Hladnoratovsku eru je obeležilo rivalstvo u naoružanju, kosmičkoj trci ali i prestižu u smislu privlačnosti svakodnevnog životnog koncepta. Države su nastojale da nekonvencionalnim metodama postignu naklnost populacije suparničke strane. Aktivna propagandna delatnost je bila naročito izražena na tačkama razdvajanja/kontakta. Koliko je uticaj posredstvom meke moći smatran za pretnju, govori i podatak da je 1948. godine Kremlj započeo operaciju zabrane zapadnih uticaja na sovjetsku kulturu i umetnost. Ova aktivnost je poznatija kao anti-džez inicijativa (TSIPURSKY,2016). Razni drugi primeri zabrana i ograničenja uvoza knjiga, audio nosača, carinska kontrola sumnjive literature je opšte poznata stvar. Vremenom pobedom predsednika Regana nad SSSR-om, došlo je do promene koncepta nastupa i uticaja. Politički i ekonomski slom Ruske Federacije, dostupnost informacija o stanju u Ruskoj Federaciji samo su dodatno pojačali propagandne aktivnosti u cilju izvrtanja realnosti i projektovanja uticaja na geopolitičko okruženje- Ukrajina, Moldavija, Crnomorska regija, Istočna Evropa, Zapadni Balkan, Bliski Istok, Južna Amerika. Tragovi uticaja socijalističkog bloka sežu i na afrički kontinetn. Kao jedan od primera možemo navesti gradjanski rat u Etiopiji, podrškom komunistima u Gondaru započet je jedan od najkrvavijih građanskih ratova.
Rusku meku moć ne možemo posmatrati van konteksta „ideološke subverzije“. Korišćenje dezinformacija kao integralna metoda hibridnog rata ima svoje korene u konceptu „ideološke subverzije“. Ideološka subverzija je termnin definisan od strane KGB 1970. godine. KGB-ov izum „ideološka subverzija“ je metod specijalnog rata protiv civila i javnih službenika (Trifunović, Obradović, 2020). Osnovni metod u hladnoratovskoj eri bilo je emitovanje radio programa, rasturanje propagandnih pisanih sadržaja, pronošenje glasina i dezinformacija putem agenata od interesa, kreiranje naručenih naučnih tekstova. Usled široke upotrebe interneta, ciljevi su ostali isti, a metodi različiti. Mogućnosti i uticaj je postao daleko širi kroz zlouptrebu interenta. Pre svega za plasiranje dezinformacija. Anti-zapadna propaganda iz Ruske Federacije putem tri pravca: globalne društvene mreže, kontrolisanje zapadnih medijskih izdanja i direktnog lobiranja u Zapadnim društvima( Ajir, Valiant 2018). Bitna karakteristika ruske zloupotrebe meke moći je u tome što Rusija ne nastoji da svoj koncept „života“ ponudi kao kvalitetnu alternativu, već teži da demokratsko društvo svojim aktivnostima podrije spolja i iznutra. Ukoliko se vratimo na period Informbiroa i SFRJ arhive obiluju velikom količinom primera širenja neprijateljske propagande kroz „meku moć“ o SSSR-u kao društvu pravednih i uspešnih ljudi, društvu klasne jednakosti i razvoja. Ono što SSSR/RF meku moć razdvaja od Zapadne/Američke je upravo dezinformacija. Uvek se može otvoriti rasprava ideološke koncepcije uređenja društva, ali ono oko čega se ne može raspravljati jeste standard i kvalitet života koji neuporedivo ide u korist Zapadne/Američke strane. Velikim silma je svojstvena projekcija meke moći. Međutim meka moć je moć per se, a ne predpostavljena i plansko-kontrolisana aktivnost kao u slučaju socijalističkog bloka. U ovom kontekstu treba navesti primer naširoko poznatih kubanskih cigara, putem kojih komunistička Kuba projektuje meku moć odnosno naklonost od strane hedonista širom sveta. Zapad, koji je osmislio čitavu ideju meke moći, pre svega SAD, išao je na pitanje popularne kulture, Holivuda, muzike i na taj način su u vreme hladnog rata delovale primamljivije od Sovjeta. Ruska meka moć je najspecifičnija zbog toga što je ona najgrublja. Tu nemate toliko pitanje kulture, još manje muziku, čak toliko ni jezik – ruska meka moć je najviše politizovana navodi istoričar Milivoj Bešlin za Radio Slobodnu Evropu
