Došlo je vreme skupljanja saveznika. Mnogi teoretičari i eksperti govore o novom Hladnom ratu. Spominju se nekakve blokovske podele. Ostaje veoma nejasno koji su to blokovi. Koliko ih uopšte ima? Dva, tri, četiri ili jedan blok naspram drugih država. Za šta se bore ti i takvi blokovi? Ko će ih okupiti? Šta dobijaju države ukoliko se priključe određenom bloku? Ključno je pitanje da li su to ekonomski ili vojno-politički blokovi? Na osnovu čega i oko čega se svet deli?
Amerika je čuvala i sačuvala slobodne države Evrope svojim vojnim prisustvom omogućila je formiranje Evropske Unije. Američke trupe predstavljaju razliku između života i smrti, bogatstva i siromaštva, slobode i ropstva.
Padom Berlinskog zida preživeo je tkz. Zapadni blok dok posledice raspada Istočnog bloka još uvek traju. Za milione ljudi raspad SSSR-a značio je slobodu, ekonomski razvoj i bezbednost.
Evropska ekonomska zajednica potvrdu koncepta doživela je u osnivanju Evropske Unije i dva ciklusa „velikih proširenja“ nakon pobede u Hladnom ratu. Gužva se stvorila i pred vratima NATO-a. Poučene rđavim isksutvima države Varšavskog pakta su hitrim korakom svoju bezbednost vezale za američki nuklearni štiti i kolektivnu odbranu oličenu u članu 5. Nakon dve decenije ispostaviće se da je članstvo u NATO-u ne samo bila dobra bezbednosna odluka već i suštinska za ekonomski razvoj tih država.
30 godina imamo samo jedan blok u kome mnogi, uključujući i Srbiju, vide svoju budućnost, ekonomski napredak i stabilnost. Od Poljske do Bugarske države jugo-istočne Evrope su deset puta bogatije nego što su bile 1997. Tržište u okviru Evroatlantske zajednice predstavlja najveće i najbogatije na svetu.Globalni BDP država G7 bez EU je 42% sa manje od milijardu stanovnika, istovremeno BRIKS sa 3,2 milijarde sa svim zainteresovanima čini tek 32% svetskog BDP.
Agresija na Ukrajinu ponela je mnoge u ideji da je moguće vratiti časovnik istorije sedam decenija u nazad, da će doći do stvaranja nekog kontra bloka. Na njihovu žalost to se nije dogodilo. Jedini preživeli blok ne samo da je vojno jači i ekonomski bogatiji već je pokazao i otpornost na krize i potrese. Tokom korona krize Evroatlantska zajednica je bila najveći globalni donator vakcina i opreme. Istovremeno Kina je dovela u pitanje funkcionisanje svetske ekonomije krijući pandemiju sa slabim učinkom suzbijanja iste. Politika nula-kovida je doživela sudar sa realnošću, potrajala je dugo i dovela Kinu na prag recesije. Strani investitori na osnovu tih iskustava više ne smatraju Kinu pouzdanom adresom za proizvodnju.
Diplomatska poseta NR Kini od strane prvog diplomate SAD Entonija Blinkena bar deklarativno je dovela do nekakvog obostranog zadovoljstva. Rivalstvo dve sile je daleko od stišavanja. Region u kome dolazi do sudara ova dva diva čini, po nekim procenama, 65% svetske trgovine. Posledice blokiranja ovog dela sveta, izbijanje sukoba i tenzija dovelo bi do planetarnih posledica, što smo videli prilikom izbijanja pandemije Kovida-19.
Povratak SAD u UNESKO tumači se kao otvaranje novog polja konfrontacije sa NR Kinom za koju, u Vašingtonu, mnogi smatraju da ima preveliki uticaj u ovoj međunarodnoj organizaciji.
BRIKS-u kao zanimljivoj ekonomskoj statistici nedostaje koordinacija i definisan cilj. Organizaciono povezivanje je veoma fragmentisano. Da li je BRIKS neki novi blok? Bez bezbednosne komponente u pogledu garancija, koherentnosti, savezništava i ekonomske solidarnosti možemo ga smatrati za ekonomski forum država u razvoju koji nosi određeni potencijal.
Za Srbiju koja je prinuđena da pliva u više mora od suštinske važnosti je da izbegne pozicioniranje nacionlog interese pod presek vektora velikih sila. Iz brojnih razloga to nije nimalo lak zadatak ali je suštinski.
Neko bi rekao da Srbija na jedno oko gleda ka odbrani a drugim ka ekonomiji. Oni koji Srbiju „bezslovno“ podržavaju u zaštiti teritorijalnog integriteta nisu ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera. Sa druge strane oni koji Srbiji „otimaju“ Kosovo spadaju u najveće donatore, investitore i trgovinske partnere.
