Vladajuća partija kao i svaka partija strahuje od izbornih anketa i javnog mnjenja iskazane kao preferencija glasačkog tela. Šta glasači žele to političari moraju da im ponude, makar oni što žele da budu na vlasti.
Na prethodnim parlamentarnim izborima vladajuća stranka je doživela Pirovu pobedu i daleko lošije rezultat nego što se očekivalo, dok sa druge strane na predsedničkim izborima je imala očekivan rezultat.
Pirova pobeda na parlamentarnim izborima je dovela do labilne pozicije koja može u svakom trenutku da se promeni, a ono što im je potrebno je stabilna pozicija u parlamantu da bi mogli da vode državu u pravom smeru i donose odluke koje su u skladu sa interesima Srbije a ne da budu podložni dnevno političkom populizmu.
Geopolitičke promene nekad mogu da dovedu do promene vlasti. Da li se radi o ekonomskom ili spoljnopolitičkom problemu nije toliko ni važno, jedino je važno da građani osećaju da lošije žive. Kada god se činilo da je neko nepobediv, da ne postoji unutrašnja sila koja može da ga pobedi, dešavale su se spoljne(geopolitičke) promene koje su uticale na glasačko telo i dovodile do nezamislivih promena.
Verovali ili ne ovo je normalno u Srbiji da promena spoljnih sila dovodi do drugačije polarizacije unutar same države. Mada, ovo je normalan proces i u svetu da jake spoljašnje sile dovode do promena unutar same države.
Primer, Srbija se nalazi na izuzetno lošem geografskom području koje su osvajala i sile za Istoka ali i sa Zapada. Svaki poraz koje je Srbija preživela je dovodio i do promene same strukture upravljanja državom jer je svaka sila postaviljala vladu koja je njoj odgovarala. Zato imamo sindrom u Srbiji da nije moguće da se Srbi slože(koje ovekovečen simbolom četiri s, samo sloga srbina spašava), koji je proistekao iz priklanjanja većoj spoljašnoj sili. Komunisti su došli na vlast posle oslobođenja Beograda(spoljna intervencija), koji su gle čuda oslobodili komunisti(SSSR). Komunisti su pre toga bili zabranjivani u tadašnjoj Srbiji(Jugoslaviji). Od dolaska na vlast komunisti, kroz svoje derivate, drže vlast sve do 2000-te godine, kada je je pao Milošević. Milošević je pao tek posle bombardovanja(spoljna intervencija) kada dolazi DOS na vlast. DOS se kroz svoje derivate drži na vlasti do 2012 godine, možemo da pretpostavimo da se pre toga desila neka promena(spoljna intervencija), otcepljenje Kosova 2008 kao i svetska ekonomska kriza.
U svim slučajevima promene vlasti u Srbiji, strukturalne promene vlasti, možemo videti da je ona uzrokovana spoljašnjim faktorom. Srbija je mala zemlja i kao mali brodić na velikom svetskom okeanu može biti lako potopljena kada se nađe ispred velikog talasa.
Svetske krize koje su prenele nestabilnost na Srbiju su, već zaboravljena korona, rat u Ukrajini ali i buduće odmeravanje snaga Istoka i Zapada.
Davno zaboravljena korona je donela velike promene koje su prošle ispod radara:
1. Pokazala je da živimo u 21. veku gde je tehnika dominantna i da je skoro sve moguće raditi online. Ovo je promenilo mnoge poslove u manjoj meri i neke poslove u potpunosti. Sama korone je izazvala i inflaciju koja je došla posle toga, usled besplatne podele novca koja je bila za vreme korone kao i smanjene proizvodnje dobara i usluga, te je jedini način za održavanje ekonomije bio da se teret krize prenese u budućnost. Novac koji je ištampan je uticao na porast inflacije dok sa druge strane smanjena proizvodnja dobara i usluga je uticala na još viši rast inflacije.
2. Rat u Ukrajini je doveo do dodatnog poskupljenja cena hrane i energenata u Srbiji. Svaka vladajuća partija ima problema kada opada životni standard građana pogotovo kada se radi o hrani i energentima koji su bazični element funkcionisanja. Cena hrane su naglo skočile posle rata u Ukrajini jer su i Rusija i Ukrajina najveći izvoznici žitarica a Rusija je i izvoznik energenata. Rast cena koji je izazvan ratom ima svoj tok, posle naglog poskupljenja koje je bilo na početku rata cene su počele da padaju i cena pšenice je duplo niža nego kada je bila na vrhuncu. Samo što cene u Srbiji nisu proporcionalno pale kao što su se proporcionalno dizale kada je cena rasla. Ovde je ostao vakuum između cena na svetskom tržištu i cena koje su trenutno u Srbiji i postoji prostor da cene padnu.
