Svet ulazi u novi ciklus globalne konfrontacije koja se odvija limitiranim konvencionalnim sredstvima sa rizikom eskalacije. Nepravedni napad Rusije na Ukrajinu još jednom je potvrdio da je informaciona komponenta jedno od poprišta sukoba.
Da je kojim slučajem ruska propaganda preovladala danas Ukrajina ne bi imala vojnu pomoć koja od Drugog svetskog rata nije zabeležena. Evropske prestonice nisu podlegle ruskim ratnim izgovorima. Naprotiv evropske prestonice su krenule u snažnu primenu kontramera kako bi zaštitile svoje stanovništvo od ratne propagande. Važnost ove zaštite se ogleda u tome što demokratije širom sveta odlučuju na način u saglasju sa javnim mnenjem. Dok Putin, ali i Si Ping, dekretima određuju državnu politiku pa I zdravstvenu politiku.
Zašto je važna borba za narativ? Narativ oblikuje naše mišljenje, osećaj pravde ili nepravde, dobra I zla I na kraju podrške ili protivljenja. Narativ u konačnom stvara obrasce mišljenja koje je teško promeniti.
Uočavamo da je borba za narativ bila sastavni deo konfrontacije za vreme hladnog rata, a tako je I nakon hladnog rata. Post hladnoratovski period je dodatno zakomplikovao stvari pojavom društvenih mreža koje još uvek nisu proslavile svoje punoletstvo. Aktivne mere kojima su trebali meseci za implementaciju danas se primenjuju u mili sekundama.
Putem organizovanih I prikrivenih akcija moguće je voditi informacioni rat sa bezbedne distance. Lako je “preoteti” debate, “otrovati” javni prostor, proširiti sumnje I podele. Primer antivakcinaških kampanja u velikoj meri je zasnovan na globalnoj konfrontaciji Istoka I Zapada. Većina teorija zavera je svoje uporište imala u zvaničnim državnim saopštenjima. Počevši od saopštenja kineskog Ministarstva spoljnih poslova koje je u prvim danima pandemije tvrdilo da je korona “biološko oružje”, a što je dalo vetar u jedra gomili paranoika I lukrativno motivisanim teoretičarima zavera.
Zašto su informacione operacije tako uspešne I šta su im ciljevi? Uspešnost ovakvih operacija zasniva se na doktrini “jedinstvenog fronta”. Ova sovjetska doktrina podrazumeva da nema oblasti koja nije prostor za ideološku konfrontaciju. Dakle obrazovanje, kulturna razmena, bilateralna saradnja, multilateralne aktivnosti kao I tajne I subverzivne operacije sve se koristi u borbi za naklonost a najviše konvencionalni I društveni mediji.
Za razliku od autoritarnih režima demokratije su daleko ranjivije na ovakve akcije. Ovakve akcije najčešće su uspešne usled eksploatacije objektivnih protivurečnosti, emotivnih manipulacija, istorijskih manipulacija kao I lažnom predstavljanju karaktera međunarodne saradnje. Svaka takva operacija je unikatna zavisno od specifičnosti poligona. Nisu isti narativi koji se koriste u jednoj Srbiji, odnosno Zapadnom Balkanu, I jednoj Nemačkoj ili Americi. Na kraju krajeva nisu ni efekti isti ni jednako opasni.
Sa aspekta borbe za narative čuli smo da je zbog agresije na Ukrajinu Beograd postao “Kazablanka”, stecište raznoraznih špijuna, subverzivaca I propagandista. Ubrzo nakon toga postavilo se pitanje velikog broja Rusa. Javnost barata sa podacima od preko 150.000 Rusa koji se po nekom osnovu zadržavaju u Srbiji. Ono što budi dodatnu pažnju jesu saopštenja krajnje opasnih desničarskih organizacija koje su se javno pohvalile da nadziru njihove anti-putinovske aktivnosti, kao I da će prema njima delovati u nekom obliku. Postavlja se pitanje čemu zainteresovanost ovih organizacija za ruske izgnanike u trenutku dok se Rusija mrcvari u Ukrajini. Odgovor na ovo pitanje leži u borbi za narativ. Taktika “jedinstvenog fronta” nalaže potpuno sputavanje kritičkog mišljenja, a to mišljenje je u toliko snažnije jer dolazi od Rusa, koji sigurno bolje poznaju stanje u Ruskoj Federaciji, od naših domaćih putinovskih apostola. Nije samo ovaj slučaj opasan.
Renomirana NVO Safeguard Defenders objavila je alarmantant podatak da je NR Kina prethodnih godina obrazovala mrežu ilegalnih policijskih stanica koje se bave policijskim I bezbednosnim poslovima, kao I nedeklarisanim konzularnim aktivnostima. Čitava mreža sastoji se od preko 100 tajnih stanica širom sveta. Izveštaj je naveo I Srbiju kao jednu od lokacija. Kao u slučaju Hrvatske, Rumunije I u Srbiji je saopšteno da vlasti ne raspolažu podacima o ovim tajnim stanicama, dok zvaničnu saradnju kroz zajedničke patrole hvale kao pozitivnu I profesionalnu. Postavlja se ključno pitanje čemu služe te tajne stanice I koliko su dobro prikrivene od vlasti I javnosti. Treba imati na umu da javna svedočanstva kao I saopštenja institucija zapadnih zemalja ukazuju da su takve stanice legendirane u formama različitih aktivnosti, korporacija kao I nacionalnih I kulturnih asocijacija. A sam modus operandi ovih tajnih stanica ukazuje da njihove mete nisu u poziciji da javno progovore. Dok je sa druge strane smer dejstva uperen prema kineskim građanima koji I ovako žive jako mirnim, povučenim I diskretnim načinom života. Analize objavljene u Nemačkoj, Kanadi I Americi ukazuju da se u velikoj većini slučajeva radi o delovanju prema kritičarima komunističke partije, disidentima, aktivistima za ljudska prava. Još uvek nije poznato da li ovakva tajna stanica operativno deluje u Srbiji ili je imala dejstva prema nekom kineskom državljaninu.
Kako bilo navedene aktivnosti nastoje da ućutkaju sve one koji donose vesti koje se nalaze iza čelične zavese cenzure. Valja podsetiti na situaciju iz SSSR-a tokom dvadesetih I tridesetih godina. Gomila “putnika”, novinara I intelektualaca po povratku na Zapad ni reč nije rekla o hiljadama izgladnelih ljudi tokom Holodomora. A motivacija za njihovu “objektivnost” je objavljena u arhivama.
Pojava interneta učinila je da svako danas može lako videti svu brutalnost, ali I poraz autokratija. Za neuspeh “nula kovid” politike saznali smo preko interneta, objava na društvenim mrežama.
Postavlja se pitanje šta bi smo sve saznali ukoliko bi Rusi ili Kinezi mogli slobodno da govore. Istini za volju postoje aktivisti koji izlažu svoja svedočanstva. Ostaje samo pitanje da li je Srbija poligon za operaciju “lov na lisicu” ili ne. I opet Srbija se ne razlikuje od ostatka Evrope.
Autor: Darko Obradović