Samit Si-Putin ima višestruke dimenzije. Prva dimenzija je medijsko-propagandna. Odnosi se o fanatičnim izjavama da je nastupilo novo doba i „multipolaran“ Svet. Druga je geopolitička i međunarodna. Ogleda se u pogledu simulacije međunarodnih aktivnosti i prikrivanje izolovanosti Rusije. I treća, najmanje istaknuta, bilateralna dimenzija. Ova poseta je u suštini bilateralna sračunata na snažnu političku podršku Putinu. Ništa se neće dogoditi nakon ovog sastanka, a sastanak BRIKS-a je već doveden u pitanje zbog Putinove poternice za ratne zločine. Kina neće uvesti recipročne mere onima koji su sankcionisali Rusiju, Kina neće sprečiti isporuku pomoći Ukrajini, Kina doktrinarno ne predviđa savezništva.
Ovim redom ukoliko bi smo krenuli vidimo da su Putin i Si u zajedničkoj izjavi o „produbljivanju sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje u ulasku u novu eru“ reč bezbednost spomenuli ukupno šest puta. Prvi put u glavi I gde ukazuju da će se uzajamno pomagati u zaštiti fundamentalnih interesa, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, bezbednosti i razvoja. Zatim u glavi II da je „od najveće važnosti za strane je osiguranje bezbednosti, zaštite prava i interesa ličnosti i instuticija dve države u inostranstvu...i saradnja na polju osiguranja bezbednosti za građane koji žive u inostranstvu, projekte i institucije“. Zanimljiva formulacija na šta se to odnosi, da li na tajne policijske stanice ? Dalje nastavljaju sa fokusom na godišnje sastanke ministarstava i javne bezbednosti radi saradnje u suzbijanju „obojenih revolucija“. Što znači da će razmeniti metode i tehnike kontrole populacije, eventualno rusko implementiranje kineskih sistema nadzora i kontrole. Čime se vidi nadaleko prisutna paranoja dva lidera od sopstvenog naroda. Reč vojska je upotrebljena samo jednom i to u kontekstu da saradnja Rusije i Kine nije vojno-politički savez po uzoru na saveze formirane tokom Hladnog rata. Čime Kina izbegava obavezivanje da će voditi ruske ratove. Zapravo u slučaju kolapsa ruske države Kina će povesti operaciju stabilizacije granice sa Rusijom odnosno ulazak na ruske teritorije pod izgovor odbrambenih interesa i sprečavanja haosa. Domen saradnje na polju odbrane ostaje na nivou regularnih pomorskih, vazdušnih i združenih vežbi koje su bile prisutne i ranije. Ukoliko nastavimo sa analizom obraćanja javnosti dva predsednika uviđamo da je govor predsednika Putina bio fokusiran na predstavu da je NR Kina ruski „prozor“ u Svet te je detaljno stavio fokus na ekonomsku saradnju i trgovinu ističući da je NR Kina vodeći spoljnotrgovinski partner, a što nije teško zaključiti imajući u vidu sankcije pod kojima je Rusija. Putin je pobrojao sve ekonomske grane uključujući i trgovinu u nacionalnim valutama, što opet nije spektakularno jer je Rusija pod dolarskim sankcijama. Dalje je Putin konstatovao slavodobitno, za Rusiju veoma bolnu činjenicu, da je NR Kina glavni kupac nafte i gasa sa nadom da će se izgraditi gasovod Snaga Sibira 2 sa kapacitetom 50 milijardi kubika. Poređenja radi, Rusija je izgubila evropsko tržište kapaciteta 190 milijardi kubika i prinuđena je da prodaje Kini energente po znatno nižoj ceni. Kao i u slučaju nabavke energenata, diverzifikacija je važna i za prodaju energenata. Ukoliko nema tržišne utakmice onaj ko ima monopol određuje krajnju cenu. U ovom slučaju to je NR Kina koja kupuje energente po svojim uslovima. I ovaj Putinov govor je obilovao cinizom i teorijama zavere, pa se osvrnuo da je tokom sastanka saznao da će Velika Britanija isporučiti Ukrajini granate sa osiromašenim uranijumom. Te ukazao da kolektivni Zapad koristi oružje sa nukelarnim komponentama što nije istina i lako je proverljivo na sajtu Međunarodne agencije za atomsku energiju. Struktura obraćanja predsednika Sija je u mnogome slična ali sa daleko manje detalja od Putina . Ni u jednom od dva obraćanja se ne mogu videti obrisi savezništava, naročito vojne saradnje. Nameće se zaključak da Kina polako ali sigurno koristi situaciju u kojoj je Rusija. U prvom redu radi se o kreiranju i eksploataciji ekonomske zavisnosti. U ovom slučaju Rusija postaje kineska sirovinska baza. Pored velikih reči o budućnosti čovečanstva ovaj dvojac je na loš način simulirao partnerstvo bez suštine.
