Hapšenje Matea Mesine Deneara predstavlja kraj jedne zločinačke karijere obeležene
najsurovijim krivičnim delima. Mnogi autori tvrde da je ovo i kraj Sicilijanske Mafije
najpoznatije kriminalne organizacije na svetu. Međutim početak njenog kraja desio se onog
trenutka kada su Toto Rina, Bernardo Provencano, Denaro i ostali odlučili da uđu u otvoreni
rat sa Italijanskim vlastima. Sve dok ovaj zločinački trojac nije krenuo da ubija vladine
činovnike koji su imali velike simpatije naroda, dok nisu počeli da postavljaju bombe širom
unutrašnjosti u Italiji, vlasti u Rimu su žmurele na ono što se dešavalo na Siciliji. Proste
siledžije izvođenjem terorističkih napada u kojima su ubili tužioce Falkonea i Borselina kao i
desetinu civila smatrali su da mogu da ucenjuju državu. Novac i moć, strah običnog sveta i
poneki kontakt sa nižim predstavnicima vlasti stvorio je u njihovim glavama privid svemoći.
Matrica kojom se vodio i Pablo Eskobar, Dušan Spasojević i mnogi drugi na našem prostoru.
Propast Sicilijanske Mafije krenula je od gubljenja podrške u širokim masama na Siciliji do
čega je došlo pre svega nepotrebnim ubistvima u kojima se nije vodilo računa o nevinim
civilima, slučajnim prolaznicima koji su masovno stradali prilikom puškaranja u sred bela
dana ili prilikom podmetanja bombi. Ovakve surove likvidacije mafijaši su koristili da bi kao
klasični teroristi strahom za kratko vreme zavladali teritorijom cele Sicilije i suzbili
konkurentske klanove. Na taj način doveli su do ozbiljnog revolta građana čiji su preci Mafiju
smatrali delom folklora i nekom vrstom nezvaničnog organa upravljanja na Siciliji još od
kada su pripadnici mafije preuzeli na sebe da raspoređuju prvi kontigent traktora pristigao u
sklopu reformi na ovo poluostrvo početkom 20 veka.
Ušavši u otvoreni sukob sa vlastima u Rimu sicilijanski mafijaši su morali da se povuku u
duboku ilegalu na samom ostrvu jer je Rim odgovorio punom snagom , poslavši vojsku. Osim
toga kao znak nadmoći nad mafijom vlasti iz Rima su u samom Palermu uspostavile izuzetno
jak institucionalni sistem za borbu protiv organizovanog kriminala, istražitelje, sudije, institut
i još mnogo toga. Osim toga uveli su i instituciju svedoka pokajnika kao i instrument
oduzimanja imovine. Dakle Italija je upotrebila sistemski pristup. Organizovani kriminal je
napadnut sa svih strana. Poseban deo priče je bilo odricanje od kontakata kriminalnih grupa
iz kontinentalne Italije sa Sicilijancima do čega je verovatno došlo pod pritiskom iz Rima. Na
taj način Sicilijanska Mafija je praktično ostala zatvorena na Siciliji. Vlastima je ostalo samo
da budu strpljivi i da predano rade svoj posao. Vreme je radilo za pravdu. Ubrzo su suočeni
sa strahom da ih pomahnitale vođe ne ubiju u nervnom rastrojstvu počeli da se javljaju
mafijaši pokajnici. To je dovelo do otkrivanja tokova novca i ilegalno stečene imovine koje je
plenjena na dnevnom nivou. Mafijaši su polako gubili moć i država je preuzela inicijativu.
Prvi je uhapšen Toto Rina 1993. Bio je to monstrum koji je naredio između 100 i 200
ubistava samo jednom plaćenom ubici poznatom pod imenom Đovani Brusko. Rina je
postao poznat i po tome što je prvi prekršio mafijaški kodeks kada je naredio da se ubiju
žena i dete njegovog protivnika čime je doprineo da ga se stara garda Sicilijanske mafije
odrekne ali i čime je navukao bes običnih ljudi na sebe. Odao ga je jedan od najbližih
saradnika u strahu za svoj život.