Sa druge strane tokom hladnoratovske ere NR Kina je „kasno“ ušla u utrku iz razloga internih protivurečnosti. Na ovom mestu treba podsetiti da je tek 1971. Godine Republiku Kinu, u Savetu Bezbednosti OUN, zamenila Narodna Republika Kina. Dakle od 1945.godine do 1971. Godine bio je dug put formalnog ustoličenja Narodne Republike Kine kao stalne članice SB OUN tj.super sile. Za to vreme NR Kina je dominatno suvereno kontrolisala kopneni deo teritorije Kine, dok je vlada u izgnanstvu svoje utočište pronašla na poluostrvu Tajvan (Republika Kina). Upravo od te 1945. godine NR Kina je imala vrlo usložnjenu situaciju sa nezavisnošću Mongolije, period odbrane od SSSR-a, Korejsku krizu, Vijetnamski Rat, tranziciju farmera i ruralnog stanovništva u fabrike što je imalo svoje implikacije na unutrašnji razvoj. Za NR Kinu je ključno otvaranje ka Svetu kroz članstvo u STO. Uprkos otvorenosti ka svetskom tržištu, uzajamnoj zavisnosti od globalne trgovine, NR Kina nastoji kontinuirano da ograniči kulturne uticaje drugih naroda i država. Kina je trenutno drugo najveće filmsko tržište publike na Svetu, i prevazićiće SAD tržište od 2020. Kinesko lukrativno tržište je kontrolisano od strane Pekinga, koje dozvoljava samo puštanje filmova koje Kinu stavljaju u pozitivno svetlo (Douglas F. Larson,2019). Suština sa mekom moći NR Kine ogledalo se, nekad kao i danas, u privlačnosti u smislu velikog tržišta i isplativog proizvođača. Regionalna projekcija meke moći NR Kine često je bila uslovljena uticajima drugih velikih sila SAD i RF, sa kojima u vreme Hladnog rata i blokvske podele sveta NR Kina nije imala šanse.
Kada se analizira koncept meke moći, ne možemo a da ne postavimo pitanja u odnosu na šta i koga? Upravo ta pitanja su putokazi putem kojih možemo mapirati i definisati Hibridni rat u funkciji ostvarivanja političkih ishoda, ali i kreiranja percepcije meke moći. Zavodljivost meke moći u svojoj biti proizilazio je iz primera i postupaka, međutim kada se hibridne operacije primene u cilju percepcije meke moći, u tom slučaju možemo govoriti o operacijama uticaja koje svakako spadaju u bezbednosni izazov.
Evolucija koncepta Ruske meke moći
Kako bi razumeli evoluciju koncepta ruske meke moći, pođimo od osnove, definicije Džozefa Naja, meka moć je sposobnost da se bude atraktivan i privlačan. Ukoliko pođemo od toga, jasno je da je Zapad daleko privlačniji. Ovu tvrdnju pre svega potkrepljujemo brojem radnika na privremenom i stalnom radu u EU, brojem odliva mozgova na Zapad, zastupljenosti sofisticirane tehnike i automobila. Iako, je Ruska Federacija imala period od 2000.godine „otvaranja“ ka Zapadu i tržišnoj ekonomiji, taj koncept Kremaljske politike ubrzo je zamenjen agresivnom politikom u svom geostrateškom okruženju. Ovu tvrdnju svedočimo agresijom na Gruziju (2008) i Ukrajinu (2014). Politika integracije post-sovjetskog prostra je doživela krah, koji je upravo prouzrokovan mekom moći članstva u EU i NATO. Utemeljivač teorije meke moći Džozef Naj meku moć vidi kroz tri resursa: kulturu, političke vrednosti, i spoljnu politiku(Nay, 2004). Rusija u tom kontekstu sa stanovišta kulture uživa značajan respekt kako u svom neposrednom okruženju, tako i šire. Rusku kulturu i književnost, pre svega, u konsenzusu autoriteti smatraju za vrlo značajnu i uticajnu. Dobar deo bivšeg SSSR-a kulturološki je upućen na Rusku Federaciju i taj uticaj je veoma prisutan u državama kao što su Kazahstan, Jermenija, Gruzija, čak i baltičke države. Rusko Ministarstvo Kulture sponzoriše godišnju pozorišni festival „Zlatna Maska“ u Baltičkoj regiji, festival koji predstavlja najugledniji ruski nastup prema Baltičkoj publici, kulturna razmena između Rusije i post-Sovjetskih država ima tendenciju rasta (Sergunin A.A,2014). Uprkos ovoj tvrdnji rusko geostrateško okruženje ne prihvata vrednosti političkog sistema i spoljne politike. Istočna Evropa još uvek ima sveže rane ruske okupacije.
