Evropska Unija može se posmatrati kao projekat koji je stavio tačku na viševekovne sukobe, trvenja i
razmirice Francuske i Nemačke, a samim tim i ostalih njenih članica. Kroz projekat stvaranja ujedinjene
Evrope, Nemačkoj i drugim poraženim državama omogućena je integracija i nastavak koegzistiranja sa
državama pobednicama. Ono što je objedinilo države oko koncepta EU jesu upravo zajednički interesi,
vrednosti i solidarnost. EU kao oblik zajednice tokom teškog perioda nakon raspada Sovjetskog Saveza
pokazao se kao okvir koji je omogućio državama bivšeg istočnog bloka reintegraciju u savremene okvire
zasnovane na slobodnom tržištu, političkom pluralizmu i pre svega građanskom društvu. Onda kada su
te države, svakako svojom voljom i interesima, primane i pristupale EU nije se mnogo pregovaralo o
vrednostima i standardima, već je dovoljna bila politička volja da se te vrednosti i standardi EU baštine.
U pogledu Baltičkih država, Poljske, Rumunije, Bugarske, Češke i Slovačke presudan je bio i interes
bezbednosti i strah od Rusije. Ova teza je još uvek poprilično snažan motiv i interes Baltičkih država što
smo mogli i da vidimo ovih dana na EU samitu. Baltičke države stoje na čvrstom stanovištu da prema
Rusiji ne treba praviti nikakve ustupke, dok se Rusija ne vrati u okvire poštovanja međunarodnog prava.
Poljska, koja još uvek ima snažno sećanje na iskustva prilikom Sovjetskog i Nemačkog napada, svoje
bezbednosne kapacitete uvećava u okviru NATO i kroz eknomsko-odbrambene sporazume sa SAD.
Ovakva okolnost nam nameće zaključak da bivše države Istočnog bloka svoje spoljno-političke poteze i
prioritete usklađuju dominatno sa SAD, i svoje aktivnosti primarno projektuju kroz odnos sa Amerikom,
a sekundarno kao članice EU. Nema sumnje da je pristupanje država bivšeg Istočnog bloka u Evropsku
uniju povoljno uticalo na njihov ekonomski razvoj. Za to možemo uzeti primer Češke Republike čiji
godišnji BDP iznosi 28.000 $, dok je godišnji BDP Ruske Federacije oko 10.000$. Rumuija je postala lider
u IT tehnologija. Sigurnost granica Istočni blok je obezbedio članstvom u NATO. Deo „suvereniteta“ je
predat EU komisiji i EU Savetu, a „autonomnost“ spoljne i bezbednosne politike je zaokružena u okviru
sistema kolektivne bezbednosti i članom 5. Vašingtonskog ugovora. Na ovaj način je napravljena
disperzija bezbednosnog rizika koji bi morala da podnese svaka država pojedinačno, a faktor
odbvraćanja je povećan. Međutim ono što nije moglo da se standardizuje kroz projekat EU jesu upravo
određene nacionalne specifičnosti, društvene vrednosti, slobodno mogu reći i istočno-evropski
konzervativizam.
Stičemo utisak da je EU zajednica naroda koji se suštinski i ne poznaju među sobom. Kakva su saznanja,
zajednička društveno-istorijska iskustva i veze npr. jednog Poljaka i jednog Maltežanina ili Grka. Jednog
Šveđanina i jednog Rumuna. Ili u budćnosti jednog Holandjanina i Srbina.
