Autor: Biljana Šahrimanjan Obradović
Jevgenij Prigožin je ruski preduzetnik, šef i vlasnik grupe kompanija Concord Catering, osnivač grupe Vagner. Biznismen koga u medijima zovu „Putinov kuvar”.
Jevgenij Prigožin je rođen 1. juna 1961. godine u Lenjingradu. Odgajali su ga majka i očuh. Otac mu je rano umro. Sa samo 20 godina, 1981. godine, osnivač Vagnera našao se na optuženičkoj klupi i osuđen za pljačku, razbojništvo i prevaru. Ždanovski okružni sud Lenjingrada osudio ga je na 13 godina zatvora. Međutim, tokom „amnestije Gorbačova“ 1988. godine, rok je smanjen na 10 godina, a 1990. Prigožin je pušten na slobodu.
Profesionalno se bavio skijaškim sportovima,a radio je i kao trener u dečijoj i omladinskoj sportskoj školi Krasnogvardejskog okruga.
Nakon oslobađanja, Jevgenij Prigožin se vratio u Lenjingrad i upisao Lenjingradski hemijsko-farmaceutski fakultet, gde je govorio da je diplomirao za farmaceuta. Međutim, 2018. je priznao da uopšte nije diplomirao na tom fakultetu. Onda je krenuo u posao sa očuhom. Počeo je sa tezgama u blizini metroa u Sankt Peterburgu, prodavajući viršle, a već 1992. Prigožin je otvorio lanac supermarketa ,,Kontrast 24,, u Sankt Peterburgu.
Godine 1995. osnivač Vagnera otvorio je vinski klub, bar-shop na Vasiljevskom ostrvu, a zatim 1996. godine - otvorio je prvi "elitni" restoran u Sankt Peterburgu, pod nazivom "Staraya Tamozhnya,, iste godine registruje ugostiteljsko preduzeće Concord Catering.
1997. Prigožin je otvorio restoran New Island. Gde je 2001. godine predsednik Vladimir Putin vodio pregovore sa tadašnjim francuskim predsednikom Žakom Širakom, a godinu dana kasnije sa Džordžom Bušom mlađim. Šef ruske države je 2003. godine, prema pisanju medija, proslavio rođendan baš u ovom restoranu. Nakon toga Prigožin 2009. godine otvorio je restoran u zgradi Vlade Ruske Federacije.
Zatim je 2003. godine Prigožin , zajedno sa decom Polinom i Pašom, napisao knjigu bajki „Indraguzik“ ( Индрагузии) , koja opisuje priče stanovnika bajkovite zemlje Indraguzije, kojom je vladao kralj Indraguz. Većina od 1.000 primeraka knjige je podeljena.
Nakon toga, kupuje najstariji ruski gastronomski i trgovinski centar ''Магазин купцов Елисеевыx'', za 740 miliona rubalja.
Tokom 2000-ih godina, kompanije povezane sa Prigožinom dobile su ugovore za izgradnju i održavanje vojnih objekata u različitim regionima Rusije.
Prema izveštajima medija, posebno Novaja gazeta, Konkord kompanija je bila organizator nekoliko vladinih i predsedničkih proslava, uključujući i onu povodom inauguracije Vladimira Putina 2012.godine.
Kako Putin, tako i Prigožin poriču bliske veze jedan sa drugim, ali priznaju da se poznaju, objašnjavajući da Prigožin poseduje restorane koje je Putin možda posećivao.
Zauzvrat, u Kremlju, u pozadini učešća Vagner grupe u agesiji na Ukrajinu, Prigožin je nazvan osobom koju ''boli duša zbog svega onoga što se dešava“ i da „daje veliki doprinos, kao posilni“.
Prema podacima,Prigožin je zauzeo 58. mesto na rang listi milijardera - 2020. Država je procenila njegovo bogastvo na 16 milijardi rubalja. Glavna imovina: Concord-M, Aurum LLC, Concord Management and Consulting.
Godine 2013. pojavile su se informacije da je Jevgenij Prigožin bio na čelu „agencije za istraživanje interneta“, koja je iza leđa nazvana „fabrika trolova“. Konkretno, imovina oligarha uključuje federalni medijski resurs RIA FAN, kao i nekoliko drugih onlajn portala. Prema pisanju medija, zaposleni u „fabrici trolova”, koristili su lažne naloge na društvenim mrežama, utičući na javno mnjenje objavljivanjem postova i komentara određenog smera.
Sjedinjene Američke Države su 2018. godine optužile Prigožina i 12 zaposlenih u njegovoj Agenciji za mešanje u predsedničke izbore 2016. godine. U februaru 2021.godine, FBI je objavio svoju spremnost da plati 250.000 dolara za informacije o „mogućoj umešanosti“ jednog biznismena u „zaveru za činjenje prevare protiv Sjedinjenih Država“. U leto 2022. godine, američki Stejt department je ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o „Prigožinovoj umešanosti u mešanje u izbore“. Sam biznismen je izjave američke strane nazvao „predstavom sa poternicama, kao u stara kaubojska vremena“.