Kada je reč o evolociji ruske meke moći, može se videti ideološki odklon od SSSR-a sa nepromenljivim ciljevima. Tako da danas umesto izvoza revolucija zasnovanih na komunističkoj matrici, Kremlj projektuje uticaj kroz Pravoslavlje, zloupotrebu multilaterizma, ekonomsko-energetsku ucenu.
Karakteristika meke moći Ruske Federacije ogleda se zapravo u primeni hibridnog rata i aktivnih mera prema civilnom stanovništvu i državama metama. Hibridni rat se vodi nekonvencionalnim sredstvima, primarno kroz primenu informacionih tehlonogija, tako govoreći, novo formirani prostor koji definisemo kao kibernetski( Trifunović,Obradović 2020). Druga bitna karatkeristika hibridnog rata i dejstava jeste da te ratove vode obaveštajne službe koristeći kulturu, ekonomiju, tradiciju, informatiku, specijalne jedinice, regularne jedinice, društvene protivurečnosti. Jedna od definicija hibridnog rata kaže da je hibridni rat sinhronizovana primena višestrukih instrumenata moći dizajniranih za specifične ranjivosti celim spektrom društevnih funkcija kako bi se postigli sinergetski efekti (Cullen, Reichborn-Kjennerud, 2017).
Na osnovu rezolucija i osude politike Ruske Federacije od strane Evropske Unije, SAD i ostalih demokratskih država proizilazi da su političke i spoljno-političke vrednosti (dva elementa meke moći po Naju) apsolutno ne prihvatljive i ne privlačne. Zbog svoje zatvorenosti i želje da se projektuje moć, uočava se obrazac hibridnog rata na prostoru Zapadnog Balkana. Neadekvatna pozicija u svetskoj hijerarhiji nadomešćuje se hibridnim ratom, oličenom u dezinformacijama u geostrateškom susedstvu. Ukoliko iskoristimo gore navedenu definiciju hibridnog rata, lako možemo iskoristiti analogiju i na prostoru Zapadnog Balkana.
Teško nasleđe devedesetih godina, uz obilje ratnih zločina predstavlja izuzetan uslov za dugoročno podsticanje neprijateljstava i međusobnih antagonizma među državama i etničkim grupama. Tako se u tekstu Evropskog saveta za spoljne poslove navodi da cilj(Rusije) nije da se uspostavi vlast nad regionom toliko koliko bi se iskoristile i povećale postojeće tenzije, u ruskim očima pristup EU prema Zapadnom Balkanu nije ni ozbiljan ni sistematičan i tako Moskvi nudi mogućnost da stvori polugu (Galleoti, 2018). Rusija u konceptu širenja svoje meke moći oslanja se na nekoliko dominatnih pravaca kult ličnosti Vladimira Putina i Ruskog oružja( za vreme pandemije-vakcine), uloga ruskog zaštitnika kao starijeg brata, produbljivanje nacionalnih i etničkih tenzija. Ruske akcije na Zapadnom Balkanu ciljaju zamrznuti status kvo(u slučaju Kosova i Bosne) i prevenciju NATO i EU prošišernja uz eksploataciju slabosti u i između zemalja regiona. Ovaj zaključak ide u prilog događajima na terenu po pitanju pro-ruskog snažnog stava u cilju opstrukcije normalizacije odnosa sa Kosovom, produbljivanjem tenzija i teza po pitanju manipulisanja sa „ugroženosti“ srpskog naroda. Zanimljivo je da upravo zagovarači ovih teza dolaze iz snažnih pro-ruskih krugova, pojedinaca i organizacija. Bombardovanje od strane NATO predstavlja jednu od snažnijih poluga uticaja Rusije na javno mnenje, uz to se dodaju manipulacije sa osiromašenim uranijomom. Veliki