Sve su glasnije konstatacije da je Albin Kurti narušio odnose sa SAD-om I EU. Po sredi imamo kosovski čvor za koji je odavno jasno da nije moguće rešiti “na obostrano zadovoljstvo”, od “džentlmenskih rešenja” nema ništa i preostaju nam ona koja su manje ili više pravedna ali održiva. U toj borbi za održivost rešenja zadnjih 30 godina pokušano je mnogo toga. Celokupan spor je rešavan oružanim putem koji je rezltovao gubitkom faktičkog suvereniteta Srbije nad svojom pokrajinom. Nekoliko ciklusa pregovora nije dalo prihvatljive ishode. Kosovo je proglasilo nezavinost u prkos čemu je ostalo oko stotinak hiljada Srba rešenih da po svaku cenu opstanu na svojim domovina.
Briselski sporazum vraća Srbe u institucionalnu igru I potvrđuje njihovo pravo života, učešća u institucijama jednom rečju subjektiviteta. Ohridski sporazum kao rezultat francusko-nemačkog plana, po nekim tumačenjima, predstavlja I sve I ništa. Trenutna spirala eskalacije direktno potkopava temelje trajnog pravno obavezujućeg normalizovanja odnosa. Tema pravno obavezujuće normalizacije predstavlja izuzetno veliki politički, bezbednosni I ekonomski rizik u svojoj implementaciji. Najviši nosioci vlasti u Srbiji upozorili su javnost na pretnje, pritiske i posledice koje su pratile živ diplomatski saobraćaj usmeren na prihvatanje francusko-nemačkog plana.
Uporedo sa procesom pregovora, Srbija vodi I pristupne pregovore sa Evropskom Unijom. Celokupan kosovski problem je deo procesa pridruženja EU. Često se postavlja pitanje šta Srbija dobija od EU, umesto šta Srbija sve gubi što nije EU.
Sa pravom tvrdimo da održavanje pozitivnog rasta stranih direktnih investicija, izbegavanje izolacije države, bezbednost I mir predstavljaju rezultat vredan divljenja. Status odnosa Beograda i Prištine predstavlja samo jezgro dnevnog I političkog života Srbije. Modalitet održivog rešenja predstavlja referentni okvir budućnosti generacija na ovim prostorima. Isto tako modalitet rešenja se često, laički, smatra nekom vrstom proste trgovine, nejednakog zbira ustupaka I određenih benefita.
Pitanje Kosova obeležilo je srpsko-američke odnose ali I ograničilo mnoge mogućnosti Srbije u međunarodnoj areni. U tu svrhu vredi sagledati neke približno slične primere revitalizacije odnosa SAD sa bivšim protivnicima I neprijateljima.
U svetlu nove evropske bezbednosne arhitekture strateško pozicioniranje nameće jačanje odnosa sa SAD kao brze trake za EU. Nije realno očekivati da Rusija može biti deo rešenja ovako kompleksnog pitanja. Sve što se nalazi iza linije Baltik-Crno More, zahvaljujući ruskoj agresiji, danas je eksluzivna zona interesa Evroatlantske zajednice. Zone uticaja još uvek nisu u potpunosti razgraničene i odsečene.
Potraga za održivim rešenjem može rezultovati u primeni “diplomatske dvosmislenosti” kao nosećeg stuba trajno obavezujućeg ugovora o normalizaciji odnosa. Rešenje zasnovano na kompromisu traži podršku I iskrenost posrednika u pregovorima. U međunarodnim odnosima iskrenost nije ni vrlina, ni garancija a još manje poželjno ponašanje. Zaštita rešenja zasnovanog na “diplomatskoj dvosmislenost” može proizaći samo kao rezultat strateških odnosa sa jednom od strana koja se izdaje za garantora. Da je takvo rešenje u slučaju SAD moguće upućuju nas brojni primeri.
Najpoznatiji istorijski primer odnosi se na prevazilaženje spora između NR Kine i Republike Kine. U vrtlogu ovog ideološkog I teritorijalnog spora našao se čuven dr Kisindžer kao vodeća figura Niksonove administracije. Rešenje Tajvana je I dan danas otvoreno pitanje ali u vreme kada je nastalo omogućilo je NR Kini otvaranje ka Svetu, investicije I činjenicu da je NR Kina uvećala svoj BDP za preko 500%. Sa aspekta jačanja međunarodne pozicije, vojne moći, unutrašnjeg razvoja i modernizacije društva, decenijama nakon tog kompromisa, rešenje zasnovano na “diplomatskoj dvosmislenosti” ispostaviće se kao veoma korisno po obe strane I posrednika-Ameriku. U to vreme američki prioritet bio je odvezivanje komunista iz Pekinga od komunista iz Moskve. Rešenje nije ponizilo ni jednu od strana, a obe strane su višestruko profitirale, danas su glavni učesnici u svetskoj ekonomiji.
