi odlučuju za ono što imaju ponuđeno.
Tolerantnost
U 21. veku tolerantnost je reč koja je u usponu. Tolerantnost je suprotna stvar u odnosu na ukalupljenost koja je postajala u tradicionalnom društvu. Moderna nauka je rešila problem ograničenih resursa zato je logično da se i društvo promenilo sa tom tehnološkom promenom. Kada imamo ograničene resurse potrebna je racionalna upotreba istih, kada imamo neograničene resurse onda ih trošimo po sopstvenoj volji. Kada se nalazimo na pustom ostrvu na kom nema izvora vode i jedino imamo vodu koju smo poneli sa sobom dobro bi razmislili da li bi se prskali sa njom iz zabave, ali kada se nalazimo pored česme to nam nije problem. Kada su resursi ogrnačineni onda moramo biti racionalni i štedljivi, kada su nam resursi neograničeni onda možemo biti razmaženi(bahati) ali i kreativni. Tolerantnost označava da tolerišemo ljude koji se razlikuju od nas i da ih prihvatamo kao takve. Pošto je u ogromnoj meri došlo do gomilanja resursa to je dovelo do toga da svi ljudi mogu da budu kreativni i da se u sve većoj meri razlikuju od drugih ljudi. Sa tom promenom je stigla i promena razmišljanja ljudi.
Broj ljudi koji se nalazi oko nas je veći nego ikad, u velikim mestima ili mestima visoke gustine naseljanosti prođemo pored ogromnog broja ljudi, u komunikaciji smo sa velikim brojem ljudi, da bismo uspeli da održimo kontakt sa velikim brojem ljudi moramo biti tolerantni pogotovo u sve otvorenijem društvu koje briše granice uštogljenosti i ukalupljenosti. Internet je jedno od čuda koja čine ljude tolerantnijim jer su sve moguće stvari već videli na internetu, te im je internet na taj način proširio vidike.
Komunikacija sa drugim ljudima se drastično promenila, u malim rodnim zajednicama, čovek je bio u kontaktu sa jako malim brojem ljudi, kako su se naselja povećavala tako je čovek bio u kontaktu sa više ljudi, kako su nastajali gradovi komunikacija između ljudi i protok informacija i ideja je počeo eksponencijalno da raste, da bi se trend eksponencijalnog rasta komunikacije među ljudima nastavio i sa dolaskom telekomunikacija i masovne komunikacije. Razvoj tehnologije što arhitekture, saobraćaja, telekomunikacije i na kraju razvoj socijalnih mreža je učinio čoveka daleko otvorenijeg i tolerantnijeg. Promene u nauci i tehnici su dovele i do ove društvene promene.
Dostupnost je prednost savremen arhitekture je sada na relativno maloj udaljenosti imamo sve što nam treba za život, te nam je život postao lagodniji. Industrijska proizvodnja je dovela do toga da je sve postalo jeftinije i masovnije. Mnogi kažu da su novije generacije razmažene, ali one nisu razmažene već su navikli da do svega što im treba stižu lakše, te su njihova očekivanja daleko veća nego što imaju starije generacije. Mlađe generacije su navikle da se daleko manje muče da bi stigli do onog što im je potrebno. Prodavnice, pekare, saloni i ostali uslužni objekti su im relativno blizu, a voda i struja kao i grejanje su im na jedan klik. Automobilom se prevezu sa tačke A na tačku B, dok na svom telefonu prati mape da bi došao do tačke B. Isto tako na svom telefonu može da naće rešenja i objašnjenja za mnoge probleme koji su nekada bili nerešivi za običnog čoveka.
Internet predstavlja drugi komponentu dostupnosti jer je je tamo sve na klik.
Pa se postavlja pitanje zašto oni ne bi bili razmaženi?
Kada imaju sve gore navedeno. Napredak u tehnologiji je učinio sve lako i dostupno, zato su im i takva očekivanja. Sve je postalo daleko lakše i jednostavnije, zato su se ljudi prlagodili svoj način razmišljanja na lako i jednostavno, a ne na teško i komplikovano. Mada kada je nešto lako i jednostavno onda je i lako zamenljivo i nevažno za samog čoveka. Promene u nauci i tehnici su dovele i do ove društvene promene.
