Aktivne mere Ruske Federacije, podržane od strane domaćih aktera, decenijama podrivaju proces evropskih integracija, manipulišu informacijama o svetskim događajima i stvaraju nepostojeće alternative.
Javni servis RTS institucionalno se pridružio armiji ruskih kreatora mišljenja emitovanjem serijala filmova notornog Olivera Stona poznatog po raspirivanju teorija zavera, pro-ruskog agitatora koji se proslavio spornim samozvanim dokumentarcima. Da zlo bude gore javni servis RTS je otkupio sporni „Ukrajinski ciklus“ ovog režisera.
Čitav taj „ukrajinski opus“ je veoma sporan i satkan od opštepoznatih i više puta razbijenih dezinformacija čiji je kreator ruska obaveštajna zajednica. RTS kao javni servis se nije udostojio najobičnije google pretrage od 2 sekunde da ustanovi koliko je navedeni sadržaj sporan.
Širenje dezinformacija u pogledu ključnih svetskih događaja predstavlja oprobani alat hibridnog dejstva, a tim oružjem nas napada ni manje ni više nego naš javni servis koji sa našim novcem učestvuje u primeni ruskih aktivnih mera protiv civilnog stanovništva.
Srpski javni servis bi trebao da poseduje bar osnovee medijske pismenosti što očigledno nije slučaj. Sporni sadržaji filmova Olivera Stona su naširoko poznati svakom u medijskoj industriji ali ne i javnom servisu Srbije. Umesto edukativnog sadržaja RTS građanima Srbije servira propagandu i učestvuje u informacionoj operaciji čiji je cilj direktno suprotan strateškom opredeljenju države. Da se taj sadržaj emituje u nekoj nedođiji verujem da bi i tamo u uglu malog ekrana pisalo upozorenje da nije reč ni o kakvom dokumentarcu već o fikciji u najmanju ruku.
Na ovakav način RTS je otvorio propagandni front protiv evropskih integracija Srbije. Mi ne možemo očekivati podršku evropskim integracijama ukoliko se alternativna stvarnost servira kao istina. Na koji način građani Srbije mogu razumeti važnost donošenja odluka kao što su sankcije Ruskoj Federaciji ukoliko nisu pravilno informisani zbog čega se ta odluka donosi. Kako građani Srbije da formiraju ispravan stav po pitanju ruskih zlodela ukoliko ne znaju za ta zlodela.
Od kada sam se rodio naslušao sam se priča o propasti Zapada, dolara, Evrope i nepobedivom ruskom oružju i vojniku. Za to vreme desilo se sve suprotno.
Često čujemo argumentaciju da smo 23 godine na Evropskom putu i da se ne zna kada će nas učlaniti. To što mi geopolitički kasnimo ne znači da se taj poduhvat ne isplati.
Evropske integracije nisu kompozicija vagona koji kada krenu pre ili kasnije stižu na stanicu. Integracije su složen politički, ekonomski i bezbednosni proces. U središtu integracija nalazi se nedvosmisleno opredeljenje u vrednosnom smislu. EU nije zajednica znatiželjnika okupljenih u dokolici oko određene „kese“ sa parama koju valja razdeliti.
EU ni jednog trenutka za sebe nije rekla da je vrednosno, statusno, politički i ekonomski nezainteresovana u odnosu na ostatak sveta. Snažno je zainteresovana da očuva i zaštiti prosperitet i bezbednost svih svojih članica i njenih građana.
Kroz kosovizaciju spoljne politike iscrpljujemo postojeće međunarodne kapacitete. Podrška jednog Irana, najsankcionisanije države na svetu, po pitanju Kosova ne znači mnogo.
UN sa Rusijom kao članicom Saveta Bezbednosti nisu ništa drugo nego američki proizvod kome je istekao rok. Fundamentalna pitanja večno ostaju blokirana. Ovaj forum koji više deluje kao teatar cinizma već dobija svoje alternative u vidu regionalnih političkih i vojnih saveza proizašlih iz Povelje OUN.
Primer kovid pandemije pokazao je svu ne efikansost mehanizma UN.
Jedna katastrofa kao što je kovid pandemija već tri godine nije dobila odgovore. Razlog je jednostavan, Kina ne želi da pruži te odgovore. E tako je i sa Kosovom, kakvo rešenje bi izrodile Ujedinjene Nacije?
RTS, sa početka teksta, umesto da se bavi emitovanjem istinskih dokumentaraca kao što je sakrivanje pandemije od strane Kine ili otmicom ukrajinske dece po naredbi Putina (koga goni Međunarodni sud), životu Ukrajinaca u okupiranim gradovima ili sudbini Ujgura u Ksingjangu mi dobijamo porciju perfidne anti-civilizacijske propagande.
Autor: Darko Obradović