autorski tekst je premijerno objavljen u specijalnom dodatku dnevne novine Srpski telegraf.
Agresiju na Ukrajinu možemo nazvati ruskim ratom za prošlost. Analiza događaja koji su prethodili 24. Februaru 2022. godine ukazuje da je Rusija snažno zahtevala povratak na hladnoratovsku podelu Evrope. Napad na Ukrajinu nema nikakvo utemeljenje u ugroženosti Rusije, već je loš izgovor za ruski revizionizam. Taj revizionizam se u prvom redu ogledao u nerealnim zahtevima za povratak na staro odnosno na 1997. godinu kada članice NATO-a nisu bile ni baltičke države, ni Poljska, ni ostatak Istočne Evrope. Rusija je stavila u izgled ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni da će posledice snositi Ukrajina, država koja nije članica NATO-a i koja ne može da utiče na odluke NATO-a. Deluje zaista neverovatno da se zbog jednog vojnog saveza napadne država koja nije članica tog saveza.
Ne radi se ovde o širenju NATO-a već o širenju ruskih zona uticaja. To stanje se završilo propašću ruskog projekta SSSR-a. Nepovratno je izmenjen geopolitički pejzaž Evrope. Uz izuzetak nekolicine država koje nisu integrisane u NATO ili EU svi ostali su u prvim decenijama nakon pada berlinskog zida izvršili svoj beg sa Istoka na Zapad.
Šta je Rusija htela da postigne? Okupaciju Ukrajine. Raspad EU i NATO. Formira novi svetski poredak. Za godinu dana dogodilo se sve suprotno. Naravno mnogo drugačije bi danas sve izgledalo da je Putin uspeo za par nedelja ili 2 meseca da ostvari svoje ciljeve. Ali nije, i da hoće to više ne može.
Godinu dana od agresije ima nekoliko ključnih tačaka. Činjenica je da Rusija od velike sile postaje regionalna sila sa nuklearnim potencijalom. Od činioca evropske bezbednosti Rusija je postala pretnja za globalnu i evropsku bezbednost. Rusija suočena sa fenomenom izolovane civilizacije. Četvrto se odnosi da je Rusija zauvek izgubila pristup evropskom tržištu. Šesta i najvažnija tačka se odnosi na okolnost da nema blokovske podele sveta. Možda je ovo i najvažnija tačka.
Rusija učestvuje sama u svom ratu za prošlost. Ne postoji blok država koji bi podržao Rusiju. Postoji nekoliko ruskih vazala koje se takođe bore da izbegnu vojno uključenje u Ukrajini. Svi ostali činioci multipolarnog sveta se vrlo oprezno postavljaju. Ne žele da dele rusku sudbinu, ne žele da budu deo poraženih, ne žele izolaciju i sankcije. Primer za to su NR Kina i Indija. I ako Kina nije glasala za osudu ruske agresije nije glasala ni protiv. I ako kineska propaganda ponekad koordinirano nastupa sa Rusijom nema naznaka da bi Kina rizikovala gubitak pristupa zapadnom tržištu. Cela Putinova postavka nestala je kao ruska vojska pod Kijevom. Odvija se ubrzana energetska tranzicija, Nemačka je nadomestila zavisnost u odnosu na ruski gas. Energetska ucena nije obavila posao u Evropi. Rusija nema gde da nadomesti evropsko tržište ni po ceni ni po postojećim kapacitetima.
Velika sila se odlikuje ekonomijom, vojnom snagom i međunarodnom projekcijom uticaja. U ovom trenutku Ruska Federacija ne može da odgovori ni jednu državu od vojne pomoći Ukrajini. Izuzev neukusnih pretnji nuklearnim ratom. Strateška ruska greška je širenje NATO-a. Umesto da se NATO „raspadne“ zajedno sa EU dobili smo jedinstvo i još dve nove članice na vratima, Švedsku i Finsku. Rusija ne da nije sprečila Finsku i Švedsku da uđu u NATO nego nije ni vojno intervenisala. Na delu imamo nedoslednost ruskih pozicija.
Neutralnost je nestala na evropskom kontinentu. Osim ruskog vazala Belorusije sve države Evrope su osudile rusku agresiju. Što je učinila i Srbija. Porazan je zbir glasanja u OUN. Samo 5 država je stalo uz Rusiju. I svih 5 su države u kojima ni jedan građanin Srbije ne bi voleo da živi. Ni Švajcarska nije više neutralna. Novo pozicioniranje opredeliće svet u narednih 100 godina. Rusija je na geopolitičkom klizištu. Članice hibridnog saveza poput ODKB-a razmatraju njegovo napuštanje. Jermenija je odbila da bude domaćin vojnih vežbi na svojoj teritoriji. Vakuum koji Rusija ostavlja u centralnoj Aziji sva je prilika da će taj prostor popuniti NR Kina. U odnosu Rusije i Kine, Rusija je postala mlađi brat i sirovinska baza.
Implikacije agresije na Ukrajinu ugrozile su dva ključna ruska resursa. Energente i namensku industriju. Rusko oružje, hvaljeno i slavljeno, pokazalo se lošije od očekivanog. Režim sankcija i nepouzdanost isporuke odvratiće države od nabavke ruskih vojnih sistema. I to iz praktičnih razloga. Ko će te sisteme da održava? I kada i kako će Rusija da ih proizvodi bez zapadnih komponenti? Indija najveći kupac ruskog oružja otkazala je nabavku 200 helikoptera. Što je više nego jasan signal.
U odnosu na Rusiju nisu iste pozicije svih kada je reč o sankcijama. Za sada najbogatiji i najrazvijeniji deo Sveta je zaveo 10. paket sankcija. I sa stanovišta efikasnosti nikakvu važnost nema okolnost da jedna Eritreja ili Brazil nesankcionišu Rusiju, već je važno da je sankcionišu oni čije sankcije će naneti posledice.
Pozicioniranje država u odnosu na Rusiju značiće šanse i mogućnosti u novoj podeli karata pri kojoj Rusija neće biti za stolom.
Autor: Darko Obradović