Saobraćaj je omogućio ljudima da upoznaju nove kulture i nove ljude, sada je moguće da odemo na drugi kontinent, ako idemo avionom to bi trajalo par sati. Sa toliko novih informacija naravno da imamo daleko šire vidike i lakše prihvatamo nove stvari.
Telekomunikacije su omogućile da za manje od jedne sekunde kontaktiramo osobu ma gde god se nalazila na kugli zemaljskoj, kao i što nam omogućavaju da se upustimo u masovnu komunikaciju.
U odnosu na naše prethodno znanje, nove informacije predstavljaju samo jednu kap u moru i zato konstantnim sakupljanjem novih informacija postajemo sve tolerantniji prema drugim ljudima. U zavisnosti od količine informacija sa kojima raspolažemo svaka promena tih informacija ima određen uticaj na nas, uticaj možemo da merimo na dva načina apsolutno i relativno.
Apsolutno mereno sama promena ima objektivnu vrednost, na primer teg od 100kg da bi se pomerio potrebna je ista snaga, ali relativno gledano dete od 40kg neće moći da digne taj teg dok će profesinali dizač tegova sa lakoćom podići taj teg. Apsolutno mereno taj teg ima 100kg, dok relativno mereno dete neće moći da digne taj teg dok profesioanlni dizač tegova može da digne isti teg. Isto tako, osoba koja ima malo saznanja, svaka novo saznanje utiče puno na nju, dok osoba koja ima jako puno saznanja novo saznanje ne utiče na nju i njeno mišljenje ili ponašanje.
Kompanije imaju kupce i samo to ih zanima. Ne zanima ih da li je taj kupac visok ili nizak, crnac ili belac, heteroseksualac ili homoseksualac, muškarac ili žena, kojoj naciji ili religiji pripada i druge stvari koje dele ljude po nekoj osnovi. Za kompanije su svi oni isti, ili su kupci koji po istoj ceni kupuju isti proizvod ili su zaposleni u kompaniji i primaju istu platu za isti rad. Zato kompanije savršeno poštuju jednakost i nikada je ne dovode u pitanje. Kompanija nema interes da nekog diskriminiše jer nju jedino zanima novac, već ima štetu ako nekog diskriminiše jer gubio deo prihoda. Zato pojam equlity ima status sveca kod kompanija, dok pojam diversity objašnjava drugi proces a to je tranzicija rada kompanije sa nacionalog na globalni nivo. Po pravilu, tradicionalno kompanije su radile u jednoj državi i prilagođavala marketing tom tržištu što je dovelo do toga da se uklapaju u neke nacionalne obrazce i da se prati ponašanje većine u toj državi. Kako je pojam diversity popularizovan u Americi, na njihov primeru možemo da vidimo promenu u marketingu kompanija gde se obrasci ponašanja u Americi zamenjuju globalnim obrascima ponašanja. Ovde se pojavljuje zabluda kod nekih ljudi u Americi koji misle da kompanije rade nešto protiv tradiconalnog ponašanje, a to nije tačno jer kompanije prate trendove i pokušavaju da se pozicioniraju na svim globalnim tržištima, zato i prave reklame koje predstavljaju prosek celog sveta a ne Amerike.
1. Majmun-gorila je najvažnija odlika koju treba da ima današnji muškarac. Možda zvuči smešno ali nije ni daleko od istine. Potrebno je da savremeni muškarac svakodnevno izigrava majmuna prema svojoj devojci da čita njena osećanja, da razume njena osećanja, da bude uvek tu za nju, da joj traži zabavu svaki dan, da njoj bude zabavno itd.. Zašto je ovo postao ideal modernih, mladih, devojaka? Jer su to videle na internetu, samo nisu svesni da neko na internetu pravi klipove da bi ih drugi ljudi gledali i time mu doneli zaradu. Na internetu se prodaju priče koje neko želi da čuje, ne onakve kakve zapravo jesu. Zato moderne devojke imaju mišljenje da mnoge devojke imaju savršenog muškarca koji je minimalno milioner, ima svoju vilu, jahtu i sportski automobil. Koji je visok minimum 1,9m koji ima vidljive pločice i ima oko 100kg sa izuzetno niskim procentom masti, koji ima lepe crte lica i koji neguje svoje telo i nikada nije zapušten. Koji je završio više škole od njih i koji zarađuje više od njih ali im je jako posvećen i zabavan. Samo što ni jedna devojka nema takvog momka, kakvog pokušava da prikaže na društvenim mrežama. Ovo obične mlade devojke dovodi u zabludu da misli da će i ona naći svog princa na belom konju, ali princ na belom konju je samo bajka.