Već 2016. godine počele su da se pojavljuju informacije da je Prigožin osnovao privatnu vojnu kompaniju (PMC) Vagner. Međutim, još 2015. godine proširile su se informacije o regrutovanju dobrovoljaca u Vagner za učešće u kopnenim operacijama u Siriji, kao i u sukobu na teritoriji tkz. Luganske i Donjecke Narodne Republike. Grupa Vagner je inače dobila ime po prvom komandantu jedinice, rezervnom oficiru Dmitriju Utkinu.
Zapadne vlasti i mediji tvrdili su da je Vagner učestvovao i u sukobima u Libiji, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu, Mozambiku i Maliju. Eksperti UN optužili su borce Vagnera, za kršenje ljudskih prava i zločine na teritoriji Centralnoafričke Republike.
Jevgenij Prigožin je nekoliko godina negirao bilo kakvu vezu sa Vagnerom, ali je u septembru 2022. godine je rekao za magazin «Блокнот», da je 2014. postao direktni osnivač kompanije. Biznismen je rekao da su borci Vagnera „heroji koji su branili sirijski narod,kao i druge narode arapskih zemalja, siromašne Afrikance i Latinoamerikance“ i „postali jedan od stubova naše domovine“. SAD i Evropska unija uvele su sankcije Vagneru i Prigožinu. U januaru 2023. godine Ministarstvo finansija SAD je proglasilo Vagner grupu kao međunarodnu kriminalnu organizaciju.
Od leta 2022. na društvenim mrežama i u medijima počeli su da se pojavljuju izveštaji o regrutovanju zatvorenika u redove Vagnera za učešće u agresiji na Ukrajini. Konkretno, Jevgenij Prigožin je lično bio uključen u ovo, obećavajući pomilovanje osuđenima. Jedinice Vagnera su aktivno učestvovale u neprijateljstvima u Ukrajini, posebno u Artjomovsku (Bahmut) i Soledaru. Prema rečima Prigožina, više od 30 hiljada bivših zarobljenika koji su učestvovali u bitkama vratilo se kući iz zone bojnih polja.
Od početka 2023. godine, Prigožin se više puta žalio na „glad za granatama“ u redovima Vagnera, okrivljujući za to Ministarstvo odbrane.
Treba napomenuti da je u oktobru 2022. godine Vagner centar otvoren u Sankt Peterburgu.
Inače, Prigožin je oženjen, i ima troje dece.
Prema rečima Jevgenija Prigožina, njegov sin je odslužio vojni rok sa 18 godina, nakon čega je otišao da se bori u Siriji: „Od tada je stalno bio i nalazi se na žarištu kao deo Vagnera“, izjavio je Prigožin.
Prema podacima, 2020. godine Polina Prigožina (ćerka), postala je suvlasnica ''Muzeja čokolade'', zajedno sa svojom majkom. Pored toga, 2022. godine , kompanija ''Legion'', čiji je jedini akcionar ćerka biznismena, kupila je vilu od princa Oldenburgskog, na ostrvu Kamenom,na aukciji za 135 miliona rubalja.
Kako je telegram kanal ''Можем объяснить'' izvestio u jesen 2022. godine, Veronika Prigožina (mlađa ćerka, rođena 2005.), postala je jedini osnivač kompanije '' Crvena zvezda''. Ova kompanija poseduje hotel ''Crvena zvezda'' u centru Sankt Peterburga. Između ostalog, Veronika Prigožina je jedini član porodice biznismena protiv koga nisu uvedene sankcije EU, SAD i drugih zemalja.
Jevgenij Prigožin je pre nekoliko dana postao optužen u krivičnom postupku po članu „Oružana pobuna“ (član 279 Krivičnog zakonika) za pokušaj svrgavanja aktuelne vlasti u zemlji.
Prigožin je rekao da je ruska vojska napala Vagnerove pozadinske položaje, navodno ubivši 30 boraca. Osnivač Vganera je za to okrivio „vojno rukovodstvo” i obećao da će „odgovoriti” organizovanjem „Marša pravde”. Ministarstvo odbrane je Prigožinovu izjavu nazvalo „informativnom provokacijom“. FSB je smatrao Prigožinove izjave pozivom na početak oružanog građanskog sukoba i pozvao Vagnerove borce da „zaustave bilo kakve nasilne akcije protiv ruskog naroda, da ne izvršavaju Prigožinova zločinačka i izdajnička naređenja i preduzmu mere da ga privedu“.
