AUTOR : RUBEN MEHRABJAN programski koordinator u Jermenskom institutu za međunarodne i bezbednosne odnose - AIISA
Protekla 2022. godina za Jermeniju se pokazala kao još jedna posleratna godina koja nije približila zaključivanje dugoročnog i sveobuhvatnog mira u regionu, ali je to bila godina koja je promenila svet, promenila ga do neprepoznatljivosti, a njen centralni događaj bio je i ostao do danas oslobađanje i vođenje rata velikih razmera Rusije protiv Ukrajine.
Ruska agresija, koja je počela u noći 24. februara 2022. godine, postala je prirodna etapa u politici Putinovog režima, koju je pokrenuo njegov govor u Minhenu 10. februara 2007. Godinu i po dana kasnije, invazija na Gruziju nije povukla nikakve negativne posledice sa Zapada, čak je dovela do samozatajnih pokušaja da se „razume Putin“, ali je reakcija na događaje iz 2022. bila upravo suprotna.
Čini se da istorija uči da nikoga ničemu ne uči, međutim, Slobodni svet se ponašao potpuno drugačije nego 2008. godine, 2014. godine, čak i tridesetih godina prošlog veka, a u govorima političara 2022. bilo je paralela između ponašanje Hitlerove Nemačke i Putinove Rusije u odnosu na susede. Istovremeno, samom mogućnošću ovakvog ponašanja logoraša u Kremlju, civilizovani svet plaća sve svoje iluzije i zablude, lenjost i kratkovidost, zanemarivanje sopstvenih vrednosti i jednostavno napravljene greške tokom čitavog postsovjetskog perioda.
2022. je bila godina kolapsa starog, postsovjetskog svetskog poretka i početka formiranja novog – postruskog, i postalo je očigledno da su međunarodne institucije stvorene posle 1945. i osmišljene da spreče novi veliki rat. u Evropi i svetu nisu bile adekvatne izazovima koji su se pojavili – UN i organizacije pod njenim okriljem, OEBS, Savet Evrope i dr. S druge strane, vodeće zemlje Slobodnog sveta pokazale su se kao adekvatne, doduše sa velikim zakašnjenjem, preuzimajući ulogu lokomotive za stvaranje novog svetskog poretka, koje su preduzele niz važnih koraka i pre početka rat u Ukrajini. 2021. SAD i Britanija potpisale su ažuriranu Atlantsku povelju 80 godina kasnije. Kancelarija britanskog premijera je tada, u junu 2021, primetila da je povelja u prvom izdanju, u kojoj su navedeni ciljevi Vašingtona i Londona za novi svetski poredak posle pobede nad Hitlerom – „jedan od najvećih trijumfa odnos između Britanije i Sjedinjenih Država, koje su učinile više od bilo kog drugog sporazuma da formiraju svetski poredak koji direktno vodi ka stvaranju UN i NATO-a“. Naknadni događaji mesecima kasnije, od februara 2022. godine, pokazali su relevantnost upravo takvih pristupa.
Obnavljanje Transatlantske alijanse, potpuna „politizacija“ formata G7, početak velikog prenaoružavanja NATO vojski korišćenjem najnovijih tehnoloških dostignuća – sve su to najvažnije posledice odgovora na izazov koji Putinova Rusija i putinizam su postali najagresivniji, revizionistički oblik i stadijum korumpiranog autoritarizma koji je odjednom osetio njihovu moć i nekažnjivost u isto vreme.
Ovaj odgovor je stvorio trenutnu sliku sveta do početka 2023. godine, čiji su najvažniji elementi sledeći:
- Zapad se ponovo konsolidovao na osnovu zajedničkih ciljeva, interesa i vrednosti, postao pravi „kolektivni Zapad“ suočen sa pretnjom i stvorio Ramštajn koaliciju za vojni, politički, ekonomski, ideološki, moralni poraz Putinove Rusije;
- Velika sedmorka je istorijskom deklaracijom od 12. oktobra 2022. definisala zajedničke ciljeve u defanzivi
-Treći korak je institucionalna i zakonodavna neutralizacija proruske „pete kolone” u Jermeniji, pre svega u pogledu njenih finansijskih i medijskih resursa. Za ovo nema potrebe da se ponovo pravi bicikl, postoji ukrajinski presedan – „slučaj” Medvedčuka, koji treba prilagoditi zadacima i realnosti Jermenije. Kao i u Ukrajini, novi zakoni u vezi sa zaštitom državnosti u Jermeniji neće izazvati primedbe Venecijanske komisije, jer je prvi zadatak svake demokratije a priori da se zaštiti od svojih protivnika.
Od pratećih koraka, koje takođe treba preduzeti uporedo sa tri glavna – intenziviranje konsultacija uz pristup sporazumima o ekonomskoj, tehnološkoj, odbrambenoj i vojno-tehničkoj, investicionoj, bezbednosnoj i drugoj saradnji – sa Vašingtonom, Parizom, London, Nju Delhijem i druge prestonice zemalja, kao i sa NATO-om, sa kojima su zajednički ciljevi, interesi i vrednosti već fiksirani, uz razgovor o mogućnostima trilateralnih formata zajedno sa sutrašnjim saveznikom - demokratskom Gruzijom.
Ovo nije pitanje političkog ukusa, preferencija ili sklonosti, to je pitanje života i smrti jermenske državnosti i jermenske nacije, i to nije preterivanje. Ili idemo na ove korake, ili ćemo uskoro dobiti novi rat u kome nemamo i nećemo imati saveznike, ali će biti protivnika, a ovo nije samo Azerbejdžan. A treće opcije nema i nikada neće biti.
Sa nadolazećom 2023. godinom, koja će, možda, predodrediti dalji tok naše Istorije. Mir u našem regionu je moguć, a ovo nije „ruski svet“. Mir je moguć ne zajedno sa Rusijom, ili zahvaljujući Rusiji, ili uz posredovanje Rusije, već obrnuto – bez Rusije, suprotno Rusiji i politički na račun ruskih interesa – u onom obliku u kojem se neguju u kancelarijama Kremlja. A Jermenija će definitivno više voleti rizike povezane sa prilikama, čija je alternativa spora smrt zajedno sa Putinovom degradiranom Rusijom, ogrezlom u zločinima. I Bog nam pomogao.
Autor: Darko Obradović