Ovaj sastanak Evropskog Saveta kao najvišeg političkog tela EU, jer okuplja šefove država članica,
pokazao je na površini postojanje vrednosnog razmimoilaženja u pogledu određenih zakona i stavova po
pitanju LGBT zajednice. Konkretno se radi o Mađarskoj, ma da i zvanična Poljska po tom pitanju ima
tvrđi stav koji značajnije odstupa od prvobitnih članica EU. Anti-LGBT zakondavstvo u Mađarskoj je
pokazalo i otrkilo duboke rascepe koji su grubo povučeni na relaciji između istočnih i zapadnih zemalja
EU. Ne ulazeći u meritornu suštinu samog zakona, u Mađarskoj , pokazalo se da je to jedno od pitanja
koje je obeležilo ovo kako ga mediji zovu najpodeljenije okupljanje lidera EU. Na ovom mestu predstoji
test za Brisel, koliko je u mogućnosti i da li treba i u kolikoj meri da se angažuje po ovom pitanju. Takođe
treba potražiti odgovor da li EU komisija treba da štiti osnovna ljudska prava LGBT osoba, ili je potrebno
da utiče i stvara pravni okvir u zemljama članicama u pogledu unapređenja tih prava.
Zaštita diskriminacije LGBT osoba je svakako prioritetna tekovina EU i sa tim u vezi jasno je što je na vrhu
agende Evropskog Saveta. Pojedine Istočne i Baltičke članice EU podržale su kritike upućene prema
Mađarskoj. Po ovom pitanju teško da će doći do neke promene, u pogledu toga da će Mađarska
odstupiti od ovog zakona.
Drugi pol razmimoilaženja na relaciji istočne i zapadne članice EU nastao je u pogledu pristupa prema
Rusiji. Savet EU je usvojio novi set ekonomskih sankcija po pitanju malignih, ilegalnih i uznemirujućih
aktivnosti. Istočne članice su se usprotivile održavanju sastanka sa Putinom za koji su se zalagali u prvom
redu Merkl i Makron. Deluje poražavajuće za Makrona i Merkl koji su bili najglasniji u pogledu
održavanja samita. Predsednik Saveta Šarl Mišel je otkazao planiranu konferenciju za novinare na kojoj
je trebala da se obrati Ursula fon der Lajen predsednica Evropske Komisije. Ovakvo oštro protivljenje
predlogu Merkl-Makron pokazuje nameru da pre svega istočne članice ne žele da popuste diplomatski
pritisak prema Moskvi. Razloge Angele Merkel da se održi sastanak sa Putinom, možemo pronaći i u
nekoj vrsti rivalstva i ravnoteže sa SAD. Mnogi komentatori zastupaju kritičku tezu da sastanak ne treba
održavati dok se ne vide rezultati sastanka Bajden-Putin kako bi se održala koordinacija sa partnerima.
Ovakav ishod po pitanju sastanka sa Moskvom pokazuje da su se istočne članice suprotstavile, izgleda
uspešno, najbogatijim i najvećim silama. Poljska koja važi za konzervativnu članicu, i koja je sklona da se
zauzme za Mađarsku svoj stav je saopštila rečima premijera Mateušca Morawieckog- da početak bilo
kakvog dijaloga može početi tek po deeskalciji i zapravo povlačenju od agresivne politike. Članice koje
imaju pomirljiv stav prema Kremlju su pre svega one koje imaju istorijske ekonomske veze one su
pozdravile inicijativu Merkl-Makron. I to se vidi u izjavi Austrijskog Kancelara Sebastiana Kurca- Vrlo sam
srećan zbog napretka u dijalogu sa Rusijom. Da se dijalogu sa Rusijom ne protive samo istočne članice,
vidimo iz izjave holandskog premijera Mark Rute koji ističe da EU-Rusija samit dolazi suviše rano i pozvao
se na slučaj kontraverznog rušenja putničkog aviona MH17 gde je 196 Holanđana izgubilo život.
Pitanje post-kovid oporavka u ovom trenutku predstavlja najvažnije unutrašnje pitanje EU. Sa tim u vezi
da je EU Komisija opredelila 750 milijardi eura za ove potrebe. Što nije mala suma, i demonstrira
direktan benefit od članstva.