Sumiranjem rezultata ove posete uviđamo da je NR Kina odabrala pristup „prvo Evropa“ u svojoj konfrontaciji sa SAD. Rusku agresiju NR Kina vidi kao dugoročno iscrpljivanje članica EU i njihovo posledično slabljenje. Sa tim u vezi za Sija je relativno povoljno da se kocka sa međunarodnim ugledom Kine ukoliko će to dodatno ohrabriti Rusiju u svojim nerealnim zamislima. U takvoj postavci stvari sankcije i međunarodna izolacija na prirodan način otvaraju Kini vrata za ruske sirovine i resurse, istovremeno, u Pekingu su uvereni, da ovaj rat smanjuje kapacitet Amerike da održi posvećenost i u Evropi i na Pacifiku. Ovo će se u godinama koje dolaze pokazati kao velika kineska loša procena situacije.
U biti dve revizionističke države izazivaju međunarodni poredak zasnovan na Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Povelji u OUN. I jedna i druga država, kada spominju multipolarni svet, misle na multipolarne svere uticaja. Rusija i NR Kina nemaju egzistencijalnu pretnju od SAD i NATO niti takva osvajačka i agresivna retorika postoji na tim adresama. Kada govore o savezništvima zapravo govore o svojim ograničenjima a ne odbrambenim interesima. NATO je formiran 1949. kao odgovor na Staljinovo odbijanje da napusti države Istočne Evrope. A od 1989. godine članstvo u NATO-u je postalo garancija za bezbednost, suverenost i ekonomski razvoj. Sve čvršće formiranje savezništava je ono što svakodnevno plaši i Rusiju a i Kinu. Zapad više nije geografski već vrednosni pojam. Zapad je i Japan, Južna Koreja, Filipini, ali i Bugarska, Rumunija, Slovačka i Ukrajina. Poučeni pandemijom korona virusom partneri u okviru evroatlantske zajednice su zauzeli jasan stav po pitanju zavisnosti od rizičnih država. Neadekvatno staranje u prvim danima pandemije od Kine je napravilo izvor globalne opasnosti i proizvodne neizvesnosti. Tri godine „nulte kovid politike“ dovelo je do toga da se na Kinu ne gleda kao na pouzdanu destinaciju za proizvodnju. Kineski regionalni rival Indija sve je bliže da postane treća ekonomija sveta. Konfrontacija sa nelojalnom konkurencijom vodeće kineske tehnološke gigante stavlja na crne liste i umesto da budu deo sistema oni su deo pretnji po sistem. Skoro unisiona saglasnost je uspotavljena između Vlada i privrede kada se radi o zaštiti od kineske invanzivne tehnologije u prvom redu 5G mreže, a ni društvena mreža Tik-tok neće još dugo nesmetano i nekontrolisano eksploatisati zapadna tržišta. Inicijativa Put svile se nalazi pred kolapsom u Evropi. Poguban uticaj na životnu sredinu, tržišnu utakmicu i ljudska prava sa zakašnjenjem je diskvalifikovao inicijativu Put svile kao razvojno orijentisanu i po standradima prihvatljivu inicijativu za evropske države. Uočeno je i da su kineski krediti sa znatno većim kamatnim stopama u odnosu na druge kreditore.
Rusija danas nije u prilici da bira. Današnja pozicija je idealna za kineski metod inicijative Pojas i Put koji kombinuje geopolitičke interese, ekonomiju i akviziciju prirodnih bogatstava. Što može biti i nadoknada za poremećaje na koridoru ka Evropi koji su nastali kao posledica agresije na Ukrajinu. Pogledom na geografsku kartu Centralna Azija izgleda kao napušteni geopolitički vakuum koji će NR Kina nastojati da ispuni. Indikator je poseta Sija Kazakstanu tokom koje je potvrdio punu podršku Kazakstanskom suverenitetu, nacionalnoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu tokom prošle godine. Vredi se podsetiti da je jedina pretnja po navedene vitalne interese Kazakstana dolazi upravo iz Rusije čiji propagandisti sve češće spominju sever Kazakstana kao „drevnu rusku zemlju“.
Rusija i NR Kina su na ivici da održe svoju usklađenost sa principima Povelje OUN koje su obe države prihvatile. Rusija je već godinu dana izvan Povelje OUN.
Kineski principi nesvrstavanja, ne konfrontiranja i ne nasrtanja na treće strane su sve više pod znakom pitanja. Uzmimo primer Litvanije protiv koje je povedena sveobuhvatna ekonomska i diplomatska hajka. Kineski predlog od 12 tačaka za mir neodoljivo podseća na lošu kopiju 19 tačaka predsednika Vilosna za mir u svetu nakon I svetskog rata. Za razliku od ovog kineskog plana, predsednik amerike je svojim planom oslobađao evropske narode viševekovnog ropstva i stvarao mogućnost za nastanak samostalnih država, dok bi predsednik Kine da legalizuje rusku agresiju. Plan ide i korak dalje i kao recept za mir nudi priznanje prava jačim državama da potčine slabije, zapravo zagovara se podela sveta na zone uticaja. Nespretnost, usled kovid-19 zaraze, izazvala je globalnu krizu, smrt miliona ljudi a kineski model učinila ne samo neefikasnim već i po ostatak sveta opasnim.