2. Novčanik je kategorija koja se odnosi na imovinski status muškarca ali i na njegovu spremnost da svojoj devojci plaća svakakve njene prohteve i kupuje poklone.
3. Šofer je najmoderniji uslov, pošto pre 150 godina nisu postajali ni automobili pa to svakako nije mogao da bude uslov. Sada se očekuje da muškarac ima auto, što nije čudno za starijeg muškarca ali za mladića koji ima 18 godina prosto je nemoguću da on uštedi pare za auto, pa onda plaća registraciju automobila, gorivo, popravke automobila, pa i moguće saobraćajne kazne kao i putarine, parking mesto ili pranje automobila. Prosto je nemoguće da srednjoškolac može to priušti a ako posle srednje škole taj momak upiše fakultet onda tek može da se pomiri da neće moći da skupi pare za taj auto dok se nazaposli.
Posledice ovog su da mladi momci ne mogu da ispune uslove koje zahtevaju mlade devojke i da onda te devojke idu sa momcima koji su stariji 10, 15 godina. Ovakva situacija ima za posledicu da muškraci nemaju podsticaj za studiranje, već imaju podsticaj da se što pre zaposle i dođu do para, ali cena toga je da muškraci u manjoj meri završavaju fakultet nego žene. Ovo će na makro planu dovesti do toga da ima daleko više visokoobrazovanih žena nego muškaraca, što će u jednom trenutku da preokrene situaciju na slobodnom tržištu između muškaraca i žene gde će obrazovani muškarci biti vredniji nego obrazovane žene jer će ih biti manje.
Socijalni život studenta i potrebe koje on ima dovodi do razilaženja u načinu studiranja muškaraca i žena. Muškracima je jako teško da održavaju socijalni život ako žele da budu dobri studenti, jer nije moguće da devojkama ispunjavaju želje, plaćaju, vozaju i vodaju jer to zahteva vreme i novac. Kao i da budu konstantno opterećenim tuđim problemima. Količine novca koje se zahtevaju da ima muškarac su na nivou prosečne plate kada se uračunaju svi direktni i indirektni troškovi od kupovine do održavanja automobila, plaćanje vodanja po restoranima, kafićima, bioskopima, koncertima, letovanjima i zimovanjima. Naravno tu je potrebno i da momak trenira i pazi na ishranu što dovodi do dodatnih troškova, kao i što je potrebno da se odeća bude brendira kao i telefon jer su u suprotnom to neugledni momci“nižeg imovinskog statusa“. Ali kada saberete sve te direktne i indirektne troškove koje muškarac treba da ima da bi ispunjavao standard koji se popularizovao na društvenim mrežama vidimo da je za to potrebna minimum prosečna plata, koja u Srbiji iznosi 83 000 dinara. Muškarac da bi imao ovolika primanja mora da radi ozbiljan posao, klasičan posao od 9-5, koji bi mu oduzeo ogorman deo dana i onemogućio da studira, osim ako se radi o studentu iz bogatije porodice koji bi mogao sve to da dobije od porodice pa ne bi morao da radi, već bi se mogao posvetiti studiranju.
Dok sa druge strane devojka koja studira ne mora ništa da uradi osim da zahteva od muškaraca, dok preostalo vreme može da posveti fakultetu.
Kada pogledamo kako se do sada razvijalo društvo u 20. i 21. veku vidimo da postoji jedna putanja kojem se kreće to društvo, a to je da društvo prati promene u nauci i tehnici i njima prilagođava svoje socijalne stavove.
Moderne tehnologije su u potpunosti promenile mnoge segmente ljudskog života, promenile su način na koji se ljudi upoznaju i komuniciraju. Promenile su dinamiku muško-ženskih odnosa koji označavaju ogromnu promenu u životu običnog čoveka. Promenile su odnos čoveka prema svojoj okolini, sve je sada postalo lako dostupno, na samoj par klikova možemo da pozovemo nekog na telefon nekada smo morali lično da odemo do njega ili da pošaljemo pismo, na klik možemo da poručimo nešto sa interneta, na klik možemo da nađemo neki odgovor na internetu. Možemo jako lako da zakažemo termin i odemo tamo da rešimo problem koji imamo, npr. odemo kod doktora, arhitekte, u kozmetički salon itd..
