Možemo videti da ove pretnje nisu prvi put upućena na račun Srbije od strane “tajanstvene” organizacije Anonymous pa je potrebno da vidimo zbog čega se to dešava.
Sama organizacija je decentralizovana, shodno tome teško da može da se smatra organizacijom u pravom smislu već je to više kolektiv raznih ljudi koji su se okupili oko iste ideje, da brane iste vrednosti. Pošto nisu centralizovani niti imaju fiksnu ideologiju koju treba da prate, pravljenje frakcija unutar same organizacije je normalno. Kada se ne slažu oko određene teme, dolazi do podela na one za I protiv. Važno je napomenuti da nove teme dolaze svakodnevno.
Time se formiraju nove grupe ili grupacije oko određenih problema koje nezavisno od ostalih vode svoju politiku. Kao takvu grupaciju Anonimuse treba posmatrati prema pojedinačnim slučajevima, pojedinačnim nalozima. Ali prvo treba da vidimo šta ih drži zajedno na okupu, da li je to ideologija kao I kakva je to ideologija.
Prvo ono što ih karakteriše je tajnovitost, ali nije razlog za tajnovitost to što žele da se sakrivaju od moralnih osuda već su nastali kao hakerska organizacija, koja po pravilu krši zakone tako što hakuje tuđe sisteme. Pošto je protivpravnost njihovog delovanja očigledna oni moraju da ostanu tajanstveni iz prostog razloga da ne bi postojao način da budu krivično gonjeni. Shodno tome lice anonimusa nikada neće izaći na videlo već će ostati sakriven identitet iza lika Anonymous-a. Ovo ne isključuje mogućnost da su ti likovi zapravo poznati određenim službama za koje mogu I da rade, kao I što je moguće da su neke od tih podorganizacija zapravo stvorile određene službe, radi ostvarivanje nekih ciljeva koje ne bi mogli da ostvare kao zvanična organizacija neke države.
Kod tajanstvenih organizacija postoji velika sumnja u onog ko zapravo vodi takvu organizaciju pošto se ne zna ko je I kakve su njegove namere. Postoji velika verovatnoća da su određene službe uvidele potencijal u samoj organizacije te su se infiltrirali u samu organizaciju.
Primer može da bude aplikacija ANOM koju je napravio FBI, Europol I Australijska federalna policija. Ova aplikacija je promovisana kao sigurna aplikacija za komunikaciju u kriminalnim krugovima, da bi se na kraju ispotavilo da je aplikacija napravljen iz suprotnog razloga.
Ovo postavlja sumnju u tajnovitu ličnost jer kako možemo da verujemo nekom a da ne znamo ko je on?
Da vidimo kakva bi bila ideologija anonimusa:
Prvo da se pozabavimo osnivanjem I ideologijom koja ih vodi. Pošto je tajna organizacija niko ne može da zna kako je nastala I iz kojih razloga ali možemo da vidimo spoljašnje faktore koji su mogli da utiču na to.
Sama organizacija datira još od samo početka komercijalnog razvoja interneta, kada je korišćenje interneta omasovljeno. Tek kada su šire narodne mase počele da koriste internet bilo je moguće objasniti ljudima kakvu “moć” imaju hakeri, jer do tada nisu postajali I ljudi nisu mogli da shvate šta sve haker može da uradi. Tada je reč haker počela da dobija na težini.
Početkom 2000-ih sam pojam hakera je doživeo svoju popularnost, ali najverovatnije I vrhunac svoje popularnosti. Zašto baš početkom 2000-ih imaju vrhunac popularnosti? Jedan razlog je realan drugi imaginaran. Relan razlog je bila mogućnost tehničke odbrane od hakera, tj. postojanje dovoljno jakih antivirusa I ostalih načina da se spreči hakerski napad. U tom trenutku taj tehnološki sektor je bio u naglom razvoju I nije bilo moguće da se zakonski raguliše ali I bilo je potrebno dosta vremena da se prostudiraju hakerski upadi u sisteme I projektuju novi sistemi koji bi bili otporni na hakerske napade. Imaginaran razlog je očekivanje ljudi koji su smatrali da hakeri mogu da urade šta im je volja I tako postignu šta žele. Ovakva procena se pokazala kao pogrešna I drastično preuveličana.
Ovde se uviđaju dve trajektorije jedna hakera a druga bezbednosnih stručnjaka(white hat).
Prva trajektorija hakera ima nagli rast u samom startu gde su brzo dostigli svoj vrhunac I sada se nalaze u stacionarnom stanju gde ima jako malo napretka u tom sistemu. To nije nauka u čiji razvoj su ulagane milijarde I bazirana je na volonterskom radu pojedinca.
