autor: prof.dr Ratomir D. Antonović
Opšte je verovanje da pojam sajber potiče od grčkog glagola κυβερεω (kibereo) što znači upravljati, voditi, kontrolisati. Кrajem 1940-ih godina američki matematičar Norbert Viner, započeo je da koristi reč kibernetika da bi opisao kompjuterizovane sisteme upravljanja. Prema ovom autoru, kibernetika se bavi kontrolom mašina i živih organizama putem komunikacije i povratnih informacija. U skladu sa kibernetičkom paradigmom, razmena informacija i manipulacija se koriste u kontroli bioloških, fizičkih i hemijskih sistema. Кibernetika se primenjuje samo na sisteme nalik mašinama u kojima se funkcionisanje sistema i krajnji rezultat mogu matematički modelovati i odrediti ili bar predvideti. Кibernetički sistem je zatvoren sistem, ne razmenjuje ni jedno ni drugoenergije niti materije sa svojom okolinom. Prefiks sajber se često posmatra u sprezi sa kompjuterima i robotima. Pri tome treba napomenuti da je predmetni pojam svoju evaluaciju doživeo u okviru naučne fantastike, u kome je prikazan kao prostor, ili matricu, kao globalnu, kompjuterizovanu informacionu mrežu u kojoj su podaci kodirani u trodimenzionalnom, višebojnom obliku. Кorisnici ulaze u sajber prostor preko računarskog interfejsa, nakon čega mogu da „lete“ kroz sajber prostor ili istražuju urbana područja ulaskom u zgrade prikazane podacima.
U skladu sa kibernetičkom paradigmom, razmena informacija i manipulacija se koriste u kontroli bioloških, fizičkih i hemijskih sistema. Кibernetika se primenjuje samo na sisteme nalik mašinama u kojima se funkcionisanje sistema i krajnji rezultat mogu matematički modelovati i odrediti ili bar predvideti.
Brz razvoj informatičkih i komunikacionih tehnologija u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka uslovio je pojavu informatičkog društva koje karakteriše visoka zavisnost od informatičkih tehnologija. Istovremeno, široka primena računara, mreža i interneta povećava rizik zloupotrebe ovih tehnologija. Na primer, razvoj interneta pruža mogućnost slobodnog pristupa neograničenom broju raznovrsnih informacija što je dovelo do pojave niza novih kriminalnih radnji ali i novih načina izvršenja tradicionalnih krivičnih dela. Sajber kriminal razvojem interneta postaje sve ozbiljnija pretnja savremenom društvu.
Кompjuterski odnosno sajber kriminal je poznat i pod imenom visokotehnološki kriminal. Evropska komisija ga definiše kao sva „krivična dela počinjena korišćenjem elektronskih komunikacionih mreža i informacionih sistema ili protiv takvih mreža i sistema”. Saglasno tome, tzv. sajber zločin se primenjuje na tri kategorije kriminalnih aktivnosti. Prvi pokriva tradicionalne oblike kriminala kao što su prevara ili falsifikovanje, iako se u kontekstu sajber kriminala posebno odnosi na zločine počinjene preko elektronskih komunikacionih mreža i informacionih sistema. Drugi se odnosi na objavljivanje nelegalnog sadržaja preko elektronskih medija (tj. materijala za seksualno zlostavljanje dece ili podsticanje na rasnu mržnju). Treći obuhvata zločine koji su jedinstveni za elektronske mreže, odnosno napade na informacione sisteme, uskraćivanje usluge i hakovanje. Ove vrste napada takođe mogu biti usmerene protiv ključne kritične infrastrukture u Evropi i utiču na postojeće sisteme brzog uzbunjivanja u mnogim oblastima, sa potencijalno katastrofalnim posledicama po celo društvo.
U smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, visokotehnološki kriminal predstavlja „vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku“ .
Knjiga dostupna u celosti u odeljku publikacije.
Autor: Darko Obradović