Ka Velikoj strategiji
Nakon glasanja u prvom koraku prijema Kosova u Savet Evrope srpski Predsednik Vučić najavio je donošenje Strategije spoljne politike Srbije. Najavljene su dubinske i suštinske promene ali ne i tektonske. Šta bi moglo da znači prvo a šta drugo, nije teško zaključiti da Srbija neće menjati kurs u odnosu na punopravno članstvo u Evropskoj Uniji, dok bi se drugo odnosilo na konkretno definisanje određenih aktivnosti sa trećim stranama.
Strategija spoljne politike neke države često se naziva „Velika strategija“ koja predstavlja vezu između kratkoročnog i dugoročnog ostvarenja nacionalnog interesa u interakciji sa drugim državama i organizacijama. Trebalo bi da odražava sklad između unutrašnjeg i spoljašnjeg usaglašavanja politike u odnosu na međunarodni sistem kroz pravilno angažovanje resursa na ostvarivanju zadatog cilja. Kisindžer je davno primetio razliku između državnika i analitičara, u kontekstu spoljne politike, gde ukazuje da se analitičari fokusiraju na spektar podataka dok državnici često moraju da deluju u skladu sa predviđanjima u ograničenom vremenskom periodu. Sposobnost da se država otpimalno pozicionira, kako bi se uvažili argumenti vremena, promena, izazova, ograničenja a ostvarili ciljevi zasniva se na donošenju strategije. U svetu promena i „ubrzanog“ vremena donošenje „velike strategije“ predstavlja nužnost. U prvom redu kroz donete strategije države komuniciraju među sobom. Strategija kao neka vrsta predajnika pomaže drugim akterima da razumeju vaše interese – u kom pravcu idete i gde želite da stignete. Na osnovu toga drugi međunarodni akteri se postavljau u odnosu na vas u pogledu identifikacije, konfrontacije, saradnje ili konkurencije. Na unutrašnjem planu „velika strategija“ pomaže da se izbegnu proizvoljna lutanja i ne svrsishodne aktivnosti. U najmanju ruku strategija će pomoći da se odrede spoljnopolitički prioriteti i potezi. U trenutku dok je na snazi mantra od četiri stuba spoljne politike veoma je teško odrediti šta to u stvari znači. Da li to znači da će se u isto vreme ići u Centralnu Aziju ali i u Centralnu Evropu, što je često u praksi značilo više Centralne Azije a manje Evrope. Svakako je lakše ići u Aziju nego u Litvaniju ili Slovačku. Na kraju dana postavlja se pitanje svrhe takvih aktivnosti.
U svetu promena 21. Vek će biti vek orijentacije. Pravilna orijentacija znači i povoljnu poziciju za ostvarenje nacionalnog interesa. Mnogi najavljuju pad nove „gvozdene zavese“, ostaje pitanje da li će ta zavesa biti geografska, tehnološka, ekonomska, ideološka i po kom kriterijumu skrojena. Da li je to nova Putinova „zavesa“ kao nekada Staljinova? Dobro je znati da Rusija Evropsku Uniju, u svojoj strategiji spoljne politike, smatra neprijateljskom organizacijom.
Odnos ekonomije i spoljne politike u vidu geoekonomije dolazi sve više do izražaja. Zadnjih 10 godina geopolitika i ekonomija prepliću se u složenom vrtlogu međuzavisnosti. Poslednji primeri su ograničenja transfera tehnologija sa Zapada u NR Kinu kao i kineska spoljna politika javnog duga. Potonja kancelarka Merkel je verovala u princip „Trgovinom do promena“. Što je i dalo rezultat osnivanjem EU kao najvećeg zajedničkog tržišta na svetu. Od Drugog svetskog rata ekonomska međuzavisnsot sprečila je izbijanje tradicionalnih evropskih ratova i objedinila rivale oko vrednosnih, bezbednosnih i ekonomskih intersa.
Gde je tu Velika strategija Srbije? Principi 20. I 19. Veka su uveliko iza nas. Zapadni Balkan je već 30 godina, kao tamni vilajet, izvan potpunih evroatlantskih integracija. Odnosi između bivših jugoslovenskih republika više liče na ravnotežu snaga iz 19.veka nego na Evropu 21. Veka. Uprkos porastu uzajamne trgovine nepoverenje se oseća na svakom političkom pitanju. Umesto da imamo „tvrdih“ 6 glasova na temama od zajdničkog intersa događa se upravo suprotno. Višegradska grupa je dobar primer objedinjavanja zajedničkih intersa, i vredi napomenuti da i Slovačka i Mađarska imaju teretorijalnih „tereta“. Umesto ravnoteže snaga na Zapadnom Balkanu valja primeniti Vilsonovu ideju o kolektivnoj bezbednosti. Uzajamno nepoverenje moguće je prevazići samo u multietničkim integracijama koje odražavaju bazične interese svih naroda – ekonomija i životne šanse. Niko sa Zapadnog Balkana nije emigrirao zbog toga što ga komšije „ne vole“, već zbog ekonomske perspektive. Srbija se nalazi u specifičnom položaju gde balansira između različitih dimenzija. U prvom redu između ekonomije i geopolitike. U svakoj toj dimenziji Srbija pažljivo vaga da se njeni interesi ne ukrste na nekom polju sa interesima velikih sila. Svako ukrštanje nacionalnog interesa „malih“ sa „velikima“ dovodi do nacionalnog slabljenja. Iz tog razloga nova Velika strategija treba jasno da odražava potrebu nacionalnog interesa zasnovanu na realnim sposobnostima i mogućnostima.
Nastavak teksta na linku.
Autor: Darko Obradović