Rusija može da izgubi

Sedam meseci bitke za Bahmut je sedam meseci sramoćenja Rusije. Ne samo da Rusija nije postigla svoje strateške ciljeve, već je izgubila i status velike sile. Ni jedna velika sila u istoriji čovečanstva nije doživela takvu propast kao Rusija. Umesto da ovom agresijom Rusija postane jača, naruši ravnotežu snaga u Evropi, Rusija je uništila sopstveni „evroazijski svet“. Kazakstan je zabranio isticanje simbola „Z“, zaveo rigoroznu carinu ka Rusiji, zaplenio  ruski kosmodrom je akvizirian, a  Jermenija ratifikovala Rimski statut. Obe ove države su formalno još uvek članice ruskog odbrambenog saveza ODKB-a i Evroazijske ekonomske unije. U toliko su njihovi postupci još snažniji signal da i oni sa formalnim sporazumima okreću Rusiji leđa. Debata o Rusiji kao nepouzdanom savezniku više nije pitanje nagađanja već činjenica. Niko Rusiju ne vidi kao saveznika. Kampanja o nekakvom nuklearnom oružju na ruskim granicama rezultovalo je aktivnošću Rusije koja razmešta nuklearni potencijal u Belorusiji. NATO za poslednjih 20 godina nije ni jednu nuklearnu bojevu glavu razmestio uz Rusiju.

Napad na Ukrajinu je formalizovan borbom protiv širenja NATO-a. Rusija je i ovde zakazala, NATO je bogatiji za dve nove članice. Neutralnost više nije garancija bezbednosti, a nesvrstanost je kratkovidost. Priče o finlandizaciji i Jugoslaviji su imale smisla u doba Varšavskog pakta kada je Rusija imala 400 divizija. Današnja Rusija nije u stanju da osvoji naselje veličine Ljiga – Bahmut. Smisao o nesvrstavanju nema koristi u pogledu međunarodne pozicije, invesitcija i nacionalnih interesa. Postavlja se pitanje u o odnosu na šta je Srbija nesvrstana? U odnosu na razaranje i smrt koji seje Rusija, ili u odnosu na koncept najnižeg nivoa sigurnosti koji nudi NR Kina.

Evropa bi dugo funkcionisala u formi ekonomske međuzavisnosti dok bi Rusija nagrizala ta društva hibridnim dejstvima i propagandom. Agresija na Ukrajinu je preko noći uništila Putinovu propagandu. Niko se više ne plaši ni ruske vojske, ni ruskih atomskih bombi, ni tajnih eskadrona ubica i trovača.

Sva je prilika da će Ukrajina pokrenuti snažna napadna protiv dejstva. Predstoji nam uništenje nekih od najjačih ruskih uporišta. Očekivanja su da Ukrajina izbija na državne granice. Problem velike količine ruskih zarobljenika već sada treba rešavati. Većina te uboge, brutalne i zapuštene rulje, dovučene da uništava Ukrajinu, masovno će se predati oružanim snagama Ukrajine. Masovna predaja biće odraz golog interesa. Gladni i u ritama neće želeti da se vrate u Rusiju gde će se suočiti sa kaznom za dezerterstvo. Dugo traje uništenje čoveka u rejonu Donbasa. Od prosperitetnog regiona Putin je napravio Mordor, bez ikakve životne perspektive, držaći ljude kao taoce svojih ludih snova.

Od velike ruske zimske ofanzive nema ništa. Evropa se nije smrzla, NATO se nije raspao, Rusija i Kina nisu stvorile novi svet. Danas  propagandna mašinerija svim silama nas uverava da je Rusija ušla sa malim brojem snaga i nepripremljena. Ovim direktno žele da kažu da rusku vojsku vode priučene budale bez osnovnih vojnih veština. Ja ne mislim da rusku vojsku vode kompletni idioti, već znam da je ruska vojska brutalno zaustavljena i slomljena. Nikakve Putinove rakete ne mogu promeniti tu činjenicu. Te rakete padaju nad Ukrajinom već godinu dana ali stanje na frontu se ne menja. Ubijanje civila, prekid struje ne pobeđuje na frontu.

Cirkus zvani samit Putin-Si se završio, ništa se nije promenilo bar što se tiče civilizovanijeg dela sveta. Niko se nije potresao od velikih reči dvojice autokrata. Prvi je dobio i formalnu etiketu ratnog zločinca i kidnapera dece. Dok je drugi poznat po kampovima za reedukaciju drugih naroda, poput Ujgura. I jedan i drugi lider bi da menjaju svet sa narodima koji nemaju individualnu perspektivu i slobodu. Iza velikih reči jedno je sigurno Kremlj je dat u zalog Pekingu. Nikakve nove mapa sveta neće biti, dok mapa Rusije se već prekraja u Pekingu.

U predvečerje sloma ruske armije sve su glasniji „mirotvorci“ po zadatku. Posle Kineza oglasio se i diktator Lukašenko. Uz njih i drugi zagovornici mira sa ruskim karakteristikama. Svi oni spominju mir kao „dogovor“ velikih sila, skoro pa kao i trgovinu. Neće biti trgovine. Rusija nije velika sila i nema ni jedan razlog da takav status i dalje uživa. Strah od ruskih nuklearnih raketa je zadnji potez očajnika kome ništa drugo nije ostalo nego da plaši nestručnu javnost. Rusija će biti zgažena, njena vojska u Ukrajini uništena, i mnogo godina veoma siromašna i izolovana država. Energetska tranzicija je u punom zamahu, evropsko tržište videti neće. Da, Rusija može da izgubi, nije joj prvi put!