Svako od nas je svestan koliko vremena provodi na mobilnom telefonu I društvenim mrežama. Pored velikog broja stručnog, korisnog i informativnog materijala na internetu, društvene mreže odlikuje velika količina sadržaja koji se plasira munjevitom brzinom. U ovm tekstu se bavimo kineskom aplikacijom Tik-tok.
Kada se pre dve godine povela debata po pitanju ocene uticaja ove aplikacije na bezbednost, omladinu i privatnost podataka, mišljenja su se podelila, jedni su isticali čisto bezbednosne razloge, dok su oni koji su branili Tk-tok isticali političke ili geopolitičke razloge koji stoje iza razmatranja uticaja ove aplikacije. Vredi istaći da ukoliko tik-tok predstavlja opasnost, aplikacija je opasna po bilo kog korisnika, ne vezano od toga da li je on naklonjen kineskoj ili zapadnoj viziji društva i sveta. Šteta po korisnika ne prepoznaje da li ste vi prosečan Srbin, željan geopolitičkog revanša ili ste Amerikanac ili Pakistanac. Od toga ko ste vi jedino će zavisiti plasman određenih sadržaja. Primera radi, kroz razne studije, navedeno je da verzija Tik-toka u NR Kini ne sadrži nasilan i opasan sadržaj, ali ni politički osetljiv sadržaj koji se ne uklapa u vrednosti komunističke partije. Sa druge strane Indija je u potpunosti zabranila upotrebu Tik-toka na svojoj teritoriji. Prevashodno iz razloga nacionalne bezbednosti.
Ako je odluka bezbednosne prirode onda svakako mora biti i političke jer takvu odluku o zabrani donosi politička volja. Pitanje zabrane Tik-toka nije pitanje Zapada i Istoka, već je pitanje zaštite najmlađih i drugih korisnika od aplikacije koja dozvoljava nekontrolisano širenje sadržaja koji inspiriše na nasilje, samopovređivanje i emotivno nasilje. Centar za borbu protiv digitalne mržnje objavio je da preko 13 milijardi sadržaja na Tik-toku zadire u neki oblik govora mržnje i da je takav sadržaj neprihvatljiv za populaciju tinejdžera.
Treba se zapitati kome idu podaci koje ustupamo Tik-toku. Istovremeno oni koji se žale na zabranu Tik-toka su još 2009. kod sebe zabranili Tviter. Naravno reč je komunističkoj partiji Kine koja je tvorac čitave arhitekture cenzure. Kroz tkz. digitalni (kineski) vatreni zid ne može proći ni jedan sadržaj koji nije prethodno prošao filter državne cenzure, ali takođe nije moguće ni uputiti određeni sadržaj izvan Kine po istom principu. Dakle, kada je besnela zaraza u Vuhanu, ceo svet je sa zakašnjenjem od 2 meseca saznao za to. Pitamo se kako je to moguće u doba digitalne ere? Odgovor je u primeni tehničkih i softverskih mera za sprečavanje slobodnog protoka podataka. Sve što cenzori iz KPK-e ne mogu kontrolisati oni u potpunosti zabranjuju, tu je i primer aplikacije What’s up za audio-video poruke I razgovor.
Kada se ustanovljavaju bezbednosni rizici koje predstavlja Tik-tok od jednom umesto stručne debate imamo debate koje su ideološki ostrašćene I nesuštinske. Ovde se radi o sledećem, nije jasna granica između kineske države I kineske privatne kompanije. Samo na osnovu razumevanja tih veza mi možemo ceniti o kakvom nivou privatnosti govorimo, o načinu skladištenja podataka I načinu raspolaganja tim podacima, ko I sa kakvim ciljem te podatke koristi, ko može da pristupa tim podacima, odnosno da li je to privatna kompanija ili komunistička partija – Ministarstvo državne bezbednosti. Prema zakonodavnom okviru postoji institucionalna obaveza saradnje kineskih građana I kompanija sa Ministarstvom državne bezbednosti.