Da se upustimo u kratku analizu ko mogu da budu ti pojedinci koji bi besplatno radili a rizikovali zatvorsku kaznu, zarad boljeg sveta. To su mahom jako mladi ljudi koji su vođeni idealima, koji su zbog svoje mladosti buntovni I spremni da rizikuju da budu kažnjeni, koji nemaju svoje porodice o kojima moraju da brinu te su slobodni da donose odluke. Moraju biti i malo naivni I neiskusni da bi mislili da mogu svojim akcijama da promene svet/društvo, društvo je jako rigidno I neverovatno je teško promeniti nečije ubeđenje I način života. I sam Čerčil je rekao “mlad čovek koji nije liberal nema srca, zreo čovek koji nije konzervativac nema mozga.”. I ova definicija se nije promenila od tada mladi ljudi su puni želja I ambicija koje misle da će ostvariti kroz život, stariji ljudi znaju da je jako malo moguće ostvariti jer su već prošli tim putem. Ovakvu teroiju mogu da potvrde I hapšenje gde se može uvideti da su uhapšeni starosti oko 20 godina.
Sa druge strane imamo surove profesionalce koji su plaćeni ogromni svotama da naprave sistem koji je bezbedan od hakerskih napada. To su ljudi koji žive od toga I koji su ceo život posvetili toj oblasti, od tog novca hrane porodice. Kako država tako I privatne kompanije su imale ogroman interes da zaštite podatke tako da su plaćali milijarde I milijarde da bi se ti podaci zaštitili. Kao I kod svake nauke potrebno je neko vreme da se prouči tematika I da se analiziraju svi problemi koji su nastajali. Kako su problemi nastajali tako su ih detaljno analizirali stručnjaci I tragali za rešenjem. Posle nekog vremena su dolazili do rešenja I tako su rešavali problem po problem. Broj problema, načina da se izvrši hakerski napad, se smanjivao vremenom tako da se sada preokrenula situaciaj tako da bezbednost I odbrana od hakerkih napada raste dok se snaga ili način na koji mogu da se izvrše hakerski napadi smanjuje(pošto je otkriven način na koji je to urađeno pa je ispravljen kod da više ne bi dolazilo do takvog napada).
Vidimo rat dve strane gde se potencijal jedne smanjuje kako prolazi vreme a potencijal druge povećava protokom vremena. Do takve situacije doveo je pritisak koji su stvorile institucija koje su koristile svoju formalnu moć da kažnjavaju(zakonodavac) ali I moć finansiranja koja stoji iza njih. Ovo je preokrenulo situaciju u ratu između hakera I stručnjaka bezbednosti. Mlad čovek koji nema finansija I ima daleko manju bazu znanja od stručnjaka koji proučava njegovo ponašanje sa druge strane I koji je finansijski ali I instituciono podržan, a tamo je zakonodavac inkriminisao hakersko ponašanje.
Ovde primećujemo da je napad na hakere decentralizovan I da se napad na njih vrši sa više mesta simultano, sa pozicijie zakonodavca koji je inkriminisao ponašanje, sa pozicije finansiranja gde se milijarde troše na IT stručnjake ali I pravnike, istražitelje, sociologe, psihologe i bezbednjake koji proučavaju to ponašanje. Tu je I akademska zajednica koja proučava takvo ponašanje sa svoje tačke gledišta I kroz naučne radove objašnjava ovu pojavu.
Svi su se zajedno udružili da reše problem a jadni mladi ljudi nisu ni svesni da im oglavi radi 10 matoraca koji su plaćeni I koji se ceo život bave tom oblašću. Mladi ljudi nisu svesni da iza jednog predsednika stoji I 10 savetnika koji predsedniku pružaju uvid u problem sa svake tačke gledišta. Nisi svesni da je takva bitka unapred izgubljena jer pojedinac ne može da parira državi, makar ne duži vremenski period. Možda postoji mogućnost da parira državi na kratke staze prema kafanskom principu koji je poznat kao faktor iznenađenja u kafanskoj tuči, ko prvi udari ima prednost. Ali ne razmišljaju šta će biti posle, kada država ustane sa poda I krene na njih? Kako onda da se odbrane od džinovkse države, kojoj čuva leđa još 10 ljudi(savetnika)? Država uvek idu u sukob 10 na jednog pojedinca, kakve šanse onda ima pojedinac?
Ovde se vraćamo na samo funkcionisanje anonimusa pošto smo uvideli ko bi bio zainteresovan da se priključi njima. To bi mogao da bude mlad čovek, koji je buntovan, koji želi da ispravi nepravdu u svetu, koji želi da učini više dobro, mlad čovek je po pravilu naivan( u starom Rimu se uzimala granica od 25 godina za pravo punoletstvo pošto se smatralo da ljudi do tada mogu lako da nasednu na prevaru trgovaca ili nekog drugog, te je zakon u tom smislu štitio mlade ljude). Ono što je najbitnije mladi ljudi nemaju teret porodice tako da mogu rizikovati da izgube. Po ovom profili vidimo da se radi o jako mladim ljudima sa jakom ideologiijom.
