Društvene mreže kao fenomen svakodnevno kreiraju svoj uticaj na realan život. Određene društvene pojave I procesi započeti na društvenim mrežama svoje posledice ispoljavaju na život izvan sajber prostora. Mnogi društveni pokreti svoje začetke su imali upravo na društvenim mrežama, mnoge inicijative I politički zahtevi prvo su inicirani na društvenim mrežama. O tome nam svedoče online peticije, pozivi na proteste i demonstracije, ukazivanje na postojeće I “postojeće” društvene protivurečnosti.
Ono čime se mi bavimo u ovom radu jeste koliko su određeni diskursi i mišljenja spontana na društvenim mrežama, a koliko su plod koordiniranih akcija koje imaju jasno zacrtane kratkoročne i dugoročne ciljeve. Da li iza takvih aktivnosti stoje pojedinici, interesne grupe i državne institucije. Za našu analizu je naročito važno kako izgledaju aktivnosti iza kojih stoje države. Кojim metodima se može na vreme otkriti takav izvor ugrožavanja kao pojava i proces. Šta nam je dostupno od tehnika kojima se može nedvosmisleno ustanoviti da iza određene aktivnosti stoji određene država. Posebnu važnost u ovom kontekstu ima tkz. “pripisivanje” odnosno iznošenje optužbi koje sa sobom nose političku odgovornost. Zbog svega navedenog u današnjem trenutku je veoma isplativo izvoditi ovakve operacije. Literatura prepoznaje takva dejstva kao “operacije uticaja”. Međutim, kako bi se razumela ova bezbednosna pojava važno je baratati kompetentnim alatima koji nam omogućavaju da razumemo sam poligon na kome se odvija dejstvo – društvene mreže, ali i da razumemo širi kontekst zbog čega je određeno dejstvo manje ili više uspešno.
U ovom radu sagledaćemo novu realnost ljudskog društva I zbog čega su danas operacije uticaja uspšenije, dinamičnije i ekonomičnije nego što su bile pre 50 godina.
Rad nastoji da analizira hibridne pretnje, odnosno operacije uticaja, u jednom “uskom” domenu društvenih mreža. Mogućnosti izvođenja operacija uticaja su veoma izazovne. Ali nije svaka dezinformacija ili kampanja na društvenim mrežama ujedno operacija uticaja.
Fokusiraćemo se na operacije uticaja kao informacione i psihološke operacije koje predstavljaju bezbednosnu pretnju za savremene države.
КLJUČNE REČI: hibridni rat, drušvene mreže, propaganda, lažne vesti, dezinformacije, bezbednost,.
Informacija kao oružje
U prethodnom poglavlju stekli smo uvid u okruženje za koje tvrdimo da je fenomen bez premca za plasman dezinformacija i projektovanje spoljnopolitičkih uticaja, izazivanje društvenih nereda i konflikata. Ova tehnologija je dramatično preoblikovala industriju vesti i medija otkako je postala dominantan i rastući izvor vesti i informacija za stotine miliona ljudi (Кaplan, 2015). Društvene nauke već dugo vode akademsku debatu da li živimo u svetu istine ili post istine, ili možda čak u svetu gde je važna samo percepcija a ne suština. Pred nama je dilema da li je važnija percepcija određenog događaja ili sam događaj. Da li vrednosni sud prema određenom akteru određuje i percepciju delovanja tog aktera. Uviđamo da se velike sile bore u informacionom prostoru sa nekoliko ciljeva. Prvi je predstaviti sebe boljim od drugih – meka moć. Drugi, predstaviti protivnika kao „zlog“ . Treći, paralisati protivnika i okrenuti njegovo javno mnenje protiv društvenog uređenja.
Celokupan stručni rad dostupan na https://fdn.edu.rs/assets/documentation/Casopis_Drustveni_horizonti_4.pdf
Autor: Darko Obradović