autor: Srbislav Filipović, politički analitičar i nekadašnji narodni poslanik
Neki govore kako se u Srbiji od devedesetih vode političke borbe između prozapadnih i rusofilskih snaga. Nije to baš tako. Taj civilizacijski sukob traje više od dvesta godina. Ali neću se u ovom tekstu naročito baviti istorijom, već sadašnjošću i onim što mogu biti posledice naših odluka u budućnosti. Srbija se u UN jasno opredelila da je agresija Rusije na Ukrajinu nedopustiva i da ruske okupacione snage moraju odmah da se povuku iz Ukrajine. To je zvaničan stav srpske delegacije u UN. I onda se postavlja pitanje kako to da naš medijski prostor jeste dominantno proruski i, pre svega, proputinovski!? Kome treba da Srbiju drži na kratkom lancu i da je zategne oko vrata svaki put kada pokuša da iskorači dalje od onoga ko bi je žrtvovao zarad svojih osvajačkih ambicija!? Ko je izvor trovačke priče kako je svako ko želi da dovede Zapad u Srbiju izdajnik, a heroj nacije svako ko podržava Putinov zločinački pohod na Ukrajinu!? Zašto nama uopšte treba diskusija o tome!? Zar se nismo dovoljno puta u istoriji žrtvovali za tuđe interese, pa moramo i sada da platimo skupu cenu!? Bojim se toga da ovog puta ne platimo cenu od koje bismo se tešk oporavili, jer je više nego jasno da su se odnosi u svetu tako duboko promenili da nekih novih promena u ovom veku siguno neće biti, a sigurno nema povratka na staro. I Srbija mora svoj napredak koji je postigla u deceniji iza nas da ljubomorno čuva i brani svojim odgovornim i principijelnim stavom. Vreme i pozicija za neutralnost je sad daleko iza nas. I to mi kao javne ličnosti imamo obavezu narodu da kažemo. Moramo preduzimati korake koji nisu popularni, ali će nam obeybediti nove investicije i novac kojim ćemo moći da se borimo i za naš narod na Kosovu i Metohiji. Samo bogata i uspešna Srbija, kao kredibilan partner sveta, može da se bori za svoje nacionalne ciljeve. Strateški cilj Srbije članstvo u EU mora biti naš apsolutni prioritet. Svako vrdanje levo ili desno ceni se kao nepouzdanost, posebno u ovakvim okolnostima, i neće naići na odobravanje u svetu. Srbija nikako ne sme da između sebe i Putina izabere Putina, jer je sasvim jasno da se pomenuti nalazi na silaznoj putanji i njegovog “veličanstvenog“ povratka neće biti. Srbija ne sme zajedno sa Putinom u ambis. Nemamo to pravo da uradimo sebi i svojoj deci. Naravno da će iz Kremlja da stižu usmene pohvale, suštinski kao opomene. za naš politički kurs kojim se krećemo. Hvaliće oni predsednika Srbije, ali ne iskreno, već opominjući ga da Srbiju čekaju strašne posledice ako okrene svoj brod. Te opomene su lepo servirane kao najlepša otrovna jabuka, a onda kako objasniti sluđenom narodu da ne smemo da zagrizemo… I kakvim je užasim stvarima izložen dobro se i drži predsednik Srbije. Njemu mi građani, koji se bavimo javnim poslovima, moramo da pomognemo da donese i neke teške odluke. On mora da vidi da sa ove prozapadne strane ima i čestitih ljudi, kojima je Srbija u srcu i koji su spremni da se za nju bore i da za to ne traže nikakve interese za sebe i svoje porodice. Konkretno, moje pisanje, ne traži ništa. Tražim samo pravo na budućnost svoje Srbije i svoje dece. I uradiću bukvalno sve za te ciljeve i te ideale!
Nisi izdajnik ako Srbiju vidiš među najboljima u svetu, već ako je ne izvučeš iz krvavog zagrljaja najgorih!
Uvek biram Srbiju!
Autor: Darko Obradović