uticaj na dejstvo ruske meke moći ima i samo izveštavanje dnevnih novina, pa tako prema jednom istraživanju u toku 2017. Godine biloje 895 tekstova o Rusiji i Putinu u 5 najčitanijih dnevnih listova. Prednjači Informer od 306 brojeva u čak 179 bilo je tekstova o Putinu i Rusiji, a Putin je bio 91 put na naslovnoj strani. Kod operacija uticaja, bez korišćenja bezbednosnih podataka, teško je ustanoviti granicu kada su u pitanju državni i nedržavni nosioci tih aktivnosti. Kada se posmatra rusko prodiranje u javni prostor veoma je tanka granica da li se radi o ruskim aktivnim merama ili se radi o korisnim idiotima. Imamo pojavu u medijima, koja nije zanemarljiva, da se voditelji i novinari svojim izlaganjima ulaguju publici. Iz tih pobuda zbog dominatno rusofilskog opredenja naroda, često su mediji ti koji dodatno šire propagandu iz čisto interesa tiraža ili gledanosti. Ovakav vid „produženog“ ruskog medijskog utiacaja biće predmet jedne od budućih studija. Iz razloga nacionalne bezbednosti neophodno je sprovesti objektivna istraživanja o dometu, sadržaju, važnosti i uticaju operacija uticaja, sa tim u vezi posebno onih zemalja čiji su interesi suprotni srpskim (odnos Rusije prema EU integracijama).
Evidentno je da je Ruska Federacija dodatno usavršila svoj koncept u nastupu meke moći, ono što je svakako interesantno jesu dometi i efekti te meke moći. Neka od pitanja koja ostaju otvorena, da li bi Rusija uživala popularnost i ugled među građanima da nije bilo raspada Jugoslavije, bombardovanja i otcepljenja Kosova. Sa druge strane ostaje pitanje kakav bi ugled Ruske Federacije bio u slučaju da postoji objektivno medijsko izveštavanje po pitanju života, rada, ljudskih prava i drugih aspekata koji se tiču Rusije, a sa kojima većina javnosti nije upoznata. Sa druge strane, ruski Gasprom je 2008. preuzeo NIS. Uplivom u jednu od najvećih, strateških kompanija, ruska strana je dobila mogućnost vidljivosti, uticaja na društvo i potvrdu koncepta „spasioca“. Sa druge strane ruska monopolska uloga u snabdevanju gasom takođe poseduje određeni uticaj na formiranje javnog mnenja. Na ovom mestu ne treba toliko „upirati“ prstom na rusku stranu, koliko na percpecpiju koja se kreira od domaćih aktera. U prilog tome ide i istraživanje urađeno od strane Saveta za strateške politike „O Ruskoj Federaciji se najvećim delom izveštavalo uglavnom ili izrazito pozitivno – 66% naslova, zatim neutralno u 25,9% slučajeva, a uglavnom ili izrazito negativni naslovi našli su se na 8,1% naslovnih strana. Dakle, ovi podaci poklapaju se u mnogome sa stavovima studenata o dobrim odnosima Srbije i Ruske Federacije – njih 63,8% je saglasno sa tom tvrdnjom, 30% ispitanika nema jasan stav dok se 6,3% njih ne slaže sa tim. Takođe, ako pogledamo da neutralne i pozitivne vesti o Ruskoj Federaciji čine 91,9% od ukupnog broja, ne iznenađuje da 86,3% studenata smatra da Srbija ne bi trebalo da uvede sankcije Ruskoj federaciji.
Evolucija koncepta meke moći NR Kine
Prilikom analiziranja koncepta meke moći NR Kine nekoliko su pravaca analize. Prvi pravac je na osnovu javno dostupnih informacija u vidu vesti, a drugi je kroz postupke i spoljnopolitičke poteze.