Sa druge strane, društvene mreže još uvek nisu napunile svoje punoletstvo I zakonodavci često kasne u odnosu na situacije koje nameću društvene mreže. To je objektivan fenomen sa svim društvenim mrežama. U ovakvoj situaciji treba promisliti o ambijentu u kome se nešto dešava. Da li želimo da svoje podatke ustupamo dugoj autoritarnoj ruci komunističke partije koja je rasplela čitavu mrežu tajnih policijskih stanica širom sveta. Izveštaj na tu temu navodi I Srbiju kao jednu od lokacija, još se pouzdano ne zna da li takve autoritarne instalacije postoje u Srbiji ili ne. Tik-tok ne možemo posmatrati izvan “jedinstvenog fronta” u kome nastupa Kina.
Praktična logika nalaže zašto oni koji ne žele da dele podatke treba da raspolažu podacima svih ostalih. I sam FBI je saopštio jednom prilikom da saradnja po pitanju sajber kriminala sa kineskim vlastima ne postoji. U prkos zahtevima I naporima za međunarodnom policijskom sradnjom povodom sajber kriminala u slučaju Kine mogućnost razmene informacija u toj oblasti odvija se uz velike diplomatske napore.
Peking koji želi da kontroliše svoje građane sve više natoji da oblikuje mišljenja I tuđih građana. Problem Tik-toka ne treba rešavati kroz generalnu zabranu društvenih mreža i ograničavanje podataka jer je slobodan protok podataka nešto što čini ceo svet slobodnijim, svako ima pravo da se objektivno informiše, I onda dođete u situaciju da se priča o nestanku trofejne kineske teniserke ukloni samo na Tik-toku. Ko je taj ko ima pravo da uskraćuje svetsku publiku na tako uznemiravajuću okolnost? Teniserka koja je kritikovala sam vrh Kine sa svojom pričom je “nestala” sa Tik-toka ali I realnog života. Niko je nije video mesecima. Sa jedne strane na Fejsbuku se moglo doći do informacija o tenserki koja je javno istupila po pitanju uznemiravanja žena, ali na Tik-toku tih informacija nije bilo.
Na terenu aktuelnih događaja I formulaciji “društvene mreže su opasne za decu” vredi istaći da je sve opasno za decu ako su deca prepuštena sama sebi. Kada nema bezbednosne kulture naša deca rastu u svetu opasnosti I rizika. Veliki sam protivnik generalizacije stvari. Onaj ko generalizuje pokazuje da malo poznaje materiju. Centar za borbu protiv digitalne mržnje u svom istraživanju koje je prezentovao ukazuje da na svakih 13 sekudni tinejdžeri se susreću sa opasnim sadržajem, dok na svkaih 39 sekudni naleću na sadržaje koji pozivaju na samopovređivanje ili samoubistvo. Takvi sadržaji se bez ikakve kontrole valjaju Tik-tokom. Algoritam ne razvrstava opasan od smešnog sadržaja već forsira viralnsot sadržaja ne vezano od same prirode sadržaja. Dugo se ukazivalo I na heštegove koji u nazivu imaju nasilje. Kratki I atraktivni video zapisi dosežu milionske preglede bez ikakve kontrole od strane aplikacije.
Društvene mreže od korisnika traže gomilu senzitivnih podataka za uzvrat bi trebale da nam pruže minimum bezbednosti I sigurnosti. Moralni čistunci u najvećoj meri raspravu o društvenim mrežama zasnivaju na pitanjima dobra I zla, morala I nemorala. Navedena dijalektika postoji od iskona a ono što nas spašava je obrazovanje I vaspitanje a ne dostupnost sadržaja.
Suvišno je I naporno otvoriti I treću opasnost od Tik-toka koja se tiče zaštite privatnosti podataka I bezbednosti uređaja na kojima je on instaliran. Dovoljno je napomenuti da preko 20 država zabranjuje njegovu instalaciju na državnim uređajima dok se završava debata o potpunoj zabrani po uzoru na Indiju. Premijer jedne Baltičke države je pozvao građane da svoje telefone na kojima je Tik-tok daju na recikalažu a da će im država izdati nove I čiste uređaje.
Pred nama je globlani konsenzus. Tik-tok je opasnsot na više polja I Srbija treba da ga zabrani u najkraćem roku. Čisto sumnjam da u Srbiji postoje oni koji bi se zalagali za sprečavanje te zabrane.
Autor: Darko Obradović