Sve je lako, sve je dostupno, samo postoji jedan uslov a to je da se plati. U prodavnicama su puni rafovi, mi samo treba da izaberemo šta želimo, sve nam deluje lako i zamenljivo. Ako nam se pocepa majica samo odemo i kupimo novu, ako pocepamo majicu samo kupimo novu. Ali da li možemo da pocepamo čoveka i onda samo kupimo novog? Ne, ljudi nisu tako lako zamnljivi kako nam se čini sa ostalim stvarima, zato se zakon odnosi drugačije ako nešto uradimo prema ljudima i prema stvarima.
Moderna tehnologija je promenila način i stil života ljudi, sada se u socijalnim interakcijama očekuje da svako ima mobilni telefon i non stop dostupan internet da bi bio u kontaktu sa ostalim ljudima. Da ima automobil da bi mogao doći na određeno mesto, očekuje se da budemo redovno potšišani jer je sada frizer lako dostupan, očekuje se da brinemo o higijeni jer su sada lako dostupna sredstva za higijenu, očekuje se da sada imamo klimu, televizor, frižider u stanu. Očekuje se da imamo dosta odeće da bi mogli prikladno da se obučemo za svako mesto itd.. Sve gore se svodi na isti princip, da nam nešto treba pa to odemo da kupimo i rešili smo problem, ali zaboravljaju da kažu da postoji samo jedna prepreka kod kupovine, a to je novac. Novcem se rešavaju svi problemi, zato je novac dobio status Boga u modernom društvo, jer sa njim se rešavaju svi problemi.
Raslojavanje prema kupovnoj moći je sve očiglednije, prema načinu potrošnje se i klasifikuju grupe koje se druže zajedno. Kada odete na putovanje, to znači da ste imali novca da platite to putovanje, tako da će ljudi koji vas okružuju i koje možete upoznati na tom putovanju imati novca koliko je potrebno da se plati to putovanje. Ako je jeftino putovanje, po pravilu, ćete upoznati ljude koji nemaju puno novca i ne mogu da priušte skuplje i luksuznije putovanje.
Deca se raslojavaju prema imovinskom statusu njihovih roditelja i to se ne dešava direktno već indirektno. U zavisnosti od toga koji sport će dete trenirati, u kojem klubu će trenirati dete trenirati kao i da li će imati privatnog trenera zavisi i njegova okolina, tj. druga deca koja treniraju zajedno sa njim. Kod najjeftinijeg trenera će trenirati deca koja nemaju dovoljno para da plate boljeg trenera, tako da će dete biti okruženo drugom decom čiji roditelji ne mogu da priušte skupljeg(samim tim i boljeg trenera), dok će kod najboljih trenera trenirati deca čiji roditelji mogu da plate tog trenera, te će dete biti okruženo sa drugom decom čiji roditelji imaje viši materijalni status. Isto tako važi i za privatne časove ili škole stranih jezika i rada na računaru. Kada dete ide na putovanje opet dolazi do raslojavanja po materijalnom statusu jer u hotelu za 5 zvezdica biće okružen drugom decom čiji roditelji mogu da priušte taj hotel, dok u hotel sa 3 zvezdice idu ona deca čiji roditelji mogu da priušte takav hotel. Ako su roditelji baš nesposobni onda dete ni ne ide na more.
Deca gledaju koju odeću nose druga deca, koji telefon imaju kao i koliko para za užinu ili druge aktivnosti imaju. Raslojavanje kod dece dovodi do toga da drugare koje su upoznali i koje će znati celog života diktira imovinski status roditelja.
Novac je počeo da definišu sudbinu određene veze ili partnerstva. Bilo to odnosi dete i roditelja, muškarca i žene, prijateljski ili drugarski odnosi, poslovni odnosi na sve njih utiče novac.
Svi ljudi postaju jednaki, bez obzira na bilo koju drugu činjenicu vezano za njih, svi postaju kupci. Tradicionalna podela rada je praktično izgubila smisao, jer se moderna ekonomija bazira na uslugama i znanju.
Moderan posao zahteva predznanja, a ono se stiče tokom obrazovanja čime je obrazovanje dobija komercijalni status, diploma služi samo da se pokaže drugom, učenje zarad sticanja znanja nije više isplativo. Sve više se upisuju fakulteti, jer tako mora, ne jer neko to želi i voli. Fakultet ima monopol na izdavanje diplome i to im služi za manipulaciju studenta.