Kada se vratimo na osnovnu definiciju meke moći, možemo uočiti u slučaju NR Kine, da je jako teško napraviti razliku u odnosu na zavodljivost tvrde moći. U tom smislu inicijativa „Pojas i Put“ od 2013. godine, u velikoj meri se zasniva na tvrdoj moći. Ovu tvrdnju zasnivamo u činjenici da se koiristi obilje finansijskog potencijala oličenog u kreditima, finansijskoj zavisnosti i monopolu radne snage. Prisutan je paradoks, da što više NR Kina investira putem kreditiranja, to je manji prostor za pregovore od strane suprotne strane. Pojedine tvrdnje su išle i u pravcu da se radi o „novom kolonijalizmu“ , ovaj termin u kontekstu „Pojasa i Puta“ prvi je upotrebio premijer Malezije Mahatir. Ovakav pogled na inicijativu, često ne odražava stav javnosti, koja je zainteresovana za krajnje ishode, a to su putna infrastruktura, radna mesta i slično. Sa druge strane, ne može se ignorisati kinesko tržšte i saradnja sa drugom ekonomijom na Svetu. Međutim, u domenu meke moći i njenog uticaja nauka bezbednosti zahteva hirurško precizno analiziranje, obradu i razumevanje kineskih operacija uticaja. Zadnjih nekoliko godina mnoge studije su posvetile pažnju u rašlanjivanju kineske tvrde moći od meke moći. Definitvno koncept „Pojasa i Puta“ ukršta i meku i tvrdu moć u jedno. Zaključak koji se može nametnuti analizom sadržaja publikovanih materijala, jeste da je NR Kina unutrašnju cenzuru u velikoj meri nadogradila spoljnim operacijama uticaja. O vezi između meke i eknomske moći kada se tvrdi da je (iz) ekonomski orijentisanijeg cilja da se olakša izvoz kineskog viška kapaciteta kroz povećanu trgovinsku povezanost, (Pojas i Put) je postao alat za meku moć sa velikim delom infrastrukturnih projekata koji se smatraju strateškim. Kineska meka moć u velikoj meri se zasniva na izgradnji imidža i kapaciteta poželjnog partnera, dok sa druge strane nastoji da otkloni sumnje i strahove da se radi o hegemonu koji putem „dužničke zamke“ nastoji da projektuje svoj uticaj u međunarodnoj areni. Uticaj kineske meke moći na globalnom jugu u vezi je sa ekonomskim aktivnostima i spretnom spoljnom politikom(Li,2010) Upravo na ovoj tezi može se graditi objašnjenje u dvojakom pristupu kineske meke moći na globalnom „Zapadu“ i „Istoku-Jugu“. Dok na globalnom „Zapadu“ Kina na mnogo sofisticiraniji način nastoji da se nametne kao učesnik tržišne utakmice i trgovinski partner, uz obilje incidenata po pitanju intelektualne krađe, iz koje nastaje ekonomski trošak od preko 300 milijardi dolara američkoj ekonomiji. Na globalnom „Jugu i Istoku“ kineski upliv je mnogo direktniji i mnogo jednostavniji. Kroz inicijativu „Pojas i Put“ NR Kina se predstavlja kao alternativa za MMF i EU i druge međunarodne kreditore i grantore. Kada su u pitanju projekti pitanja fiskalne konsolidacije, slobodnog tržišta, ljudskih prava i drugi kriterijumi su u drugom planu, fokus je isključivo na kolateralima i poslu za kinske korporacije, dok domaća radna snaga učestvuje u manjinskom paketu ili uopšte ne učestvuje. Često i kriterijumi isplativosti određenih projekata nisu ono što je obuhvaćeno studijama izvodljivosti kada je reč o „Pojasu i Putu“.
Izbijanje globalne pandemije kovid-19, predstavlja eklatantan primer kako kriza može biti i šansa. Usled propusta načinjenih u NR Kini, u provinciji Hubeji tokom prvih dana epidemije virus se proširio na ceo Svet. Umesto kritike na račun transparentnosti, traženja adekvatnog odgovora, Kina je preokrenula situaciju u svoju korist. Od prvog dana velika količina dezinformacija i lažnih vesti odašinuta je preko zvaničnih i nezvaničnih kanala kako bi se urzok izbijanja pandemije i propusti sklonili u drugi plan.Tabela pokazuje angažovanje Kineskih diplomata, važno je obratiti pažnju na učestalost u odnosu na godine. Pre izbijanja pandemije karakteristično je delovanje kineske meke moći u pravcu promocije saradnje, infrastrukturnih projekata, organizovanja studentske razmene. Uslovi širenja pandemije, globalna trka za zaštitinim sredstvima na etar su iznedrili „maska diplomatiju“ i „vakcina diplomatiju“.Suština „maska diplomatije“ jeste da se NR Kina sa svim svojim subjektima predstavi kao globalni spasilac čovečanstva u doba ograničenog snabdevanja tokom pandemije, a u isto vreme da izgladi svoj poljuljani ugled i odgovornost za izbijanje zaraze. Simboličnije i akademski, možda je posebno uokvirivanje postupaka Kine sinonimom za njene pokušaje da „izađe na kraj sa izazovima globalnog liderstva“ i „pruži olakšanje braći i sestrama i prijateljima“ oštro suprotstavlja odloženom, inertnom birokratizmu i Sjedinjenim Državama , Ponavljani gafovi država koji označavaju njen izolacionizam.(Wang,The Diplomat 2020).
