Iran je pogodila serija napada na kritičnu vojnu infrastrukturu uz pomoć malih kvadrikopter dronova koji su nosili eksploziv. U ovom trenutku imamo pravi informacioni rat. Sa jedne strane iranske vlasti tvrde da su dronovi uspešno uništeni i da nema načinjenje značajnije štete. Dok sa druge strane snimci sa terena i nezavisni izveštaji pokazuju upravo suprotno. Pa se tako pojavio podatak da je vojno postrojenje u Esfahanu pogođeno na četiri mesta po linijama proizvodnje i skladištenja. Što upućuje da je organizator i izvođač napada bio odlično upoznat sa konfiguracijom i rasporedom objekata postrojenja za vojno istraživanje i razvoj. Ako je verovati izveštajima da se radi o malim kvadrikopterskim dronovima još uvek nije poznato da li su to bili modifikovani komercijalni dronovi ili dronovi vojne namene.
Idemo redom. Deklarisani dometi komercijalnih dronova u najboljem slučaju iznosi od 4-8km. Dok je uobičajeni domet tržišnog proseka od 400 do 3km. Zašto nam je ovo važno? Ukoliko se radilo o komercijalnim dronovima to znači da ni minimum zaštite protiv dronova nije implementiran. Najjednostavniji sistemi zaštite sastoje se od ometača signala za komercijalne dronove sa dva scenarija. Prvi je da dron ostane bez signala i aterira. I drugi je da se automatski preotme kontrola nad svakim dronom koji se kreće bez dozvole u određenom prostoru zabrane leta, slikanja, snimanja i izviđanja. Druga opcija je daleko delotvornija iz razloga ako dron nosi eksploziv njegovo odvođenje na bezbednu lokaciju sprečava kolateralnu štetu. Malo je verovatno da Iran nije primenio određene kontra mere na objektima kritične infrastrukture jer ovo nije prvi put da ta infrastruktura bude predmet sajber napada, sabotaža i diverzija. Što nas upućuje na zaključak da je korišćen kvadrikopter vojne namene. U ovom scenariju mnogo je teže takav dron presretnuti, otkriti i zarobiti. U prvom redu zbog zaštićenog koda. Deklarisani operativni domet vojnog drona je do 50km. Zašto su nam važni ovi dometi? Oni nam oktrivaju da je operater ili više njih bilo na teritoriji Irana u oba slučaja.
Dakle, napad je izveden sa izvršiocima na terenu. Oni su morali da se infiltriraju, prikriju svoje aktivnosti ostanu van domašaja zloglasne iranske službe bezbednosti VAJA. Ili su izvršioci deo iranske populacije. U svakom slučaju akcija je visoko sofisticirana. Što nije prvi put da na iranskom tlu se izvode takve akcije čime se uviđa poroznost iranskog sistema bezbednosti. Podsetimo na relativno skorašnji slučaj likvidacije naučnika Fahrizadea ubijenog u zasedi uz pomoć bespilotnog vozila sa modifikacijom automatskog pištolja. Očigledno je da iranske snage bezbednosti su daleko uspešnije u okršaju sa civilnim stanovništvom nego u zaštiti teritorije od eksterne pretnje.
Struktura optuženih aktera je šarolika. Rusija je optužila Ameriku, Zapadna štampa Izrael, a Iran kurdske milicije iz iračkog Kurdistana koje smatra da su pod kotnrolom izraelskih specijalnih službi. Nema sumnje logistika je morala da bude besprekorna za ovaj napad. Izrael poslovično ne komentariše ovakve događaje.
Geostrateški kontekst
Iran se nalazi u latentnom konfliktu sa skoro svim susedima od arapskih monarhija, Pakistana, Azerbejdžana do Mediterana odnosno Izraela. Iranski pristup je davnih dana nakon revolucije odabrao da se uz pomoć meke moći suprotstavi uticaju regionalnih stožera poput Saudijske Arabije, Turske, Iraka i Izraela. Kroz finansiranje svojih proksija militantnih i terorističkih organizacija poput Hezbolaha u Libanu i Hamasa u Izrael do šitskih frakcija po Siriji, Iraku i Jemenu Iran je stvorio sve pretpostavke tvrde moći. Ove organizacije su besprekorno posvećeni izvršioci naloga Iranske revolucionarne garde. Koja pored obuke i finansija održava i materijalni faktor ovih organizacija koje bez iranske podrške bi bile vrlo marginalne.
Nije tajna da je Hamas iz pojasa Gaze treniran od strane Hezbolaha ali i same Revolucionarne garde Irana. Treba se podsetiti da je još 2012. godine Hamas lansirao iranske rakete dugog dometa Fajr-5 na Tel Aviv i Jerusalim. Evolucija napada Hezbolaha i Hamasa pokazuje kvalitativnu podršku. Od ranijeg samoubilačkog terorizma do lansiranja raketa , bacača granata i druge opreme. Razne krijumčarske linije se koriste kako bi se oružje dopremalo u samu Gazu. Dok je situacija u pogledu snabdevanja Hezbolaha u Libanu i Siriji daleko jednostavnije. Poslednji masovni raketni napadi na Izrael izveden je maja 2021. Tada je više od 4000 raketa lansirano iz Pojasa Gaze. 2022. godine Islamski džihad je lansirao 1000 raketa za tri dana takođe prilikom tenzija i okršaja.