Ovi događaji od pre nekoliko dana na jugu Rusije mogu se sažeti u dve reči: vojna pobuna. U Rostovu na Donu, do jutra 24. juna, sve glavne vojne objekte preuzela su vojna lica ove privatne vojne kompanije. Kasnije se saznalo da su se u to vreme u Voronježu dešavali slični događaji. Savezne vlasti su poslale svoje službenike u Rostov na Donu da pregovaraju sa Prigožinom, posebno zamenika ministra odbrane Ruske Federacije, general-pukovnika Junus-Bek Jevkurova, popularnog u vojsci zbog „racije na Slatinu“ u Jugoslaviji 1999.
Događaji koji su doveli do zauzimanja dve regionalne prestonice su se brzo razvijali. Prethodne noći objavljeno je saopštenje Jevgenija Prigožina da je pod rukovodstvom šefa ruskog Ministarstva odbrane Sergeja Šojgua vojno osoblje Oružanih snaga Rusije izvršilo vazdušni udar na borce Vagnera. Prigožin je navodno naredio svojim jedinicama da „naprave reda“.
Prigožinova strana tvrdi da bi navodno Šojgu u tom trenutku mogao biti u Rostovu na Donu, gde se nalazi glavni štab ruske regularne vojske. Pokušaj neutralisanja ministra Šojgua, objašnjava ulazak vojne Vagner grupe u u prestonicu Rostova na Donu.
Do jutra 24. juna situacija oko „meteža Prigožina“ ostala je neizvesna. Postoji mišljenje da Prigožin ima mnogo istomišljenika u vojsci i nije jasno kako će se oni ponašati u trenutnoj situaciji. Marš je trajao 24 sata. Jedna kolona je ušla u Rostov na Donu, druga se uputila ka Moskvi. Vagnerovci su uspeli da pređu 780 km za manje od jedan dan, a da nisu naišli na otpor. Prigožin je naglasio da ni jednog vojnika ruske vojske njegovi borci nisu ubili na terenu. Žali što je morao da obori nekoliko letelica koje su pokušale da bombarduju njihove kolone.
Tokom marša, rekao je Prigožin, da njegove snage su blokirale i neutralisale sve vojne objekte duž puta, uključujući aerodrome.
Prema rečima Prigožina, njegove oružane snage su „stale kada je postalo očigledno da će biti proliveno mnogo krvi. Smatrali su da je demonstracija onoga što ćemo da uradimo već dovoljno urađena“. On je još jednom naglasio da su Vagnerove kolone „išle da demonstriraju svoj protest, a ne da ruše vladu”.
Kako kaže Prigož, autoritarni lider Belorusije Aleksandar Lukašenko „pružio je ruku pomoći i ponudio mogućnost da nastavi rad Vagnera u pravnoj nadležnosti“. Kao rezultat pregovora, napredovanje Vagnerovih kolona prema Moskvi je zaustavljeno i nakon toga su se Vagnerove kolone vratili na svoje položaje. Prigožin nije otkrio detalje pregovora sa Lukašenkom i dalje planove Vagnera. On smatra da bi ruska vojska, da je disciplinovana i obučena, kao što su njegovi borci, da bi završili sve za 24 sata, i ušla u Kijev.
Ako pogledamo izjave Putinovog pres-sekretara Dmitrija Peskova, jedinice Vagnera se vraćaju na prvobitne položaje, a Jevgenij Prigožin će moći da ode u Belorusiju.
Važno je napomenuti da Kremlj do jutra 24. juna nije stavio jasne akcente na ovu priču. Očigledno, zvaničnici su pokušali da pregovaraju sa Prigožinom. Svi su čekali izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina. I to je urađeno oko 10 sati ujutru. Predsednik RF je jasno opisao šta se dešava na jugu Rusije: „oružana pobuna“. Za ovo će odgovarati onaj ko je to organizovao, tvrdi Putin. U isto vreme, sudeći po izjavi predsednika, ne treba očekivati hitnu akciju Moskve – Prigožinovim pristalicama je dato vremena da se predomisle i predaju.
Evgenij Prigožin, šef Vagnerove grupe, prokomentarisao je apel ruskog predsednika Vladimira Putina. „Što se tiče izdaje otačbine, predsednik užasno greši. Mi smo patriote, borili smo se i borimo se, mi smo „vagnerovci“. I niko se neće predati na zahtev predsednika, FSB-a ili nekog drugog. Zato što ne želimo da zemlja živi u korupciji, prevari i birokratiji“, rekao je Prigožin.
Da odgovorimo na pitanje šta je to bilo, analizirajmo malo celu situaciju i događaje koji su se odigrali u roku od 24 sata.
