Dva Iranska ratna broda na putu su za Panamski Kanal uz objašnjenje Teherana da je sve u
skladu sa međunarodnim pravom jer se koriste međunarodne vode, i sa ciljem sticanja novih
iskustava, izgradnje kapaciteta i sl. Vašington je za sada samo kratko prokomentarisao da
prati situaciju.
Ova dva broda od kojih je jedan novijeg datuma i u upotrebi je od 2021 predstavljaju deo 86.
flote Iranske ratne mornarice. Brod Dena je Mowj klase i dosta je dobro naoružan
najsavremenijim anti brodskim sistemima, torpedima i topovima. Uz to ima i mogućnost
stajanke za 5 borbenih ili transportnih helikoptera. Drugi brod pod nazivom Makran koji je u
pratnji predstavlja teretni vojni brod težine 121.000 tona sa nepoznatim teretom. Da li se na
njemu nalazi skriveno ljudstvo, dodatno oružje, municija za ratni brod ili pak oprema za
nadzor komunikacija i elektronsko ometanje za sada nije poznato.
Ova dva broda, naravno ne mogu značajno u vojnom smislu da ugroze ozbiljnije prolaz
Panamskim Kanalom kojim se obavlja 16 procenata svetskog brodskog transport, niti Iran za
sada pokazuje takve ambicije. Oni pre svega predstavljaju nepotrebno guranje prsta u oko
SAD čiji značajan deo trgovine se odvija Panamskim kanalom i predstavlja zonu interesa i
uticaja važnu za SAD. Osim toga ovaj postupak je i jedna vrsta političke podrške vlastima
Brazila, Paname, Venecuele, Nikaragve i Kube čije vlasti održavaju bliske kontakte sa
Teheranom ali i pragmatičnost u situaciji kada Rusija zauzeta agresijom na Ukrajinu ne može
da ovim državama posveti dovoljno pažnje niti da ulaže sredstva u njihove režime i
ekonomije.
Brazil je dobijanjem novog starog predsednika koji ne krije levičarska ubeđenja napravio
veliki politički zaokret i ukoliko ovi brodovi dobiju dozvolu Brazilskih vlasti da se smeste u
njihove luke, ova država će se još više udaljiti od SAD i zapadnih partnera što će samo
doprineti pogoršanju situacije u njoj. Poznato je da je na njegovoj inaguraciji Iranska
delegacija dobila poseban termin za sastanak sa njim. Uostalom Silva je tokom svog
prethodnog mandata bio domaćin Iranskom Predsedniku a i sam je posetu uzvratio iste
godine. Brazil je tada (2010) glasao da se Iranu dozvole nuklearna istraživanja i bio protiv
sankcija iskoristivši tako svoje članstvo u Savetu Bezbednosti UN da pruži u tom trenutku
presudnu podršku Teheranu. Ljubav Irana i Brazila je prekinuta pobedom Dilme Rousef na
predsedničkim izborima 2010 i njenom okretanju ka SAD i javnim kritikama Iranskog režima
u pogledu ljudskih prava i sloboda. Ovakva situacija je potrajala do 2013 kada je Predsednica
Brazila promenila stav nakon izbora Hasana Rohanija za Predsednika Irana 2013. Usledile su
uzajamne posete parlamentarnih delegacija i susret lidera 2014 u Nju Jorku. Za vreme
mandata Predsednika Mišela Tenera, Brazil je odobrio 1,2 milijarde dolara kredita poslovnim
ljudima iz Brazila koji su nameravali da posluju u Iranu, iako je smatran za pro američkog
čoveka. Dolaskom na funkciju Predsednika Bolsonaro uspostavlja dobre odnose sa
Trampovom administracijom, objavljuje nameru da preseli ambasadu Brazila u Jerusalim,
zabranjuje punjenje naftom Iranskim brodovima itd da bi se novim mandatom Da Silve sve
vratilo na staro.
Šta želi a šta dobija Brazil ?
Moguće je da Brazil želi da na ovaj način privuče investitore iz Irana kojima su u oktobru
2022 obećane velike subvencije od čak 80 procenata i povoljni krediti samo nekoliko meseci
nakon što je Teheran izrazio želju da pristupi BRIKSu. Tada su zvaničnici Irana saopštili da im
je cilj da investiraju u poljoprivrede drugih država kako bi tako obezbedili dovoljno proizvoda
za svoju zemlju i osigurali je od nestašica hrane kao i cenovnih potresa na globalnom tržištu.
Poznato je da Brazil poslednjih godina rapidno uvećava površine pod usevima i da je sa
znatno nižim troškovima gajenja useva postao ozbiljna konkurencija SAD što može biti ključ
Iranskog interesovanja za Brazil. Sa druge strane Brazil je veoma zainteresovan da se kao
jedan od svetskih top 5 proizvođača pamuka probije na ogromno tržište Irana sa više od
100.000 tona na godišnjem nivou a gde do sada nije bio prisutan. Analitički gledano, biće
veoma interesantmo uporediti rezultate vlasti Da Silve u ovom mandatu kada dođe do kraja
sa njegovim prethodnikom Bolsonarom , uporediti životni standard građana, stanje ljudskih
prava i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije kako bi se videli efekti zaokreta
Brazila u spoljnjoj politici, pre svega podržavanju Irana.