Kineska meka moć je uvek na granici sa tvrdom moći, o benefitima uvek ima prostora za razmatranje, o potrebi i nužnosti saradnje isto ima prostora za diskusiju. Ono što je neupitno jeste da „Pojas i Put“ nisu alternativa za članstvo u EU koje je prožeto uzajamnom ravnopravnošću i koristima za građane. Događaji pred nama kao i neke druge analize ostaju da pokažu koliko su „vakcina“ i „maska“ „diplomatija“ uslovljene spoljnopolitičkim potezima a u vezi sa „čistim mrežama“, ujgurskim pitanjem, Tibetom, Hong Kongom i Tajvanom. Nastup NR Kine još dugo vremena će zaokupljati istraživače i analitičare, u kontekstu optimalne i na obostranu dobrobit zasnovane saradnje. Uloga i značaj otvaranja Konfučije Centra u Srbiji pokazaće još jednu dimenziju saradnje ali i operacije meke moći.
Umesto zaključka – Meka moć u službi hibridnog rata
Borba za uticaj od strane velikih sila iz godine u godine poprimala je različite dimenzije, a zadržavala konstantne ciljeve. Ukoliko pođemo od početne definicije meke moći koju je ponudio Džozef Naj, proizilazi da su političke vrednosti, spoljno političke vrednosti kao i privlačnost određenog koncepta ključni kod određivanja meke moći. Kada je definisana meka moć, teorijski je uzeta kao datost određenog društveno-političkog i ekonomskog koncepta koje reflektuje svoju privlačnost na građane trećih zemalja, koji sledstveno tome izražavaju određenu naklonost prema takvom sistemu. Naklonost zatim dovodi do uzajamne upućenosti, pa i zajedničke političko-bezbednosne vizije i identiteta (primer članstvo u NATO i EU). Sve velike sile razumeju značaj i koncept meke moći/moći privlačnosti, vođene time preduzimaju hibridne aktivnosti kako bi izdejstvovale željenu spoljnopolitičku reakciju, uticali na raspoloženje stanovništva po pitanju članstva u međunarodnim organizacijama. Dugoročno gledano hibridni rat je nekonvencionalni sukob čiji resursi su raznoliki od medija do specijalnih jedinica, a meka moć je samo jedan od alata ponuđenih za vođenje hibridnog rata. Mnoga istraživanja koja su sprovedena u Srbiji pokazuju raspoloženje građana suprotno racionalnim stavovima i pokazuju određenuemotivan a ne činjeničan odnos prema odnosnom pitanju. Istraživanje koje je sproveo Institut za evropske politike pokazuje- Čak 40% građana Srbije navodi da je Kina najveći donator, 17.6% pominje Evropsku uniju, 14.6% smatra Rusiju najvećim donatorom, dok se ostali odgovori javljaju u manje od 5% slučajeva. Zanimljivo je da, u poređenju sa prethodnim istraživanjem, 20% više ispitanika smatra da je Kina najveći donator, oko 10% manje njih navodi Rusiju i oko 8% manje EU. Dok sa druge strane istraživanje sprovedeno od strane Internacionalne policijske organizacije pokazuje da 50% ispitanih smatra da Rusija ima najveći meki uticaj u Srbiji, dok njih 65% odnose SAD i Srbije vidi na suprotnim stranama.
Na osnovu svega iznetog ovaj rad je imao za cilj, da kroz prikaz manifestacije meke moći i fenomenološko razgraničenje između tvrde moći i hibridnog rata, da ukaže na neophodnost strateškog komuniciranja u odnosu na operacije uticaja.
Autori: Darko Obradović i Ilija Životić
Autor: Darko Obradović