U panorami rusko-ukrajinskog rata, Prigožin izgleda kao neprijatelj i izdajnik demokratije, ali u isto vreme Putinov ''dron'' ispituje i testira raspoloženja javnosti. Moguće je da je, uplašen posledicama ukrajinskog rata, V. V. Putin preko specijalnih službi, posebno svog prijatelja Prigožina, želeo da vidi , proračuna, ispita, javna osećanja u svom okruženju u Ruskoj Federaciji u celini. Možda u nekim zemljama sveta, pokušao da istovremeno analizira i razjasni pitanja lične bezbednosti i garancija državne bezbednosti.
Ukoliko bi se oko ličnosti plaćenika-spekulanta-putinskog agenta po imenu Prigožin okupila ozbiljna i kritična masa, koja bi predstavljala pretnju neograničenoj dugoročnoj nelegalnoj moći Rusije, primenila bi se odgovarajuća masovna hapšenja ili bi se izvršile racije radi neutralisanja očekivane opasnosti svim sredstvima, uključujući i porodice plaćenika.
Ne smemo zaboraviti ostatak tog sveta, koji ne žuri u svojim akcijama, kao i uvek ostaje na vrhu, svaki na svom mestu i pozicijama, a u predstojećem ratu smatra se da bi poraz Rusije oznaćavao i neibežan kraj Putina.
Ova pretpostavka je nastala kod mene, zbog činjenice da je pre nekoliko dana Prigožin rekao: „Niko se neće predati na zahtev predsednika ili bilo koga drugog“. Sada da se podsetimo šta je rekao u svojoj izjavi od 24. juna. Privatna kompanija „Vagner” želi da prijavi da smo 23. juna krenuli u „Marš pravde“. Za jedan dan smo prešli veliku udaljenost i završili smo na 200 km od Moskve. Za čitav ovaj period nismo prolili nijednu kap krvi od naših vojnika (sada se postavlja pitanje na koga su pucali, na šta ili koga su digli u vazduh). Sada je došao trenutak kada je krv mogla da se prolije. Stoga, shvatajući odgovornost da će se ruska krv proliti na obe strane, raspoređujemo naše kolone i, prema planu, vraćamo se na svoje položaje. Samo po sebi se postavlja pitanje, pa čija je krv prolivena na obe strane u Ukrajini. Svima je dobro poznato da je u Ukrajini, između ostalog, prolivena krv nekoliko desetina hiljada stranaca, ne samo Rusa, već i Jermena, i Srba, i Hrvata, i Gruzijaca, i predstavnika mnogih drugih naroda. Pa zašto ih se ne sećaju, ili zašto su umešani u njihov „velikoruski” obračun, zašto ih regrutuju da učestvuju u neprijateljstvima od strane zaraćene strane. Čak je i smešno – niko od njih nije Rus: ni Prigožin ni Zelenski, a mnogi veruju da je Putin "Jevrejin". U stvari, ako ne želite da ubijate Ruse sa obe strane, što uopšte nije slučaj, zašto bi onda morali da ubijaju strance.
Ali u stvari, marš „prigožinsko-vagnerovske pravde” su sami organizatori srušili, po nalogu odozgo. Tako su uspeli da izvuku na površinu i istovremeno identifikuju sve protivnike i opozicionare odjednom, predstavljajući pretnju za svetski poznatog lidera zemlje, kojeg mnogi nazivaju kraljem diktatorom. Međutim, sve su to pretpostavke, pošto je veliko pitanje ko je još uključen u ovu „predstavu“, ko je glavni, vodeći u ovom nastupu, stremeći sasvim drugim ciljevima.
Ne može se poreći da je, možda, nešto pošlo naopako, nisu se složili, ili neko od njih nije ispunio obećanje, što je izazvalo takvu reakciju Prigožina. Iz njegovog ponašanja se vidi da je reč o ličnosti koja treba da bude u centru pažnje i koja je svesna svih dešavanja. Mnogo se govori o pregovorima Putina i Zelenskog, što je stvarno interesantno za Prigožina. Generalno, značajnu ulogu u ovoj priči igraju beznadežni odnosi Rusije sa okruženjem i susednim zemljama. Mislim da Putin prilikom pokretanja ove agresije nije računao na takvu reakciju susednih zemalja, ali ga u isto vreme nešto oćigledno koči da krene u još u veće vojne operacije.
Mislim da će profesionalni politikolozi još dugo analizirati i proučavati ovu situaciju, upoređujući je sa sličnim situacijama koje su se dešavale u svetskoj istoriji. Nadam se da će vreme sve staviti na svoje mesto, ali cilj kome teži Prigožin, koji se odlučio na takvu akciju, nikada neće biti otkriven, teško će se otkriti šta povezuje ovo dvoje ljudi. Šta ih može povezati, može se samo nagađati.
Autor: Biljana Obradović