Ovakva polarizacija unutar EU dodatno je usložena Nemačkim interesima da se izgradnja Severnog Toka
2 uspešno okonča. Nemačka potreba za energentima, više nije energetsko i ekonomsko pitanje, već i
bezbednosno. Ova prvoklasna geopolitička dilema u suprotstavljen položaj stavlja interese Poljske i
Ukrajine i dovodi njihovu energetsku bezbednost u pitanje, dok sa druge strane gasno pitanje
predstavlja jedan od najsnažnijih ruskih aduta za pregovore sa EU. Možda u ovim razlozima leži tako
čvrsto Nemačko zagovaranje za EU-Rusija samit. Na ovom mestu vidimo svu kompleksnost i složenost
sprovođenja transatlanskih ciljeva, izazov koordinacije je sve veći. To se vidi i po pitanju samog konflikta
u Ukrajini, gde mnoge članice NATO ne žele Ukrajinu u savezu, kako ne bi rizikovale dodatne konflikte sa
Rusijom.
Ono što se takođe nameće kao izazov transatlanske saradnje kao i samih odnosa zapadnih i istočnih
članica EU jeste kineski Put Svile. Izbijanje pandemije kovid 19 donekle je dodatno aktuelizovalo pitanje
saradnje sa Kinom. EU je uvidela potrebu za raznovrsnim izvorima snabdevanja kako bi se izbegla
zavisnost, koju je Kina obilato spoljnopolitički eksploatisala tokom pandemije.
Prisustvo Kineskih projekata i kredita u Istočnoj Evropi može značajno paralisati jedinstven pristup EU u
pogledu usvjanja određenih mera i eventualnih sankcija prema Kini. U ovom trenutku osim par
sankcionisanih zvaničnika iz Ksingjanga zbog kršenja ljudskih prava, najveći fokus je na novom
investiciono-trgovinskom sporazumu. Ova ekonomska komponenta kao sveobuhvatni sporazum sa EU je
od velike važnosti pre svega za Nemačku. Glavne tačke sporenja su uzajamni reciprocitet i pristup tržištu
kao i zaštita intelektualne svojine. Na listu treba dodati i implementaciju kineske 5G mreže koja je
ocenjena kao nepouzdana i ranjiva, Poljska, Češka, Rumunija, Estonija, Grčka, Danska i Latvia već su
pristupile koaliciji „čistih mreža“. Ostaje nam samo da prognoziramo kako će izgledati jedinstveni 5G
digitalni prostor EU i kako će se prevazići istaknute zamerke ukoliko pojedine članice kao npr. Mađarska
implementiraju sistem koji ekspertska zajednica smatra nepouzdanim.
I ako članice EU nastoje da zadrže politički korektan ton prema Kini, kroz EU se ipak širi bojazan da
inicijativa Pojas i Put može uzrokovati podelu među članicama EU. Članice koje su duboko involvirane u
kreditne projektne inicijative Pojas i Put su dominatno Istočne. Hipotetički u slučaju naglog pogoršanja
odnosa i političkih protivurečnosti sa Kinom, nastoji nam da vidimo kako će se ponašati države koje
imaju kreditne obaveze. Velike su šanse da upravo značajnija podela na zapadne i istočne članice EU
nastane u budućnosti na liniji „puta svile“, a u tom slučaju istočne članice će imati iste one argumente
koje danas ima Nemačka u pogledu Severnog Toka 2.
Geopolitička šahovska tabla, dobila je i četvrtog igrača. Međusobna usloženost odnosa unutar EU, često
potiranje ekonomskih i bezbednosnih interesa, prisutno zanemarivanje specifičnosti svih članica u
budućnosti će kreirati sve teži dijalog i zauzimanje jedinstvenog stava. Ukoliko se vodeće zemlje EU budu
vodile „cepidlačenjem“ a ne suštinskim problemima i izazovima, u perspektivi EU može otklizati u
nefunkcionalnu glomaznu zajednicu, čija tromost neće moći da izdrži geopolitičku dinamiku. Kao drugo
rešenje nakon Saveta EU mogu se nametnuti razmišljanja u pravcu pripreme i razmatranja scenarija
federalizacije EU. Scenario koji u svakom pogledu treba izbegavati jeste reforma EU u pogledu
primarnih, sekundarnih i tercijarnih članica, starih i novih, ali i novo pridruženih. Takva nejednakost bi
dodatno otvorila mogućnost za manipulacije i narušavanje jedinstva EU od strane ne-evropskih država.
