Poslednji izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji čak 45 puta spominje Rusku Federaciju i njen odnos sa Srbijom u negativnom, opasnom i štetnom kontekstu po interese Srbije. NR Kina se spominje deset puta u vidu upozorenja po pitanju rizika iz uzajamnih odnosa. Izveštaj po pitanju delovanja ova dva aktera dolazi od strane spoljašnjeg subjekta - Evropskog Parlamenta, ali i od strane strateškog partnera, te sa tim u vezi za očekivati je da se napravi određena analiza. Sa stanovišta dugoročnog pozicioniranja Srbije u 21. veku od krucijalne važnosti je pravilna evaluacija partnerstava sa svim posledicama u oblastima gde su ti odnosi uzajamno isključivi.
Izveštaj prihvata i odgovornost EU kada navodi da je zastoj u proširenju kreirao plodno tle za štetan uticaj treće strane, konkretno Rusiju i Kinu.
Dezinformacije i operacije uticaja zauzimaju skoro trećinu izveštaja. Precizno se navode posledice po javno mnenje, odnos prema ključnim međunarodnim događajima, ali i direktan uticaj u odnosu na javnu podršku članstvu u EU.
Hibridna dejstva, bez sumnje imaju zadatak da snize podršku članstvu u EU, a samim tim se otvara prostor za ostvarenje geostrateških interesa Rusije. Ono što Rusija svojim hibridnim ratom nije postigla u Ukrajini, danas sa lakoćom ostvaruje u Srbiji – sprečava širenje EU.
Višedecenijska infiltracija kremaljskih spavača u društvene strukture svoj pun volumen doživljava početkom agresije na Ukrajinu. Najluđe teorije zavere, istorijski falsifikati, pogrešno predstavljanje međunarodne saradnje kao i notorne izmišljotine, postali su sastavni deo javnog diskursa. Lažima i dezinformacijama se pristupa bez trunke kritike i preispitivanja, dokazane i više puta opvrgnute izmišljotine postale su osnov za formiranje vrednosnih sudova. To i ne bi bilo toliko strašno, da sve to nije u suprotnosti sa bazičnim interesima građana Srbije. Upravo ti bazični interesi u 21. veku su jedino ostvarljivi u okviru evropskih integracija, a što je i ugrađeno kao strateški cilj Srbije. Odakle sada toliki jaz između proklamovanog strateškog cilja i javnog mnenja. Odgovor se delom nalazi u strateškom komuniciranju sa javnošću kada je reč o ključnim međunarodnim akterima i prirodi saradnje sa njima. Setimo se primera korone kada je vlast prenaglašeno promovisala NR Kinu u odnosu na stvarnog donatora EU, koja je pomogla nabavku i dovoz materijala iz NR Kine u Srbiju.
U veku naprednih infromacionih tehnologija ni jedno društvo nije lišeno od nasrtaja dezinformacija. Dok istovremeno, ni jedno društvo ne pristaje sa tolikom lakoćom da mu dezinformacije i obmane uređuju spoljnopolitičke kruseve. Kada je reč o metodama i tehnikama za suprotstavljanje ovom fenomenu, moramo konstatovati da smo mi sami pojačivači i podržavaoci spornih narativa . Nije nikakva farma ruskih trolova u srpski informacioni prostor ubacila pogrešne interpretacije svetskih događaja. Mi smo sami to učinili umesto njih. Dok oni stoje sa strane i vrlo dozirano snabdevaju svoje proksije propagandnim materijalima. Stvari su toliko izmakle kontroli, da se čini neophodnim ugradnja fact-checker algoritma umesto titlova i kajrona u televizijskim emisijama.
Hibridna dejstva su opasna, jer su po svom karakteru podmukla, prikrivena, zavodljiva, ekonomična, emotivno nabojena i kontinuirana. Možda najopasniji karakter tih dejstava je sveobuhvatna vrednosna relativizacija koja dovodi u pitanje elementaran odnos prema ekonomskom razvoju, bezbednosti i životnim prilikama.
Srbija kao najveći primalac evropskih donacija i investicija na Zapadnom Balkanu, istovremeno ima i najniži stepen podrške u odnosu na članstvo u EU. Uloga Kine se ne može posmatrati ni crno ni belo, naročito što još ni sama EU nije zauzela odlučujući kurs. Samo prisustvo Kine u sektorima strateške industrije zloslutno podseća na ruski monopol u energtetskom sektoru. Dugoročno posmatrano, kinesko ekonomsko prisustvo se lako može izroditi u diplomatiju ekonomskog pritiska. U geostrateškom smislu, ako ostavimo po strani spornu kinesku ulogu u ekonomskoj dimenziji, vojna saradnja je nesporno štetna i direktno suprotstavljena politici bloka kome težimo. Pre ili kasnije kao i u slučaju Rusije zadesićemo se u sličnoj situaciji po pitanju Kine. Potreba za izlaznom strategijom je urgentna. Srbija ne treba da troši vreme da se u iznudici usaglašava ili balansira sa akterima globalne konfrontacije.
Ukoliko želimo da se branimo za početak moramo da imamo svest o pretnji. Nažalost anti-EU agitacija se ne doživljava kao pretnja srpskim interesima, a što ona ne sumnjivo jeste. Radi se o negativnom mišljenju prema najvećem investitoru, donatoru i tržištu kome smo upućeni. Mnogi će konstatovati da je kosovizacija spoljne politike uslovila ovakvo pozicioniranje. Sa pravom onda treba postaviti pitanje, da li Kina i Rusija mogu uspešno ekonomski da utiču na Srbiju uz obavezu da nam „vrate“ Kosovo? Ako je odgovor ne, onda narativi i propaganda ni Kine ni Rusije nema šta da traže u srpskom informacionom prostoru.
Prvi smisleni korak u pravcu distanciranja Srbije od informacionih operacija spornih aktera bilo bi neodložno pristupanje evropskom Centru za suprotstavljanje hibridnim pretnjama, gde bi se kroz razmenu znanja, iskustva, informacija i politika načinio korak ka zaštiti građana od aktivnih mera. Odlučna akcija bi rezultovala višeslojnim pozitivnim efektima, podizanju kapaciteta donosioca odluka u pravcu realizacije strateških ciljeva. Ovako kako stvari danas stoje, imamo građane koji su direktno suprotstavljeni sopstvenim bazičnim interesima.
Autor: Darko Obradović