Kako bi Vlada mogla da donese mere koje će uticati na siromašnije građane, a manje uticati na bogatije? Da bismo rešili ovaj problem, potrebno je identifikovati obrasce potrošnje građana i utvrditi koji je najmanji zajednički sadržalac za siromašnije građane. Kada utvrdimo zajedničko za siromašnije građane, možemo preduzeti određene mere da ispravimo identifikovane nedostatke.

Pored utvrđivanja najmanjeg zajedničkog sadržaoca, potrebno je uočiti razliku između obrazaca potrošnje siromašnijih i bogatijih, te usmeriti veći deo mera prema obrascu potrošnje siromašnijih, na uštrb bogatijih (Robin Hud pristup).

Pravo merilo ekonomske moći jeste kupovna moć građana koja se ogleda u odnosu između visine plate i cene proizvoda i usluga koji se mogu kupiti s tom platom. Sama plata ne znači puno ako cene rastu daleko brže, što se trenutno dešava s inflacijom.

Do sada se uglavnom pričalo o rastu plata, zanemarujući inflaciju, ali sada kada je inflacija visoka, potrebno je obratiti pažnju i na nju. Inflacija je pogodila određene sektore daleko više nego druge sektore. Najgore su prošli sektori prehrambenih proizvoda i energenata. Oba su uzrokovana agresijom na Ukrajinu, ali su inicijalno poskupljenje imala svoj momenat još na početku rata, kada se nije znalo kako će se dalje odigravati rat, u kojoj meri će uticati na izvoz prehrambenih proizvoda i energenata iz tih zemalja. Spekulacijom izazvane visoke cene su se stabilizovale nekoliko meseci posle početka rata.

Takva poskupljenja su najviše pogodila siromašnije građane i penzionere, jer prehrambeni proizvodi zauzimaju daleko veći deo budžeta nego kod bogatijih. Kada inflacija premaši rast plata, kupovna moć građana se smanjuje. Jedna mera za rešavanje ovog problema je povećanje plata, dok je druga mera smanjenje cena.

Smanjenje cena jeste dobar način da se poveća kupovna moć građana, ali najvažnije je da država izabere proizvode koje u velikoj meri koriste siromašniji građani, čime bi se efekat poboljšanja životnog standarda odrazio tamo gde je najpotrebniji - kod siromašnijeg sloja.

Koji su to proizvodi koje koriste siromašniji građani?

Ako pogledamo prosečnu platu od 82.769 dinara i medijalnu platu od 62.964 dinara, kao i penziju od 37.809 dinara, videćemo da većina građana "krpi kraj sa krajem". Broj zaposlenih u Srbiji je 2.350.000, a medijalna plata predstavlja primanja 50% građana, tako da 1.175.000 građana prima manje od 62.964 dinara.

Broj penzionera u Srbiji je oko 1.650.000, dok više od prosečne plate ima oko 70.000 penzionera. Ispod 38.000, posle januarskog povećanja, prima oko 60% penzionera (oko 1 milion penzionera).

Nezaposlenih je 290.000, a studenata 245.000. Gore navedeni, po pravilu, imaju i pravo glasa jer imaju više od 18 godina.

U grupu primanja preko medijalne zarade od 62.964 dinara spada 1.175.000 zaposlenih, a u grupu penzionera koji primaju penzije preko 37.809 dinara spada 650.000 penzionera. Ukupno je to 1.825.000 ljudi koji imaju primanja iznad medijalne.

Ako pogledamo prosečnu platu od 82.769 dinara i medijalnu platu od 62.964 dinara, kao i penziju od 37.809 dinara, videćemo da većina građana jedva spaja kraj s krajem. Broj zaposlenih u Srbiji je 2.350.000, a medijalna plata predstavlja primanja 50% građana, što znači da 1.175.000 građana prima manje od 62.964 dinara.

Broj penzionera u Srbiji je oko 1.650.000, pri čemu više od prosečne plate ima oko 70.000 penzionera. Ispod 38.000 dinara, nakon januarskog povećanja, prima oko 60% penzionera, što znači oko 1 milion penzionera.

U Srbiji ima 290.000 nezaposlenih i 245.000 studenata, koji su, po pravilu, stariji od 18 godina i imaju pravo glasa. U grupu primanja iznad medijalne zarade od 62.964 dinara spada 1.175.000 zaposlenih, a u grupu penzionera koji primaju penzije iznad 37.809 dinara spada 650.000 penzionera. Ukupno, to je 1.825.000 ljudi koji imaju primanja iznad medijalnih.

U grupi koja ima primanja ispod 62.964 dinara ima 1.175.000 ljudi, a penzije ispod 37.809 dinara ima oko milion penzionera. Ukupno, to je 2.175.000 ljudi koji imaju niska ili nikakva primanja, a imaju pravo glasa. Kupovna moć ovih građana je veoma niska, gde veći deo primanja ode samo na troškove hrane, koju oni ne mogu da preskoče, te traže druga mesta na kojima mogu da uštede. Jedini način da se povećava njihova kupovna moć jeste spuštanje cena, pre svega hrane, što bi im omogućilo da kupuju više.

Pozitivna stvar kod sniženja cena hrane jeste ta da će to daleko više značiti siromašnijim građanima, koji troše veliki deo svojih budžeta na hranu.

