Bivši državni sekretar, savetnik za nacionalnu bezbednost u dve predsedničke administracije Henri Kisindžer, sa navršenih svojih 100 godina, volšebno se našao u iznenadnoj poseti NR Kini. Karakter i kapacitet ove posete još uvek nije poznat javnosti. Drznici bi konstatovali da je poseta Kisindžera lobistička operacija Pekinga dok bi oni oprezniji ustanovili da smo prisustvovali činu polu javne diplomatije. Ceo svet zna za posetu i sagovornike ali ne i sadržaj razgovor. U vrlo stegnutom medijskom ambijentu ne treba očekivati detalje razgovora i poruke koje nisu u saglasju sa ciljevima domaćina.
Kisindžer je poznat kao čovek koji je odvezao komunističku Kinu od Sovjetskog Saveza. Kao zastupnik realpolitičke škole koja daje prednost klasičnim determinatama moći i interesa, poznat je po konstrukciji da Amerika uvek mora imati pojedinačno bolje odnose sa Rusijom i NR Kinom nego što ove dve sile imaju između sebe.
Međunarodni kontekst Kisindžerove posete donekle podseća na njegove prve tajne posete 1971.godine. Današnji Peking je pod tihom izolacijom u odnosu sa najrazvijenijm državama sveta. Kao svojevremeno SSSR danas je Rusija označena, u svim dokumentima liberalnih demokratija, kao realna i verovatna oružana pretnja po svoje evropske susede. Ponovo se nadvija bauk opasnosti od „ujedinjavanja“ Rusije i NR Kine. Kako odmiče vreme ne možemo uočiti da je došlo do taktičkog povezivanja ove dve države, u prvom redu u pogledu kineske isporuke oružja Rusiji ili značajnije diplomatske akcije u podršci Kremlju.
Glasovi iz Vašingtona poput portparola Saveta za nacionalnu bezbednost izrazili su žaljenje da se „privatno lice“ sastaje sa kineskim zvaničnicima sa kojima se još uvek nisu sastali američki zvaničnici, poput Lojda Ostina(ministra odbrane SAD). Ova poseta je u velikoj meri kontroverzna ako imamo u vidu da je kineski ministar odbrane Li Šangfu na američkim sankcijama od 2018. zbog kupovine ruskog naoružanja.
Poseta Kisindžera je izrazito značajna ukoliko sagledamo nivo poštovanja koji su mu ukazali domaćini kroz upriličeni sastanak sa predsednikom Si Đinpingom. Kisindžerove namere nama nisu poznate, ali namere domaćina su očigledne. Zvanični Peking se potrudio da ovoj poseti priredi državni karakter sa jasnim zadatkom da pošalje poruku da još uvek u SAD postoje adrese koje su otvorene za Peking. Iako Kisindžer nije državni zvaničnik njegov autoritet je neosporan i to će Peking ekpsloatisati.
Henri Kisindžer ima veliki kapital u Američko-Kineskim odnosima. Realpolitička vizija Kisindžera otvorila je NR Kinu ka svetu, uticala na kinesko ekonomsko „čudo“ i nepovratno integrisala kinesku ekonomiju u Zapadno slobodno tržište. Nema nikakve tajne, ekonomsko-politički dogovor koji je sklopljen sa Pekingom omogućio je rast od 500% bruto domaćeg proizvoda Kine u narednim decenijama. Vredi se podsetiti da je državni savetnik i ministar spoljnih poslova Vang Ji 19.septembra 2022.godine, posetio Kisindžera u Njujorku. Tadašnji susret poklopio se izjavom predsednika Bajdena koja je popularno nazvana „5 ne“ – ne novom Hladnom ratu, ne podršci tajvanskoj nezavisnosti, obnova američkih savezništva ne predstavlja pretnju Pekingu, ne promeni kineskog sistema i ne konfliktu sa NR Kinom.
U odnosu na Kisindžerovu „veliku igru“ sa kraja prošlog veka današnje okolnosti su drastično promenjene. NR Kina napušta tekovine Den Sijaopinga i pred sobom ima nekoliko važnih pitanja na bez odgovora. Pitanje upadanja u „Tukididovu zamku“ predstavlja izazov za stratege sa obe strane Tihog okeana. U tom procesu NR Kina bi trebala da pruži jasne odgovore na neka od ključnih pitanja poput odnosa sa Rusijom i Severnom Korejom, svoje globalne ekonomske prakse koja se tumači kao vrlo nelojalna i nagrizujuća, industrijska špijunaža je jedna od tema koja je vrlo vruća tačka preseka u odnosima dve države.
Peking je svestan potrebe otvaranja kanala za izbegavanje Hladnog rata 2.0 koji sa sobom nosi visoki potencijal za ograničavanje kineske ekonomije i sprečavanje tehnološkog razvoja. Taj kanal možda predstavlja i Kisindžer. Kisindžer je pomogao u prevazilaženju kineske diplomatske izolacije sedamdesetih godina. Danas su sve glasnije ekspertske analize koje zagovaraju tehnološku i ekonomsku izolaciju Pekinga kao delotvornog mehanizma koji bi sprečio oružanu eskalaciju u Indo-pacifiku. Očuvanje pouzdanih lanaca snabdevanja koji neće biti zavisni od Pekinga je strateški imperativ Evropske Unije i Amerike.
Deluje indikativno da se poseta Kisindžera poklopila sa implementacijom američkih sankcija ruskoj Tinkov banci od strane kineskog platnog operatera Unionpeja koji predstavlja poslednji mehanizam plaćanja karticama za ruske banke u inostranstvu.
Odnose NR Kine sa Amerikom i EU neće fundamentalno promeniti privatne posete. Evropski strateški kompas, Nacionalna strategija bezbednosti predsednika Bajdena, Strateški koncept NATO-a iz Madrida, zaključci NATO-a iz Viljnusua Kinu vide kao izazov, takmaca i strateškog rivala. Konstruktivna uloga Pekinga u obuzdavanju ruske agresije se čini kao dobar put ka geopolitičkom statusu kvo.
Ako pretpostavimo da je „stari“ Herni u Peking otišao u svojstvu savetodavca sa dobrim namera, sigurno je ukazao svom domaćinu da je plan Pekinga za mir u Ukrajini bio vrlo neproduktivan predlog.
Autor: Darko Obradović