Celokupnu situaciju dodatno je usložila agresija Rusije na Ukrajinu kao i globalna utakmica NR Kine i Amerike. Svako bi želeo da u svoju globalnu postavku uvuče i Srbiju. Novih podela karata, bar što se tiče Evrope, neće biti. Ali i ovo pridobijanje Srbije ne može se tumačiti kao laskanje. Srbija ima vrlo merljiv interes da bude članica EU. Srbija ima interes da eliminiše bezbednosne dileme i rizike. Dok oni koji imaju interes da podržavaju Srbiju u borbi za Kosovo to čine iz razloga da Srbija nikada ne ostvari svoje interese unutar EU. Restlovi nesvrstanih ne mogu se podvesti pod navedenu kategoriju. I sama EU je u potrazi za otvaranjem trgovinskih partnerstava od Čilea do Malija.
Zbivanja na koja treba obratiti pažnju odnose sa na rivalstvo Kine i Amerike. Ovo opasno rivalstvo direktno je isprepletano u svetskoj i evropskoj ekonomiji. Globalni lanci snabdevanja su direktno ugroženi. Bilo kakva blokada indo-pacifičkog regiona sa sobom pod led odvodi 65% svetske ekonomije. Rat za čipove, kako su ga prozvali novinarsko-ekspretski krugovi, uzima svoj potpuni zamah.
Globalna utakmica više ne podrazumeva borbu za tenkove, bunkere i vojne saveznike već borbu za kontrolu i zaštitu globalnih lanaca snabdevanja. Srbija ima istorijsku šansu da postane deo globalnog lanca snabdevanja i važan partner u tom poslu. Ruda litijuma za Srbiju znači podizanje strateškog uloga, ekonomski prosperitet i stratešku bezbednost.
Celokupna međunarodna pozicija Srbije menja se iz korena u slučaju pokretanja eksploatacije litijuma. To više nije pitanje ekonomije, ekologije, ekspropijacije već nacionalne bezbednosti. Dovoljno je pogledati Ujedinjene Arapske Emirate koji više nisu samo primarni izvoznici nafte već su globalni tehnološki hab u oblastima koji više nemaju veze sa naftom.
Globalna utakmica za mikročipove i litijum je strateška šansa za Srbiju. Ne treba imati nerealne ambicije da Srbija može da menja svetske tokove. Srbija upravo može da promeni svoju stratešku poziciju izborom partnera. U ovom trenutku više je nego verovatno da nam Amerikanci nikada ne bi zaboravili eliminisanje kineskog partnera, a Evropljani bi dobili bezbedan i pouzdan lanac snabdevanja na svom kontinetnu. Eliminacija kineskog partnera nije samo u interesu Zapadnih partnera već i Srbije. Poznata je praksa kineskih rudarskih giganata u pogledu poštovanja osnovnih standarda, odnosu prema lokalnoj zajednici, odnosu prema tržišnoj ekonomiji, uključivanju lokalnih korporacija. Iznad svega kao i u slučaju rudnika Bor sva ruda i drugi derivati bi se izvozili za NR Kinu. Kakva je razlika između takvog pristupa Kine danas u odnosu na kolonijalnu praksu 18. I 19. Veka. Doprinos Srbije smanjenju rizika od zavisnosti od Kine za Evropsku Uniju znači dokaz snažnog opredeljenja Srbije po pitanju pridruženja evropskoj porodici. Učešće u smanjenju rizika i saradnja nisu međusobno isključivi. Spoljnopolitički proft za Srbiju je daleko veći da bude aktivni deo koalicije za rešavanje gorućeg pitanja za koje su zainteresovani i Evropljani i Amerikanci nego što će svoje strateške prednosti iskoristiti u odnosu sa državama koje ne mogu pružiti Srbiji garancije u pogledu bezbednosti i ekonomskog razvoja. Na primeru privatizacije naftne industrije Srbije ispoljili su se svi rizici koje sa sobom nosi vezivanje za nepouzdane partnere koji mogu izazvati i agresivni rat. Veća autonomnost u spoljnopolitičkom odlučivanju i prilika za afirmaciju sopstvenih interesa trebalo bi da bude prioritet.
Otrcana maksima da je politika umetnost mogućeg u potpunosti je primenjiva za sadašnju poziciju Srbije. Azijske zemlje čine sve da ojačaju odnose sa SAD zašto to ne bi još jače radila Srbija. Organizacijom vojne vežbe sa SAD „Platinasti vuk 23“ i partnerima NATO-a kao i učešćem u američkoj mirovnoj misiji na Sinaju Srbija je odbacila rusku viziju podele Evrope. Svako treba da sledi svoje šanse. 11 puta je ruska država pokušavala da se ubaci u tekuću kosovsku krizu. Nije jasno šta bi nam ponudili kao rešenje, sve ostalo što nude smo do sada papreno skupo platili.
Nismo ni prvi ni poslednji o koje se Zapad ogrešio. Izvan geografskih okvira nije moguće funkcionisati. Kuba je uz podršku Rusa žrtvovala partnerstvo sa SAD, pristup najbogatijem tržištu a za uzvrat je dobila otkup svojih sirovina po najnižim cenama.
Litijum je strateška sirovina 21. Veka. Sa takvim adutom Srbija menja svoju poziciju i ekonomsku perspektivu. Nekada nisu potrebne vojne baze da bi se bio saveznik i pouzdan partner.
Autor: Darko Obradović