Ishrana u Srbiji, osim standardnih proizvoda koji su svima poznati, odvija se u velikoj meri u brzoj hrani ili pekarama. Najprodavaniji proizvodi brze hrane su peciva, pite, bureci/gibanice, testenina, pljeskavice/hamburgeri, ćevapi, pečenje, piletina, giros/kebab/burito, pica i sendviči.

U drugi deo spadaju kuvana jela koja mogu biti u tradicionalnoj kuhinji: pasulj, boranija, grašak, krompir, kiseli kupus, paprika i salate.

Sva gore navedena jela mogu da se svrstaju u pet kategorija:

1. Testo. Samo testo/testenina je primarni izvor ugljenih hidrata, kao i sekundarni izvor proteina i vlakana.

2. Mlečni proizvodi su primarni izvori proteina i sekundarni izvori masti.

3. Mesni proizvodi su primarni izvori proteina i sekundarni izvori masti.

4. Vlakna koja se nalaze u voću i povrću.

5. Ulja, masti, maslac koji su izvori masti.

Pošto nas zanima ekonomski deo, pokušaćemo da odredimo osnovne prehrambene proizvode od kojih se prave svi ostali i kako je moguće uticati na cene tih proizvoda.

Najvažniji proizvodi

Žitarice: Pšenica, Kukuruz, Ječam, Soja, Šećerna repa, Suncokret.

Pšenica je pala sa 1352 dolara (17. maj 2022.) na 622 dolara, koliko je sada. Na produktnoj berzi u Novom Sadu cena je pala sa 42 dinara, koliko je bila 3. oktobra, na 22,5 dinara, koliko je sada. Cena pšenice se prepolovila od svog vrhunca.

Kukuruz je pao sa 36 dinara 3. novembra na 22,8 dinara, koliko je sada.

Soja je pala sa 80,5 dinara 8. septembra na 58 dinara, koliko je sada.

Cene žitarica su u padu i na približnom su nivou od cene koja je bila pre rata. Žitarice ne samo da učestvuju u ishrani ljudi, već učestvuju i u ishrani životinja, tako da kada poraste cena stočne hrane, poraste i cena mesa i mleka. U ovom slučaju postoji kašnjenje između pada cene žitarica na berzi i pada cena u maloprodaji, kao i kod pada cene stočne hrane. Dakle, pojeftinjenje će se u različitim vremenskim intervalima osetiti za različite proizvode. Pošto sirovine trebaju da se obrade pre nego što se od njih dobije krajnji proizvod koji kupac kupuje u prodavnici, može da prođe dosta vremena od promena cena sirovine do promene cene finalnog proizvoda.

Mleko i meso zavise od cene žitarica koje ulaze u ishranu životinja. Pošto su cene žitarica u padu više od pola godine, očekuje se i da cene ovih proizvoda počnu da padaju, jer je cena ulaznih sirovina neophodnih za proizvodnju mleka i mesa u padu.

Voće i povrće su sezonska roba, tako da se u manjoj meri može regulisati cena.

Običan glasač će primetiti kada cene padnu na rafovima prodavnica. Njih ne interesuje što su pale cene na svetskom tržištu i što to označava da će pasti i cene u prodavnicama nakon toga.

Potrebno je da država utiče na pravom mestu da bi se u kratkom vremenskom periodu spustila cena koju vidi krajnji potrošač.

Pošto cene hrane padaju na svetskom tržištu, može se očekivati da će isto biti i u Srbiji. Ovo se može iskoristiti tako da ispadne da je država svojim merama uticala na pad cena hrane, jer običan građanin vidi samo cene na rafu i politiku države koja se propagira u medijima.

Država može da preduzme sledeće mere:

1. Oslobađanje/umanjenje poreza za određene prehrambene proizvode. Već postoji posebna poreska stopa od 10% na određene prehrambene proizvode, tako da ona može biti umanjena na 5% ili u potpunosti oslobođena, poreska stopa 0%.

2. Ograničenje cene određenih proizvoda u maloprodaji.

3. Subvencija određenih proizvoda u maloprodaji.

4. Medijski pritisak na prodavce (trgovce, pekare) da nije patriotski da se bogate na muci drugih građana, kao i da prekinu da se bogate na posledicama rata u Ukrajini. Ovim država dobija da narod smatra da je zasluga države što je došlo do smanjenja cena, kada se zapravo radi o opštem smanjenju cena na svetskom tržištu, kao i merama koje država treba da sprovede da bi izgledalo da su te mere dovele do pojeftinjenja.

Ekstremni populizam cveta u vreme neimaštine, jer svakako običan građanin nema šta puno da izgubi, dok se na ovaj način stranka na vlasti može voditi umerenim populizmom koji će se baviti problemima koji svakodnevno pritiskaju građane. Ujedno ruše osnovu za ekstremni populizam jer bez neimaštine nije moguće lako mobilisati ljude da izađu na ulicu i bune se, pre će sedeti u nekom kafiću ili restoranu nego što će biti na ulici.

Pored hrane, cena goriva ide na ruku građanima, koji će osim jeftinog goriva imati i jeftiniji transport, što znači da će i proizvodi biti jeftiniji pošto je transport jeftiniji.