Autor : Srbislav Filipović, politički analitičar
Ako se samo osvrnemo na našu istoriju videćemo da smo prečesto ginuli misleći da će te slavne pogibije i stradanja biti temelj opstanka i života neke nove dece i Srbije koja će se iz tog stradanja rađati. I možda nismo uvek mogli da izbegnemo tolike pogibije, ali smo nekada i morali da gledamo da sačuvamo narod. Narod je osnova svega. Bez naroda nema ni teritorija, ni svetinja, a na posletku ni države. A Srbija se danas pita da li će dočekati naredni vek, jer nam je natalitet toliko nizak da neki stručnjaci već govore da je izvesno da će se poslednji Srbin roditi krajem sledećeg stoleća. I smemo li da ponovo rizikujemo stradanja i pogibije koje bi lako mogle da nas zadese ako ne budemo imali političke mudrosti i vizionarstva, pa i ako ne budemo smeli da preduzimamo neke korake kojima se narod oštro protivi. Posao državnika nije samo da sluša šta narod kaže ili da se povlači zato što narod nešto ne razume. Mudrost državnika je da donosi odluke kako bi sačuvao i očuvao narod i zemlju. Naši političari su uglavnom nudili nebesku i neku Srbiju koju ne znamo. Umiralo se previše. Sad nam treba rađanje Srbije i zaokret u našoj kolektivnoj svesti.
Ako su Francuzi, Englezi, Nemci, Španci, Holanđani i drugi mogli da okrenu novi list, da se ne biju više, onda to moramo i mi na Zapadnom Balkanu ako mislimo da preživimo i da živimo. Do pre dve decenije smo životarili od rata do rata, od klanice do klanice, od jame do jame i to nas je sve kolektivno preskupo izašlo. Oko nas su uglavnom svi naučili nešto iz te prošlosti. A Srbi? Jel Srbi uče iz prošlosti ili se radije slavno u nju vraćaju po cenu svog nestanka!? Svi oko nas su članovi NATO ili žele da budu, svi su oko nas članovi EU ili će postati, a mi stidljivo samo ističemo da bi voleli da jednog dana budemo deo EU. I ništa više od toga. A bezbednost će u novom veku da nam garantuje ko? Rusija? Ništa od toga. Kina? Ni od toga ništa, jer njihovu zaštitu niko i ne želi nigde u svetu. Severna Koreja? Jadana onaj koga onaj njihov psihopata brani i čuva. Ako su svi mogli da se izmire u EU i danas budu zajedno u toj Evropi i NATO, a zašto mi toliko bežimo od toga!? Ponosan sam što sam deo jedne nove generacije koja vidi stvari dalje od propagande, nacionalnih zabluda i strahova. Danas je sve samo nije popularno biti za članstvo u EU, a tek ste izloženi pljuvanju i strahovitom medijskom linčovanju ako pomenete NATO. A kome to služi? I državnih vrh zna da će jednog dana i to pitanje doći na sto. Do zločinačkog napada Putina na Ukrajinu je i moglo da se razume i razgovara o nekoj vojnoj neutralnosti. Međutim svet je danas utoliko opasniji nego što je bio do 24.februara prošle godine da svako ko je na bilo koji način potencijalno ugrožen traži neku vrstu zaštite za svoju zemlju i narod. Nisu džabe Finska i Švedska pohrlile u NATO. Bezbednost i sigurnost su temelj za sve druge priče. Ovo će biti vek pronalaženja saveznika ako mislimo da opstanemo i da osiguramo našoj deci da ne budu generacije koje će prolaziti kroz nove ratove i sukobe.
Nema ovaj tekst za cilj da bilo koga proziva i tera na bilo šta. Setite se samo devedesetih godina, miliona koji su odlazili iz Srbije na Zapad, setite se ratova i stratišta, setite se zločina u Bratuncu i Srebrenici. Setite se Oluje i Bljeska. Setite se užasa kroz koji smo prošli na Kosovu i Metohiji i kroz koji pakao i danas prolazimo. Setite se Jezde, Dafine, pljačkaških privatizacija, setite se inflacije iz 1993.godine i tog bednog života. Prelistajte istoriju, pa se setite miliona Srba stradalih u svetskim ratovima. I gde smo danas!? Jel nam zbog svih tih stradanja bolja pozicija ili su se naši neprijatelji čak u nekom trenutku pre i bolje pozicionirali od nas!? Zar mi ne zaslužujemo taj iskorak? Zar nismo dokazali kroz ekonomske i privredne reforme za ovih deset godina da možemo da budemo veoma uspešni i da zaslužujemo kartu za budućnost!? Hrabrost u odlučivanju je danas život za Srbiju i neke nove generacije Srba! Pamet u glavu!
Autor: Darko Obradović