Turska je zaigrala otvoreno na Blakanu ne bi li se nametnula kao sila. Ovoga puta Kosovo je poligon. Turska je donirala 6 dronova Bajraktar namenjenih za uništavnje žive sile I oklopnih vozila( upravo ono u cemu je vojska Srbije dominantna u odnosu na bezbednosne snage kosova), zatim Turska sada ima najveći kontigent na Kosovo tj.oko 750 vojnika koji se uvećava na 1200 I na kraju Turski general postaje glavnokomandujci KFOR ili ti čovek koji ima apsolutno parvo kontrole neba nad Kosovom.
Mnogi bi u ovoj situaciji prekinuli odnose sa Turskom. I dobili ništa. Odnosno izazvali bi kontra efekat dajući još veću autonomiju u odlučivanju pomenutom Turskom generalu. Ne sme se zaboraviti da je Turska vrlo često iako članica NATO povlačila poteze koji su na ivici sa interesima NATO. Neminovno je da će Turska ove tri karte koristiti maksimalno, da će njen glavnokomandujuči kadar u KFORU neke stvari raditi koje su u interesu pre svega Turske a manje NATO. Zato bi svako zatezanje situacije sa Turskom štetilo pre svega Srbima na KiM. Ne sme se zaboraviti neosmanizam koji cveta u Turskoj niti se sme zaboraviti da Turska iako u velikim ekonomskim problemima je i dalje sila. Sila koja raspolaže sa milion vojnika od kojih je oko 700.000 stavljeno na raspolagane NATO. To su brojke koje jasno pokazuju na čijoj strani bi bio NATO u eventualnom diplomatskom sukobu Srbije i Turske. Uostalom lako je moguće da je upravo NATO izabrao Tursku da bude ta koja će sprovoditi interese NATO i SAD na Balkanu. Osnovni je svakako zaokruživanje NATO na ovom krilu. Pokazivanje zuba Srbiji i RS šta se dešava kada ne želite da se priključite NATO ili kada se ne usaglašavate sa politikom ovog saveza što je pitanje za posebnu analizu, da li i zašto RS i Srbija jedine ne žele ulazak u NATO i kako se to odražava na stabilnost regiona i kvalitet života u njima.
Zašto baš Turska, jer zajednička istorija kroz Osmansko carstvo je opšte poznata, zatim, Turska skoro deceniju vodi ozbiljnu kampanju na Balkanu preko pre svega serija i filmova kojom nastoji da se ponovo na neki način približi narodima Balkana. Zato što se do ove situacije predsednik Erdogan u Srbiji nazivao bratom turčinom, pa bi sad bilo nezgodno narodu odjednom mu oduzeti tu titulu u javnosti.
Šta bi bilo rešenje. Turci su pre svega trgovci. Gledaju svoj interes. Turski interes je u ovom trenutku pre svega da na teritoriji Balkana otvara svoje kompanije , ulaže u projekte kako bi prihodovala što više novca za svoje potrebe. U prevodu, treba ih odobrovoljiti, pružiti im možda još neke mogućnosti za investiranjem. Osim toga mora se misliti i na činjenicu da u Raškoj oblasti živi velika zajednica Bošnjaka koja je izuzetno homogena i koja je veoma vezana za Tursku. Slično je i u BiH, gde su Bošnjaci konstitutivni narod takođe vezan za Tursku. A Srbija je garant Dejtonskog sporazuma, dakle mora da vodi računa i o tome kako bi se eventualno zaoštravanje odnosa sa Turskom odrazilo na situaciju u BiH pre svega na Republiku Srpsku.
Proksi rat nam nije potreban ni na teritoriji Srbije niti bilo gde gde žive Srbi.Dakle biti mudar i pre svega pragmatičan isto kao i Turci. Lako je naći ono što nas razlikuje. Uspešni političari nalaze sličnosti odnosno podudaranje interesa. Ako smo to mogli da postignemo sa SAD nema razloga da ne uspemo i sa Turskom. Upravo zbog toga od nosioca vlasti u Srbiji dolaze izuzetno oprezne i ne zapaljive izjave. I zato treba jačati odnose sa NATO.I nikako ponoviti situaciju da protestanti napadaju vojnike NATO. Pa ako nekoga protestanti treba da napadaju kamenjem, vodom i ostalim rekvizitima koje demonstranti koriste na svetu to su pripadnici ROSU koji su za razliku od vojnika NATO totalno bespravno na severu KiM. Sa Stoltenbergom, jer ipak je on taj koji vodi glavnu reč, i koji i pored mogućih individualnih poteza Turskog kontigenta i generala na KiM donosi krucijalne odluke.
Dakle ekonomski igrati sa Turskom kako bi se omekšao njihov stav na KiM a politički igrati sa glavnim igračima. A to su Vašington i komanda NATO. Samo tako potezi Kurtija neće imati podršku niti onih koji vladaju terenom na Kosovu niti onih koji donose najvažnije odluke vezano za KiM.
Autor: Ilija Životić