Svakako, ne sme se zaboraviti šta ide nakon razvoja ekonomskih odnosa, ili bolje rečeno koji
proces se uvek odvija paralelno. Radi se o političkom uticaju, davanju podrške u
međunarodnim institucijama i odnosima. Upravo ono što Iranu najviše treba u trenutnoj
situaciji a gde se Brazil za vreme prethodnog mandata Da Silve pokazao kao lojalan partner.
Na kraju, ovaj potez Iran će iskoristiti ponajviše u svrhe marketinga za sopstveno
stanovništvo koje se poslednjih meseci buni zbog nasilja prema ženama ali i drugih
društvenih tema. Osim toga Iran će na taj način uspeti i da stanovništvu prethodno
navedenih država a koje ga podržavaju se predstavi kao sila koja je došla ispred Američkog
dvorišta što će dodatno učvrstiti položaj latinoameričkih pro-iranskih režima čime će se
Iranu najverovatnije otvoriti još mnoga vrata u tim državama. Iran zasigurno nastoji da se u
takvoj situaciji predstavi kao adekvatna alternativa za saradnju u odnosu na SAD koje su
maksimalno ocrnjene u javnosti navedenih država koje isto kao Iran raspolažu ogromnim
prirodnim bogatstvima sa jedne ali strašno niskim životnim standardima kako u
ekonomskom tako i društveno socijalnom pogledu sa druge strane. Uz naravno adekvatnu
razliku u svakom pogledu između onih na vrhu i sasvim običnih ljudi.
Šta se iza brda valja?
Pojedini bezbednosni analitičari, ovakvu diplomatsko-ekonomsku akciju Irana vide kao deo
mnogo složenije bezbednosno-obaveštajne operacije koja ima za cilj infiltraciju Iranskih
agenata na teritoriji Latinske Amerike pod plaštom privrednih predstavnika kojima bi Brazil
bio sigurna kuća. U prilog ovoj tezi ide i teorija da je Iran posebno zainteresovan za teritoriju
od 65 kilometara kvadratnih popularno nazvanom Triple Frontier ili Tri granice. Radi se o
području, odnosno tromeđi između Argentine, Brazila i Paragvaja koja predstavlja švercerski
raj narko kartela ali ujedno i mesto gde se nalaze dva grada sa većinski Šitskom
muslimanskom populacijom. Prisustvo organizovanog kriminala kao velika ranjivost
područja uz etnički sastav idealni su za infiltriranje Iranskih agenata, pravljenje baza za
dublje delovanje ali i terorizam, što predstavlja glavnu zabrinutost imajući u vidu istoriju
odnosa Irana i pojedinih terorističkih organizacija. Težini ovakvih razmišljanja pogoduje
činjenica da je jedan od finansijera Hezbolaha Assad Ahmad Barakat uhapšen u Paragvaju i
osuđen jer su pronađeni dokazi da je ovoj terorističkoj organizaciji poslao između 15 i 150
miliona dolara. Dokazi na osnovu kojih je osuđen prvobitno su se odnosili na slanje 3,5
miliona. Nakon odslužene kazne nastavio je sa delovanjem i ponovo je uhapšen 2018 ovoga
puta u Brazilu. Takođe terorista Mohsen Rabbani koji je izveo samoubilački napad u kome je
stradalo 85 ljudi u napada na Jevrejski centar u Buenos Ajresu bio je povezan sa Iranom. On
je u regionu tri granice regrutovao 24 osobe koje je poslao u Iran na obuku. Visoki pripadnik
Hezbolaha, Iranac Fadi Hasan Nabha uhapšen je 2016 u Brazilu zbog trgovine drogom.
Gostoprimstvo u ovom regionu teroristi Hezbolaha plaćali su pošiljkama oružja domaćim
narko kartelima pre svega organizaciji PCC First Command of the Capital. Prema
istraživačkom novinaru sa prethodnim vojnim iskustvom Asharq Al Awast, ova kriminalna
organizacija se takođe stara i o bezbednosti Hezbolahovih terorista u Latino Američkim
zatvorima. Postoji i bojazan da Iranski agenti koristeći ranjivost Brazila preko ubačenih
agenata Hezbolaha stvaraju terorističke ćelije i sarađuju sa organizovanim kriminalom ne bi
li u toj zemlji nabavio oružje koje onda prebacuje u Jemen pobunjenicima.
U celu ovu špijunsko kriminalnu hobotnicu umaešani su i pojedini trgovci oružjem sa
fabrikama u Latinskoj Americi koji nepoštujući međunarodno pravo oružjem snabdevaju ne
samo Hezbolah i zaražene strane u Jemenu već i mnoge druge grupe u Africi a da deo
prihoda opet završava u rukama Hezbolaha. Pretpostavlja se da Hezbolah u Latinskoj
Americi prihoduje oko 6 milijardi dolara na godišnjem nivou i da ta sredstva koristi za svoje
terorističke operacije, oružje , opremu kao i plate hiljada pripadnika na Bliskom Istoku.
U svakom slučaju, ovaj potez Irana će dati vetar u leđa i mnogim anti zapadnim grupama i
organizacijama širom svata, naročito na večito rovitom Balkanu i njegovom duboko
podeljenom društvu između građana koji teže ostvarivanju društva po uzoru na zapadne
demokratije i onih koji veličaju istočne totalitarne režime putem društvenih mreža i javnih
nastupa u pauzi šopinga u Beču.
Autor: Ilija Životić