Ako ovo uporedimo sa glasačklim obrascima u americi, tj. ideologiju profila hakera I glasačkih obrazaca američkog društva vidimo preklapanje sa progresivnim krilom demokratske partije. Mladi ljudi, puni ambicija, politički aktivni, borci za jednakost, borci protiv velik kompanija I njihove dominacije(na internetu), socijalistički pogled na svet itd. Preklapanje je ogromno između progresivnih demokrata I potencijalnih hakera, članova anonimusa. Možemo zapaziti da je politika anonimusa između progresivnog krila demokrata ali I Pentagona, spoljnopolitički potezi anonimisu prate narativ koji ima I Pentagon (bipartisan politics). Nije realno očekivati da se anonimusi bave politikom, a prema tvitovima se vidi da to piše neko ko zna jako puno o politici I kome je to posao a ne hobi. Postoji veliko preklapanje sa amričkom spoljnom politikom pogotovo onim delom kojim ne bi smela zvanične institucije da se bave ili kažu. Dok sa druge strane opravdano i objektivno se može postaviti pitanje da iza sankcija mogu stajati oni subjekti čiji je spoljnopolitički zadatak da Srbija ne uvede sankcije Rusiji. I ovakvim aktivnostima zapravo antagonizuju građane Srbije u pogledu uvođenja sankcija. Dok cela stvar ne dobije epilog možemo fenomenološki posmatrati pojavu kao dobro osmišljenu, koordiniranu hibridnu aktivnost.
Ako pogledamo štetu koju su naneli Srbiji tokom 2023, ona je minorna. Samo su na kratko vreme oborili nekolicinu sajtova. Ako se vratimo u 2022. setićemo se lažnih dojavi o bomba koje su ometale decu I zaposlene u javnim institucijama da rade svoj posao. Ovo je samo pritisak da se nešto uradi ali treba obratiti na pažnju ko pritiska kao I šta zahteva.
Napade koje smo do sada pretrpeli do anonimusa smo preživeli I nije bila preterano velika šteta ali da li su oni najjači koji mogu da nas pritiskaju da se krećemo određenim putem, onim kojima se sada ne krećemo?
Ono što je najvažnije primetiti na tim nalozima je da su oni prekursor određene politike, koja se pokazala kao veoma moćna. Ne treba joj se naći na putu jer može biti veoma loša po nas ako nastavi da se razvija u lošem smeru po nas, a razvija se već od 24 februara.
1.YourAnonNews je najpopularniji tviter nalog anonimusa i broji 7,9m pratioca, dok je sam nalog registrovan na mreži u aprilu 2011. (https://twitter.com/YourAnonNews )
Možemo videti njihovu agendu na sledećem linku https://youtu.be/T_E-ra-Rs_c
Isto tako možemo videti šta su tvitovali 5 januara I možemo zaključiti da su nas ubacili u istu korpu sa Iranom I Rusijom, a to nije pohvalno u 2023-oj.
2. https://twitter.com/YourAnonCentral 5,4m, septembar 2011
3. https://twitter.com/youranonone 1,8m, august 2018,
4. https://twitter.com/AnonymousPress 655k, decembar 2010
5. https://twitter.com/AnonOpsSE 479k, decembar 2012
6. https://twitter.com/LatestAnonPress 448k, decembar 2017
7. https://twitter.com/YourAnonTV 400k, oktobar 2015
8. https://twitter.com/YourAnonNewsESP 370k, jun 2020
9. https://twitter.com/AnonymousUK2022 193k, februar 2022
10. https://twitter.com/Anonymous_Link 87k, januar 2014
Analiziranjem svih tvitova, pogotovo gore navedenih možemo videti su se obrušili svim sredstvima na Srbiju I njenog predsednika. Tako što su naveli sve najteže ključne reči, Srebrenicu, Kosovo, Putinova lutka, citat o Putinu koji je izvučen iz konteksta, Kosovo je tu da odvlači pažnju od Ukrajine prema želji Putina. Čak je veoma negativan tekst završio na Foksu. Sve najgore što su mogli da kaži o Srbiji, rekli su. Povezali su Srbiju I njenog predsednika sa najgorim ljudima sa kojima treba biti povezan u 2023-oj.
Kampanja povezivanja Srbije sa Rusijom traje već dugo, a što duže traje Srbija će biti lošije pozicionirana u Zapadnim medijima. Što je lošije pozicionira na nju će biti lakše izvršiti pritisak. Možda anonimusi nisu toliko ozbiljna pretnja koliko oni mogu da predstavljaju najavu nečeg još lošijeg.
Na kraju treba reći da njih prati par desetina miliona ljudi preko svih njihovih tviter naloga. A to im daje mogućnost da utiču na javno mnjenje. Pored njih postoje I drugi akteri koji su bitniji I od čijeg ponašanja više zavisimo.
Na prvu godišnjicu invazije će se podvući crta, analiziraće se uspesi u diplomatiji I na kraju doneti zaključak kako dalje, tada je bolje biti na “pravoj” strani istorije.
Autor: Jovan Babić