Analiziramo poslednji izveštaj Instituta za ekonomiju i mir koji od 2007 godine prati, sakuplja i objavljuje relevantne podatke vezane za terorizam u svetu.
Pre svega ono što ohrabruje to je izuzetno nisko mesto za mogućnost terorističkih napada u našoj zemlji. Srbija je na 153. mestu od 166 država. Smatram da je to rezultat dobrog sistemskog pristupa naše zemlje. Na prvom mestu svakako dobro vođenje politike na unutrašnjem planu. U Srbiji ne postoji manjinska zajednica bilo ona etnička ili religijska koja bi mogla da svoj položaj iskoristi da pobuni svoje pripadnike za sprovođenje terorizma kao akata političkog nasilja. U Srbiji jednostavno svi imaju svoja prava i ravnomernu mogućnost napredovanja. Ne postoje grupe koje su potlačene ili svesno marginalizovane od strane vlasti. Osim toga, ponašanje prema migrantima koji kroz našu državu prolaze putujući upravo iz regiona koji su najviše zahvaćeni terorizmom i ratnim sukobima ka zapadnoj Evropi doprinosi našoj bezbednosti. Svi oni dobijaju medicinsku i pravnu pomoć, naši građani ih ne napadaju niti izigravaju ruglu, a pojedine desničarske organizacije koje su to i probale su u tome sprečene reakcijom policije i službi bezbednosti. Osim toga , Srbija oprezno vodi spoljnju politiku i ne meša se u unutrašnja pitanja drugih država. Nikada nismo ni na koji način bili umešani u sukobe na Bliskom Istoku ili Africi. Strogo smo vodili računa o krajnjem kupcu prilikom izvoza oružja i opreme. A sa druge strane jasno zastupamo stav u svim međunarodnim institucijama da smo protiv rešavanja međusobnih nesporazuma silom, potenciramo na poštovanju teritorijalnog integriteta i nepovredivosti državnih granica.
Rizik se nažalost povećava sa povećanjem broja iregularnih migranata koji se da primetiti a koji dolaze iz delova podsaharske Afrike koja je trenutno prestonica terorizma. Iz tog razloga je važno znati čitati ovakve izveštaje koji su pred nama.
Ono što se prvo da primetiti je pad broja izvršenih terorističkih napada za 28 procenata i on je 2022 iznosio nešto manje od 4000 napada dok je broj smrtnih ishoda u njima 6700 odnosno 9 procenata manje nego pre godinu dana. Površnim pregledom kod neupućenih ovi podaci izazivaju zadovoljstvo, ali kod upućenih zabrinutost. Jer ovi podaci govore da su napadi postali mnogo smrtonosniji nego prethodnih godina. Ovo se dešava usled bolje planiranih napada od strane terorista ali i zbog korišćenja preciznijeg i smrtonosnijeg oružja sa njihove strane. Najbolji primer je Sirija gde je zabeležen pad u broju napada od čak 34 procenta ali je samo 9 procenta manje mrtvih.
Takođe ovi ukupni podaci mogu da zavaraju, jer pad u broju napada na globalnom nivou je posledica pada broja terorističkih napada u Avganistanu, dok se u mnogim drugim državama drastično povećao kao što je Pakistan koji beleži rast od skoro 100 procenta. Nažalost i pored pada ovih brojeva u Avganistanu je bilo gotovo 700 mrtvih uz napad na džamiju u Kabulu tokom aprila 2022 kada je stradalo 50 osoba a više stotina povređeno.
Iz izveštaja se vidi i promena u načinu vršenja napada od strane Islamske države koja je odgovorna za najveći broj smrti, oko 2000. Bombaše samoubice zamenjuju precizno postavljene bombe koje postaju sve teže za otkrivanje ali ujedno i sve smrtonosnije sa povećanjem broja smrtnih ishoda za 25 procenata
Činjenica da se u 10 država odigralo čak 85 procenta svih terorističkih napada mora biti alarm za međunarodnu zajednicu. PodSaharski region u Africi sa 43 procenta svih napada je postao prestonica terorizma jer je 2007 godine ovde bilo vrlo malo napada, svega 1 posto na svetskom nivou. To lako može dovesti do proglašenja nekog novog Kalifata ili možda još gore. Može se desiti da ukoliko terorističke grupe ovladaju teritorijom nekoliko susednih država da ne proglase Kalifat kao Al Bagdadi već da dođemo do situacije da se svet suoči sa uspostavljanjem jedinstvenog ,,političkog“ sistema sličnom onome koji su uspostavili Talibani u Avganistanu. Posebno ako uzmemo u obzir da je Afrika sada u centru proxi rata Rusije koja nastoji da tamo formira podršku za ono što Kremlj smatra bipolarizmom i Zapada. Ranjivost Afričkih država koja se ogleda u siromaštvu, ogromnom priraštaju, niskom stepenu obrazovanja, podložnosti lažnim vestima i medijskim manipulacijama,religijskim i etničkim konfliktima brojnih grupa samo može ubrzati stvaranje situacije koja lako može izbeći kontroli. Države zapadnih demokratija u takvoj situaciji ne smeju prepustiti Afriku samu sebi već pružiti adekvatnu pomoć. Ako ništa drugo ono zbog činjenice da će Afrički kontinent 2050 godine imati 2,5 milijardi stanovnika što može pod narastajućim terorističkim aktivnostima izazvati takav talas migranata prema kome bi onaj od pre nekoliko godina izgledao kao omanja proba pred cunami koji će potpopiti Evropu.
Ovo posebno naglašavam jer su države Evrope u ovom trenutku opterećene Ruskom agresijom na Ukrajinu kao i padom broja napada na svojim teritorijama. Nažalost taj pad broja terorističkih napada u Evropi ne označava pad moći Islamske države, Al Kaide, i ostalih već im Evropa nije prioritet trenutno. Njima je u fokusu izgradnja svojih mutant tvorevina na teritoriji Afrike pre svega ali i Bliskog istoka. Oni žele da prvo zagospodare određenim teritorijama, ljudima, sirovinama , da steknu neku vrstu stabilnosti kako bi mogli da na miru planiraju napade na zapadu.