Kako je sve postalo lako i zamenljivo kao i jeftino zbog industrijske proizvodnje, tako će se i stav ljudi približavati toj vrednosti koji je doneo tehnološki progres. Prijateljstva, poznanstva i veze su postale sve dostupnije ali zato i kraće.
Ljudi su praktično stranci jedni drugima koji i kada su u kontaktu to je kratko i u veći slučajeva banalna konverzacija. Pošto se ljudi ne poznaju onda je negativno ponašanje, koje može nekom da šteti, veliki problem i netoleriše se, jer ljudi od stranaca nemaju nikakvu korist a ako imaju štetu odmah prekidaju kontakt.
Pošto smo uglavnom okruženi ljudima do kojih nam nije stalo(ni njima) i odrasli smo u vremenu kada je sve lako dostupno i zamenjlivo nije ni čudo što se kontakti tako lako prekidaju.
Bilo koji vid ponašanje koji se nekom ne sviđa ili misli da će povezanost sa tom osobom da mu šteti, na neki način, biva sankcionisan. Sve vrednosti koje neko iznosi, za koje smatramo da su toksične po nas, su loše po nas i ponašamo se u skladu sa tim, jer ne želimo da prihvatimo vrednosti koje mogi biti štetne po nas.
Ekonomija i firme funkcionišu ne principu jednakosti i nediskriminacije, a mi koji smo ili vlasnici ili zaposleni u tim firmama prihvatamo takve vrednosti, jer ne prihvatanje takvih vrednosti može da nas košta posla. Kada prihvatimo vrednosti onda se ponašamo u skladu sa tim vrednostima i van posla.
Svaka diskriminacija može biti štetna po naš posao, zato je moderno društvo počela da prihvata pravila protiv diskiminacije i da se tako ponaša u slobodno vreme. Naše ponašanje se svodi na prostu činjenicu da li od takvog ponašanja imam koristi ili nemam, a u slučaju diskriminacije, na nekom od zabranjenih osova, teško da možemo imati neku korist već samo štetu.
Kada smo okruženi velikim brojem ljudi ili kada smo na internetu i posmatra nas ceo svet, lako će se naći nešto što će nekog uvrediti. Zato svako izbegava bilo koji vid negativnog ponašanja. Dešavalo se u nekim slučajevima diskriminacije, koju je učinioc izvršio u slobodno vreme, da je dolazilo do sankcija na poslu. Ljudi koji se plaše za svoj posao ne žele da uradi bilo šta što bi moglo da dovede do gubitka tog posla.
Što su veće grupe u kojima se nalazimo ili nas posmatraju, naše ponašanje postaje sve više politički korektno. U nekim krugovima je popularno reći da će ovaj talas političke korektnosti da prođe kao i ostali, ali nisu u pravu. Sila koja ovaj put gura političku korektnost nije nikakav politički lobi, već je to digitalno doba u kojem se nalazimo i gde je svet postao globalno selo. Gde nas bukvalno posmatra svaki korisnik interneta, ma odakle god on bio.
Ranije kada su postajala jasna pravila, bila ona pisana ili ne, bez obzira da li je kazna drastična ili ne, ljudi su voleli to što su postajala jasna pravila. Sada se sve svodi na emocije koje neka osoba ima u određenom trenutku i kako će ona protumačiti određeno ponašanje. Sada čovek ne zna da li je nešto uradio dobro ili nije, pošto nikako ne može da zna šta će misliti druga osoba, koju ili ne poznaje ili slabo poznaje, koja je odrasla pod drugačijim vrednostima, kao što ne zna kako se neka osoba oseća u tom trenutku i kakvu će odluku doneti. To kod ljudi stvara anksioznost pošto nikada ne znaju kako nešto može da ispadne i anksioznost postaje najčešće psihičko oboljenje u 21.veku. Konstantni strah da li smo nešto loše uradili, da li ćemo zbog toga izgubiti sve što smo do tada gradili, a gradili smo puno jer moderno društvo zahteva veliko predznanje, konekcije, preporuke i trud da sve to sakupimo.