Sjedinjene Države su posvećene da osiguraju da njihove aktivnosti oko EDCA (Aranžman o poboljšanoj odbrambenoj saradnji) lokacija odgovaraju potrebama i prioritetima lokalnih zajednica, a mi ćemo nastaviti da se blisko konsultujemo sa Filipinima o novim prilikama koje služe našim zajedničkim interesima, glasi saopštenje Ministarstva Odbrane SAD od 3. aprila 2023. godine. Novih četiri američkih baza za vlasti na Filipinima predstavljaju tkz. pristupne tačke. Nema sumnje da se radi o bazama koje su na oko 350km od Tajvana. Baze će se koristiti za raspored opreme I zaliha I ne sumnjivo služe za potrebe reakcije u slučaju agresije na Tajvan.
Drugi primer je Vijetanm koji svake godine produbljuje aktivnosti iz ugovora o sveobuhvatnom partnerstvu sa Amerikom. Prema podacima izvšne kancelarije predsednika SAD – trgovinskog predsestavnika uvoz iz Vijetnama je iznosio 80 milijardi dolara 2020. Sve je prisutnije distanciranje Vijetnama od ruske namenske industrije. Vojna saradnja se odvija na osnovu relativno mladog ugovora o vojnom partnerstvu, za 8 godina američke donacije su dostigle 90 miliona dolara u cilju podizanja odbrambenih kapaciteta Vijetnama. Odbrembena postavka Vijetnama zasniva se na tkz. “3 Ne” – ne savezništvu, ne stranim bazama I ne oslanjati se na druge. Vidimo da se ta postavka iz 2019. uveliko menja I da Vijetnam sve više podiže svoju interoperabilnost kroz mornaričke vežbe sa SAD.
Nastavimo dalje ka Zapadu pronalazimo ostrvsku državu Mauricus, možda najzanimljiviji primer za potrebe ove analize. Kada je stekao nezavisnost 1968. Mauricius se našao u situaciji da je jedno od njihovih ostrva Diego Garcia ustupljeno od strane, Velike Britanije, nekadašnjeg kolonizatora, SAD-u kao vojna baza. Samo ostrvo ima epitet nepotopljivog nosača aviona u Indijskom okeanu I sa svojih 30 kilometara kvadratnih nije izgubilo svoj strateški značaj do današnjeg dana. Tek 2019. Mauricius je uspeo da pred Međunarodnim sudom pravde potvrdi svoj suverenitet I teritorijalni integritet, što nije rešilo pitanje američkog vojnog prisustva. Kako zvanični Port Luis nije bio spreman na bitku za izbacivanje američkog “gosta”, rešenje je nađeno u sveobuhvatnom ugovoru o iznajmljivanju ostrva Diego Garcia na 99 godina nakon pravne pobede Mauriciusa u pogledu priznavanja njegovog suvereniteta na tom delu teritorije.
Pored ovih primera imamo “igre interesa” u Istočnom Mediteranu. Grčka je domaćin najveće pomorske baze Suda, na Kritu, koju koristi SAD. Grčka je lobirala dugo za novi odbrambeni ugovor prethodnih godina nakon čega je postala domaćin baza za vođenje operacija bespilotnih leticila na severu.
Pored ekonomskih efekata od pružanja gostoprimstva američkoj vojsci mnogo bitniji su međunarodni efekti u pogledu vezivanja SAD za sopstvenu viziju budućnosti. Zaključci NATO samita iz Vilnjusa apostrofiraju akcioni plan za odbrambenu industriju, pouzdane lance snabdevanja u odbrambenoj industriji I pouzdanu infrastrukturu I koridore za transport trupa I vojne opreme.
Proračuni i interesi bacaju svetlo na drugačije pravce razrade scenarija za izlazak iz lavirinta dijametralno suprotnog pogleda na status Kosova koji može dugoročno pružiti garancije za Srbiju. Svima je jasno da Srbija ne sme izaći slabija iz celog procesa I da kompromis ne znači ništa ukoliko se ne obezbedi sveobuhvatni okvir za dan posle. Diplomatska dvosmislenost otvorila bi Srbiji nove mogućnosti na stabilnim temeljima međunarodnih partnerstava.
Autor: Darko Obradović