Još jedan aspekt koji određuje regionalnu bezbednosnu dinamiku je rat Zalivske koalicije protiv Jemenskih Huta predstavljao je najskuplji konflikt do trenutka agresije na Ukrajinu. Prošlog januara jemenski Huti su pokrenuli napad dronovima i raketama na Ujedinjenje Arapske Emirate i tom prilikom je ubijeno troje ljudi. Meta je bila industrijska zona. Huti kao iranski proksi gađali su i naftna postrojenja Saudijske Arabije.
Nakon Abrahamskih dogovora Iran je suočen sa suženim prostorom delovanja. Uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i arapskog sveta ojačala se tkz. anti-iranska koalicija. Sankcije međunarodne zajednice odražavaju se na Iransku ekonomiju i međunarodnu trgovinu. Iran i dalje ima mogućnosti da preko Kine zaobilazi deo sankcija. I vidimo da i u slučaju Rusije Iran nema problema da doturi svoje dronove samoubice Šahed-136, čijom isporukom Iran krši reozluciju Saveta Bezbednosti 2231. Sama rezolucija se odnosi na širok spektar implementacije nuklearnog sporazuma sa Iranom ali se odnosi i na zabrane u pogledu razvoja i proizvodnje raketa i drugog naoružanja poput bespilotnih letilica.
6. Januara SAD su sankcionisale rukovodstvo QAI iranskog vojnog proizvođača odgovornog za proizvodnju iranskih bespilotnih letilica ali i programa balističkih raketa. Prema međunarodnim izveštajima Iran predstavlja respektabilnu balističku silu u regionu. Dok drugi izveštaji navode da su iranske balističke rakete zapravo varijacije kineskih raketa i tehnologija. U svakom slučaju za proizvodnju balističkih raketa Iranu je potreban uvoz komponenata i one očigledno svoj put nalaze.
Formiranje nove izraelske vlade na čijem je čelu nekadašnji premijer Bendžamin Netanjahu mnogi nazivaju „najdesničarskijom“ vladom do sada. Natanjahu važi za tvrdorukaša posvećenog izgradnji izraelskih naselja u Teritorijama. Zastupa tvrd pristup da nikakvog dogovora i komprimisa sa Iranom nema po pitanju nuklearnog programa do isključivog sprečavanja Irana da razvija spornu tehnologiju pa i onu dvostruke namene. Iran je označen za najveću egzistencijalnu pretnju Izraelu, čak i da administracija predsednika Bajdena izdejstvuje određeni kompromis po pitanju nuklearnog sporazuma. Izrael i Iran nisu imali direktnih vojnih sukoba. Decenijama se sukobljavaju u sivoj zoni. Od prvog zalivskog rata novo bezbednosno okruženje je učinilo malo verovatnim konvencionalni sukob država na Bliskom Istoku dok je preimućstvo dato konfliktima niskog intenziteta a što je i danas prisutno od Sirije do Libije. „Kampanje (ratovi) između ratova“ zamenile su klasične ratove i predstavljaju kontinuitet. Iran i Izrael se percipiraju kao uzajamne strateške pretnje dok su njihovi sukobi i dalje na nivou taktičkog i operativnog nivoa.
Dalje predikcije po pitanju razvoja događaja usled napada dronovima teško je izložiti. Nekoliko ekstenzivnih scenarija se nameće na osnovu analize dostupnih izjava zvaničnika i istorijskih podataka. Prvi scenario Iran neće u potpunosti priznati napad, odgovoriće snažnom retorikom i dejstvima po iračkom Kurdistanu. Drugi scenario uključiće dejstva po iračkom Kurdistanu sa specifičnim metama napada kao i dejstva iranskih proksija iz Libana i Pojasa Gaze. Treći scenario predstavlja povećanje represije prema manjinskim sunitskim i azerskim zajednicama povezane sa postojećim tenzijama zbog protesta koji su zahvatili Iran. Četvrti scenario može biti nalog proksijima za masovni raketni napad na Izrael, sa velikim znakom pitanja da li su takvi kapaciteti dostupni u ovom trenutku.
Za kraj podsetimo se likvidacije generala Kasima Sulejmanija pri njegovom putovanju iz Sirije ka Iraku. Odgovor je bio raketni napad na praznu američku bazu u Iraku.
Krug „sumnjivaca“ je vrlo širok, Teheran je pred izazovom da li mu je postavljena mišolovka u izmenjenim geopolitičkim realnostima. Kasnije po napadu, kada se prašina slegla, Iran je optužio Izrael i zapretio odgovorom. Što nam nalaže da ispratimo kakav bi taj odgovor mogao biti.
Autor: Darko Obradović