Diskriminacija u modernom društvu može biti veoma skupa za onog ko je vrši, zato u modernom svetu ili možemo reći industrijski razvijenim zemljama ljudi se protive diskriminacije, dok postoje i bogate zemlje koje su se obogatile od nafte ali kod njih ne važe takva pravila jer način na koji su stekli bogatstvo nije povazan sa modernim tehnološkim razvojem i industrijalizacijom već je postignut pukom srećom. Zato nije ni bilo potrebno da se promeni mišljenje stanovništva, jer je stanovništvo ostalo da funkcioniše na način na koji je do tada funkcionisalo, i nisu imali potrebu da prilagode svoje ponašanje modernom načinu života.
Trajektorija razvoja modernog društva ukazuje da će se u budućnosti još više sankcionisati homofobija, rasizam, antisemitizam, šovinizam, ksenofobija itd.. Podržavanje ovakvih vrednosti se pripisuje levičarima i socijalistima. Ali diskriminacija kupaca naših usluga je isključivo antikapitalističko ponašanje, zato možemo reći da ovo podržavaju obe strane političkog spektruma.
Jednakost polova dolazi do izražaja i ponašanje muškaraca i žene se kreće prema istoj tački.
Hedonistički stil života dolazi do izražaja, kao i nezavisnost individue tako da će to uticati na tradiconalni porodični život.
Život će postati dinamičniji, mnoge stvari će se brzo menjati ali nikada nećemo imati sigurnost kod donošenja nekih odluka. Možemo to nazvati konstantno stanje haosa, kao i na bilo kojem slobodnom tržištu.
Negativno ponašanje će otići u zaborav pošto više neće biti tolerisano.
Ljudi će sve više zavisiti od države. Država sve više kontroliše ponašanje građana i ograničava njihovo ponašanje. Svaki dan imamo nov zakon koji nas nečim ograničava, a pošto nije moguće poznavati svaki zakon, jer ih ima previše, ljudi će ograničavati svoje ponašanje iz neznanja. Za svaki svoj potez će prvo pitati državu jer smeju to da urade, mada je već sada tako, jer za sve nam treba licenca. Sa druge strane urbani način života navodi ljude da se mnogo više oslanjaju na državu prilikom penzionisanja i zdravstvene nege, jer kada su svi pojedinci nezavisni, onda se više neočekuje pomoć porodice, komšije ili stranca, već se očekuje pomoć države. Ujedno država je ta koja garantuje da vam može pomoći u svakom trenutku i ljudi se osećaju sigurnije kada misle da ih država štiti. Tradicionalno ponašanje se zasniva na tome da se ljudi lokalno i porodično potpomažu, u urbanom načinu ponašanja ljudi se oslanjaju na globalnu zaštitu gde cela zajednica čuva pojedinca, preko zajedničke institucije koja se zove država.
Nekada su ljudi bili bukvalno slobodni, na svom imanju su mogli da rade šta hoće i nisu postojala nikakva pravila ili ograničenja. Ali takvo mesto je nekada postojalo i zvalo se divlji zapad gde je svako mogao da radi šta hoće, samo što se to smatra lošim mestom za život.
Moderna tehnologija je dovela do promena u načinu proizvodnje ali je sa sobom donela i štetu u vidu zagađenja životne sredine i globalnog zagrevanja. Moderno društvo će se boriti da se ti problemi reše, kao i svi ostali problemi koje nosi tehnologija sa sobom.
Sila koja je donela ove promene je moderna tehnologija i ne samo da neće više biti vraćana unazad, kako neki prižejkuju, već će društvo nastaviti da prati moderne trendove i da se prilagođava tome. Prilagođavanje modernim trendovima možemo nazvati teorijom socijalne adaptivnosti. Ove promene su produkt nauke i tehnološkog razvoja koje posledično dovode do promene u tehnici i tehnologiji proizvodnje, a promene u tehnici i proizvodnji dovode do novih resursa kojim raspolaže čovek. Čovek se prilagađova novi resursima i svoj način razmišljanja prilagođava novom stanju(resursu).
Sila koja dovodi do ovih promena je ogromna pošto je njen osnov način funkcionisanja društva ili pojedinca. Komponente ove sile su ljudi koji koriste dostupne resurse i prilagođavaju se njima i kompanije koje funkcionišu prema gore navedenim pravilima. Prva komponenta se odnosi na potrašački segment društva a druga komponenta se odnosi na proizvođački segment društva. Zajedno su nepobedivi i oni određuju koja je prava strana istorije.
Autor: Jovan Babić