3. Geopolitička situacija u kojoj se nalazi Srbija je ista kao i što je bila ranije ali mnogi pod uticajem propagande misle da će Istok pobediti i „osloboditi“ Srbiju. Pitanje kada će Istoku da postane jači od zapada ali ovim tempom se to neće desiti ni za 20 godina a i više od toga(možda i nikad). Ali važnije je pitanje koliki će oni uticaj imati na Balkanu i ako budu jači od Zapada. Srbija se nalazi u Evropi i prirodno je da EU ima daleko veći uticaj na Srbiju kao svog komšiju nego Kina koja je udaljena 10 000 km. Srbija većinski deo ekonomske saradnje, ali tako i obrazovne i kulturalne ima sa Zapadom, ljudi se sele na Zapad da rade i žive, ne na Istok.
Ne obraća se pažnja da mladi ljudi(generacije koje su odrastale uz internet) su jako puno stvari naučili na internetu, kao i da je prosečan mladi čovek u Srbiji poprilično amerikanizovan i prihvata slične vrednosti kao i amerikanac, samo što to ne žele da priznaju.
Srbija ima očiglednog partnera sa kojim treba da radi a on je na Zapadu.
Kombinacija spoljnopolitičkih problema kao što su korona, rat u Ukrajini, porast cena hrane i energenata, kriza na Kosovu, pritisak sa Zapada, otvara mnogo novih problema koji mogu da utiču na glasačko telo. A kada se približavamo tački u kojoj podrška vladajućoj partiji pada i opozicija postaje svesna da može da ugrozi vlast, onda opozicija počinje još agresivnije da napada vlast. Kritična tačka oko 1,9 miliona glasova(3,8 miliona ukupno izašlih na izbore), koja ujedno označava i oko 51% od onih koji su izašli na izbore.
Najveći problem je porast cena, pre svega hrane i energenata.
Prosečna zarada 82 769 din
Medijalna plata 62 964 din
Sada da pogledamo cene hrane i brze hrane(najjeftiniji proizvodi iz te kategorije) preuzeti sa idea online prodavnice.
1 Jaje = 25 din
1 Litar mleka = 150 din
1 Litar jogurta = 150 din
1 Čaša kiselog mleka(180g) = 40 din
1 Čaša kisele pavlake(180g) = 93 din
500g feta sir = 484 din
500g domaći mladi sir = 400 din
250g trapist sir = 350 din
120g topljeni sir u listićima = 180 din
125g maslac = 190 din
250g margarin = 100 din
285 ml majonez = 150 din
100g čajna kobasica = 200 din
100g kulen = 200 din
Cena voća i povrća varira u zavisnosti od sezone
1 kg Banana = 200 din
1 kg Jabuka = 120 din
1 kg Pomorandži = 150 din
500g grožđa = 250 din
500g jagoda = 350 din
1 kg Šargarepa = 120 din
1 kg Krompira = 130 din
1 kg Paradajza = 350 din
1 kg Krastavca = 300 din
1 kg Crnog luka = 200 din
400g šampinjona = 160 din
1kg Tikvice = 200 din
Brza hrana
Burek sa sirom i jogurt = 250 din
Krosana sa kremom = 120 din
Pica parče = 220 din
Velika pljeskavica 200g= 340 din
Giros mali 80g= 350 din
Giros veliki 130g = 500 din
Primer 4-člane porodice
4 x Burek sa sirom i jogurt- 4x250 = 1000 din
4 x Velika pljeskavica- 4x340= 1360 din
4 x Pica parče = 4x220 = 880 din
Ukupno po danu 3240 din
Na mesečnom nivou 30x3240 = 97200 din
Ako uzmemo u obzir da su cene iz Novog Sada u ovom tekstu gde je prosečna plata 96 560 din možemo videti da je potrebno više od jedne prosečne plate da bi se nahranila 4-člana porodica. Sa ostalim troškovima koje ima porodica, možemo videti da nije moguće imati dvoje dece ako radimo za medijalnu platu a to predstavlja 50% zaposlenih.
Ako pretpostavimo da dvoje u porodici radi za medijalnu platu 2x62 964= 125 928 din, možemo videti da im ostaje manje od 30 000 da podmire sve ostale troškove osim hrane. Sa 30 000 dinara nije moguće podmiriti troškove stanovanja(struja, grejanje, voda, održavanje ulaza, internet i televizija, mobilni telefon), troškove odeće, lekova, transporta, higijene i kozmetike.