Trgovina Kine i Rusije je posebno naglašena od početka agresije na Ukrajinu. A od propagandista predstavljena kao čvrsta samoodrživa evro-azijska osovina. Kada se u analizu uzmu javno dostupni podaci možemo uvideti da ni približno stvari ne izgledaju održivo i samodovoljno osim što su za Kinu veoma povoljne. Popust koji Kina ostvaruje na energentima prema određenim izveštajima iznosi 20%-30% . Dok Rusija nije ni u prvih 5 globalnih kineskih partnera.
Pitanje svih pitanja je da li će Peking isporučiti oružje Moskvi. Nestašica robe dvostruke namene postaje sve veći problem za Rusiju kao i artiljerijska municija. Na početku agresije Rusija je zasipala između 20.000 – 40.000 granata dnevno. Vidimo da Amerika pažljivo motri na ovaj osetljivi aspekt trogovine. Za sada su izneta javna upozorenja da Peking razmatra isporuku oružja. Kineska firma koja je snabdevala terorističku organizaciju Vagner dronovima već se našla na listi sankcionisanih entiteta. Pitanje eventualnog prisustva kineskog oružja se ne može sakriti čak i da dođe do brisanja proizvođačkih oznaka. EU i Amerika su najznačajniji kineski trgovinski partneri. Već sada svedočimo ozbiljnim restrikcijama i izmeštanju proizvodnje iz Kine u Indiju.
Pitanje strateškog izbora Kine diktiraće dalje događaje. Jačanje osovine Kremlj-Peking ni u kom slučaju se neće odraziti na podršku Zapada Ukrajini. Zapaljiva retorika i parole ne dotiču 60% svetske ekonomije. Poruku u ime Zapada preneo je premijer Japana koji je posetio Kijev u vreme dok je Si Djinping bio u društvu ratnog zločinca na poternici. Dok Putin nabraja izgovore o zaštiti Rusije on zapravo Rusiju daje pod zalog Kini radi sopstvenog opstanka. Lako je predvideti kakva je ravnoteža snaga, približavanje Rusije i Kine će još jednom potvrditi potrebu snažnog jačanja evroatlantskog partnerstva u Evropi i jačanju odbrambenih asocijacija na Indo-Pacifiku. SAD i EU ni izbliza neće biti iscrpljeni već će biti vojno i ekonomski najjači blok koji je svet do sada video dok će se Rusija vrlo brzo naći u situaciji da traži pomoć kada Komunistička partija Kine počne sa uspostavljanjem komunističkih regionalnih podružnica na dalekom Istoku i Sibiru. Onog trenutka kada lokalni despoti širom ruskih zabiti u Kini pronađu oslonac nastupiće veoma težak i nepovoljan period za celovitost Rusije.
Ključna poruka realizovane posete Si Đinpinga je da Kina nije neutralna, da Kina i njene inicijative deluju protiv uspostavljenih pravila. Sva je prilika da će uslediti sve snažnija konfrontacija u okviru OUN. Rusija je prihvatila kinesku Globalnu civilizacijsku inicijativu još jednu u nizu rogobatnih inicijativa punih opštih mesta.
Nema novog doba, samo novih izazova. Autokratije i diktature su sklone ujedinjenju kada je u pitanju razaranje sistema koji ih sprečava da svoj uticaj šire u druge suverene države. Poruke su jasne, protiviće se odbrambenim savezima, protiviće se zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, protiviće se uspostavljenim pravilima. Ulazak Kine na strani Rusije dodatno će pogoršati poziciju nesvrstanih država. Činjenica da Kina ovako postupa sa Rusijom daje veoma malo prostora državama poput Srbije. Vremenom će se Srbija sve više nalaziti pred izborom strane. Neće još dugo vremena proći Generalna Skupština OUN će glasati i o Kini. Iz tog razloga upozorenja iz Amerike i EU treba ozbiljno shvatiti. Iza zatvorenih vrata Kremlja Putin je sigurno zamolio Si Đinpinga da tokom sledećih multilateralnih izjašnjavanja izlobira države širom sveta da bar budu neutralne u korist Rusije. Nakon ove posete biće značajno pratiti glasanje država u kontekstu njihovih odnosa sa Kinom. I ako se radi o regionalnom sukobu sa globalnim posledicama Putin i Si svim sredstvima zapinju da ovaj rat predstave kao svetski. Kad je već tako za očekivati je da će agenda Pekinga za Evropu biti usmerena na sprečvanje proširenja EU i NATO, narušavanje transatlantskog jedinstva, izazivanje ekonomskih i diplomatskih okršaja. Na svim mogućim mestima pojačavaće ruske aktivnosti do granice drskosti. Agenda Pekinga u spoljnoj politici više nije neutralna, već snažno suprotstavljena savezima država odnosno Evroatlantskoj zajednici. Najuspešniji projekat evroatlantskog sveta je proširenje EU. Treba biti spreman. Evropske države olako su svoju kritičnu infrastrukturu predale u ruke kineskih državnih preduzeća čime je napravljena istovetna greška poput one sa energetskom zavisnošću od Rusije.
Autor: Darko Obradović