Nakon njega čekalo se do 2006 godine i hapšenje Bernarda Provencana . Za razliku od Rine
koji je uhapšen u vili, on je uhapšen u maloj trošnoj kući van grada. Živeo je kao klasičan
begunac ostavljen od svih. Komunicirao je sa potčinjenima putem malih pisanih poruka
poznatih kao pizzini sa veoma prostom šifrom. U jednom od njih on imenuje Denara za svog
naslednika ukoliko mu se nešto desi.
Poučen ovakvim razvojem događaja Denaro je očigledno uspeo dobro da se maskira ali
zanimljivo, kao i njegovi prethodnici nikada nije napustio Palermo i Siciliju. To nas navodi na
zaključak da je zadržao deo kontrole nad kriminalnom organizacijom a to zahteva da se
povremeno pojavi pred nekim visoko pozicioniranim članovima i tako pokaže da je i dalje on
broj jedan. Naravno, njegova prednost bile su i godine jer je vrlo mlad počeo mafijašku
karijeru, znatno je mlađi od Rine i Provencana, a sa druge strane znatno suroviji. Teško da je
neko imao hrabrosti da mu u prošlosti kaže ne.
Prema prvim podacima hapšenje Denara je rezultat impresivne, uporne i analitički perfektno
urađene akcije Italijanskih vlasti. Duže od 20 godine vlasti su pratile i prisluškivale desetine
kontakata za koje se sumnjalo da mogu imati kontakt sa Denarom. Nisu odustajali čak i kada
bi dobili informacije da se preselio u Latinsku Ameriku ili neku drugu udaljenu destinaciju.
Prethodnih godina oduzeto je nekretnina, kompanija i dragocenosti u vrednosti od čak 150
miliona evra od kriminalne grupe za koju se pretpostavljalo da je pod njegovom kontrolom.
Značajan finansijski udarac koji mu je sigurno oduzeo deo moći na ulicama Sicilije. Nakon
toga u nekoliko prisluškivanih razgovora povela se tema oko raka debelog creva i pankreasa
a da niko od sagovornika nije bio bolestan. Ovo nije promaklo analitičarima koji su se dali u
potragu za svim mestima gde se rak leči na Siciliji kao i o svim pacijentima koji imaju godina
približno koliko i Denaro, bez obzira na ime pod kojim se leče. Nakon toga policijski
analitičari su krenuli da upoređuju podatke pacijenata sa baznim stanicama mobilne
telefonije i ustanovili da postoji nelogičnost kod jednog imena. Naime u kartoteci je stajalo
da je pacijent u bolnici na terapiji a mobilni telefon se nalazio van države. Bio je to signal da
neko koristi tuđi identitet prilikom lečenja. Tako je Denaro uhapšen nakon više desetina
godina potrage, zahvaljujući upornosti, istrajnosti i dobrom starom policijskom radu na
terenu. Italijani su još jednom održali lekciju celom svetu kada se radi o borbi protiv
organizovanog kriminala. Denaro je uhapšen bez otpora, bez ijednog metka ili opiranja.
Mirno je pošao sa policajcima koji su ga zaustavili na ulici. Imajući u vidu njegovu kriminalnu
karijeru ne treba očekivati da ikada progovori o prošlim vremenima ili o svojim saradnicima.
Uostalom to nisu ni Rina ni Provencano.
Hapšenjem Denara definitivno sa repertoara odlaze likovi i scene iz filma tipa Kum, a
kriminalnu scenu apsolutno preuzimaju likovi zastupljeni u knjizi i seriji Gomora Roberta
Savijana. Nažalost, učenici su nadmašili učitelje kako po surovosti tako i po globalnom
uticaju. Ndragenta i Kamora odavo su prevazišle Sicilijansku Mafiju po moći. Njihova moć
počiva na tonama kokaina koje prebacuju iz Latinske Amerike u Evropu kao i ulaganju
prljavog novca u kompanije, hotele, letovališta itd. Ove kriminalne organizacije deluju kao
multietničke kompanije za razliku od Sicilijanske Mafije koja u svoje redove prima samo
Sicilijance. U Ndragenti i Kamori ima ljudi svih nacionalnosti,polova, boja kože i
veroispovesti. Njihov zajednički imenitelj je prljavi novac.
Autor: Ilija Životić