Ljudima “kojima je vreme“ da dobiju decu, radije će se odlučiti da rade i sa tim parama priušte lagodan život, nego da imaju decu i moraju da se muče.
Pre korone cene su bile daleko niže nego sada. Prvo su cene otišle gore sa koronom a potom i sa ratom u Ukrajini. Nagli skok cena posle početka rata je doživeo svoj vrhunac do avgusta 2022. godine i od tada su cene na svetskom tržištu u padu ali cene u Srbiji su samo pratile dinamiku poskupljenja ali nikada i dinamiku pojeftinjenja. Cena hrane je postala apsurdna u poslednjih pola godine-godinu dana i jedini način da se poveća kupovna moć građana je da se smanje cene hrane. Jer cene hrane gađaju najsiromašnije pošto moraju da jedu i ne mogu nikako da uštede na hrani, dok bogatiji mogu da smanje troškove na nekim luksuznim stvarima.
Visoke cene hrane jako utiču na kvalitet život građana i to najsiromašnijeg sloja, a vladajuću stranku jedino može da ugrozi loš kvalitet života jer građani koji nisu zadovoljni svojim životom glasaju da dođe nova stranka na vlast u nadi da će ona da učini njihov život boljim. Kada građani počnu da osećaju da njihov životni standard pada postaju podložni populizmu tako da je najveći problem sa kojim se suočava vladajuća stranka je životni standard građana a ne Kosovo. Kosovo se nalazi na visokom drugom mestu.
Na parlamentarnim izborima u koji su se održali 2022 vladajuća stranka je doživela pad podrške i to prvi put, jer je svaki put na izborima koji su održani posle 2012 imala bolje rezultate na narednim izborima sve do 2022 i pada od oko 15% u apsolutnom glasačkom telu sa 1 953 705 na 1 635 101.
Pad podrške se može ogledati kroz slabiju kampanju, vođenje realne politike a ne populističke jer su znali da će i posle izbora morati da vode državu. Zamor glasačkog tela posle dugo godina na vlasti. Afere koje se svaki dan skupljaju. Neka ne ispunjena obećanja. Vođenje umerene politike koja nema snagu da zainteresuje glasače da izađu na birališta i glasaju. Geopolitička situacija koja je pogurala desnicu.
Gubitak glasova vladajuće partije se najviše oglada u slabijoj podršci desnog dela partije a deo njih je prešao da glasa za druge desničarske partije.
Da bi vratili te glasova vladajuća partija mora da pomeri svoju politiku u desno i vrati te glasove kao i što bi time olakšala vođenje populističke politike.
Da li će pomeranje politike u desno otvoriti prostor za otvaranje nove(stare) partije koja bi bila građanska, studentska, i liberalna u pogledu normalizacije odnosa sa Kosovom? Da li ćemo gledati studentske proteste na jesen? Da li ćemo imati jaku partiju za mlade u Novom Sadu koji ima veliki broj mladih(studenata) za razliku od ostatka Srbije gde u demografskoj piramidi dominiraju stariji? Da li će se partija mladih zalagati za normalizaciju odnosa sa Kosovom i time postati naophodni antiheroj, vladajućoj partiji koja bi zaozela oštar desni stav prema tom pitanju? Da li postoji način da se studenti okupe oko njima njima interesantnog problema?
Da li će pomeranje politike u desno dovesti do rotiranja na mestu premijera pred raspisivanje izbora pošto mnogi glasači desne-konzervativne-tradicioalne orijentacije, pogotovo iz manjih mesta, ne vole sadašnju premijerku, koja dobro radi svoj posao, ali ne mogu da joj oproste što je pripadnica LGBT populacije. A na njeno mesto da dođe Miloš Vučević koji se uklapa u njihovo poimanje kako treba da izgleda lider?
Da li ćemo videti predsednika kako se trudi da smanji cene hrane(koje su svakako pale na svetskom tržištu i treba svakako da očekujemo da će i kod nas pasti) i kako će uspeti u tome?
Da li ćemo videti nove mega projekte poput reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, pošto OIE velikom brzinom povećavaju proizvodnju el. energije i potrebno je skladište te energije, kada se proizvodi više energije nego što se upotrebi koje se desi za vreme vrha prouvodnje. Zbog ovoga će u budućnosti biti potrebno puno skladišta koja bi mogla da skladište tu energije, a jedan vid je reverzibilna hidroelektrana.
Da li će doći da podele LED sijalica građanima pred izbore?
Jak životni standard izvlači populizmu tlo pod nogama.
Autor: Jovan Babić