Niko nikada nije tako javno, direktno i koncizno u svega par rečenica upozorio Evropu od energetske zavisnosti OD Rusije kao Donald Trupm. Međutim Evropski zvaničnici ušuškani u svoje udobne fotelje sa astonomskim platama nisu bili raspoloženi da čuju upozorenja. Ni tada ni nešto ranije, 2012 kada je Severni tok postao opšte poznata stvar.
Na kraju krajeva ne radi se samo o tome što se gas Severnim tokom transportuje od jednog ponuđača već i što je njegov kapacitet ima monopolistički kapacitet tj. 14 procenata potreba EU. Još gora po EU bezbednost je situacija sa Severnim tokom 2 kojim je predviđeno da u EU stiže čitavih 65 procenata ukupnog gasa iz Rusije ! Neko će reći da je to odlično, imamo jedan koridor njime dolazi sve što nam treba , zašto bi gradili još nekoliko i tako pravili dodatne troškove ?
Odgovor je stigao 26. Septembra kada su otkrivene pukotine na Severnom toku 1 nastale usled terorističkog napada očigledno. Bez obzira šta budu istrage utvrdile, pokazalo se da je jedan gasovod sa ogromnim kapacitetom isto tako ogroman bezbednosni rizik. Rizik u energetskom smislu, bezbednosnom i ekonomskom. Naročito ukoliko se njime dopremaju energenti iz države koja je izgubila status partnera od poverenja što je slučaj sa Rusijom nakon nelegalne agresije na Ukrajinu. Takav monopolistički koridor postaje meta kako protivnika Rusije koji žele da joj smanje prihode kako ih ne bi koristila za nabavku oružja kojim uništava civilnu infrastrukturu Ukrajine tako i onih snaga u Rusiji koji svaki prekid transporta gasa prema EU poistovećuju sa kaznom istoj toj EU zbog sankcija. O ucenjivačkom potencijalu ne treba ni trošiti reči. Kao ni o tome da je Rusija daleko pre početka agresije nastojala da Ukrajinu preko koje je nekada išlo 95 procenata u odnosu na današnjih 44 Ruskog gasa za EU , zaobiđe u širokom luku kako bi se ta država lišila prihoda za transport gasa čime je Ruska Federacija direktno i svesno slabila Ukrajinsku moć. Pripremajući se za mart 2022 i napad naravno.
I tako dok su pojedini EU zvaničnici dobijali mesta u Gaspromu sa enormno velikim platama, dok je GRU razvijao agenturnu mrežu, Rusija je sprovodila svoj plan koji potvrđuje da je agresija na Ukrajinu planirana mnogo pre aneksije Krima. Dovoljno je samo pogledati koje je sve gasovode i kuda finansirala Rusija i biće jasno da su imperijalističke namere prema Ukrajinskoj državi razvijane dugo. Nažalost, niko se nije bavio ozbiljnom analizom zašto Rusija gradi gasovod Yamal preko Belorusije, gasovod Plavi tok kroz Tursku i Crno more, zašto je planirala Severni Tok 2. Opravdanje koje su Evropljani prihvatili zdravo za gotovo bili su troškovi transporta kroz Ukrajinu jer je ta deonica najduža. Međutim da je neko obračunao trošak transporta kroz Ukrajinu u odnosu na troškove izgradnje nekoliko alternativnih gasovoda, teško da bi našao ekonomsku isplativost. Pre će biti da su stratezi iz Kremlja želeli da Ukrajinu ostave bez prihoda od tranzita, kao i da planirajući rat u Ukrajini imaju mogućnost da EU snabdevaju gasom bez obzira na ratna dešvanja na teritoriji napadnute Ukrajine. Verovatno računajući na nejedinstvo EU po pitanju odnosa prema agresiji. Na svu sreću pogrešili su. I pored početnih neslaganja i nespremnosti na ratni scenario na svojoj granici EU zvaničnici su prepoznali opasnost koja im preti i počeli da razvijaju alternativne pravce snabdevanja, druge dobavljače istovremeno postepeno smanjujući zavisnost od Ruskih energenata. Takav scenario Ruske zvaničnike čini nervoznim jer više neće biti desetina milijardi evra iz EU na godišnjem nivou. Ali što je njima još paničnije, neće biti ni političkog uticaja Moskve na zvaničnike u EU.
Iako su zvaničnici iz Moskve pretili Evropi da će se smrznuti to se naravno nije desilo. Zaista je bilo smešno i zanimljivo gledati i domaće rusofile koji su to najavljivali na televizijama širom Srbije. Gasna skladišta EU su na rekordnom nivoou kada se radi o popunjenosti, građani i kompanije su ozbiljno shvatili mere štednje kojima su se urednici pojedinih medija u Srbiji smejali preko naslovnih strana. Ali Nemci su pokazali zašto su Nemci i kako su od razrušene države 1945 danas privredni lider i ekonomski motor Evrope. Strategija, poverenje u državu i shvatanje situacije samo su neke od karakteristika koje se od Nemaca mogu prihvatiti u ovoj situacijia. Upravo one su i dovele do odluke da se zaustavi Severni Tok 2 koji je predsednik Putin tako velikodušno ponudio kao zamenu za oštećeni Severni Tok 1 u narednih godinu dana dok traje popravka istog. Ovoga puta Moskva nije uspela da Evropi uvali kukavičije jaje. EU se okreće alternativnim dobavljačima, alternativnim izvorima energije i Rusija kako stoje stvari trajno ostaje bez svog najubojitijeg političkog oružja gasne zavisnosti i ucene.
Već pomenuta Nemačka umesto toga užurbano izgrađuje plutajuće gasne terminale od kojih je jedan već gotov. Naravno sve to nije dovoljno dase Evropa u potpunosti oslobodi Ruskog gasa. Biće potrebno nekoliko godina da se izgrade svi potrebni terminali za tečni naftni gas iz Amerike, da se izgradi gasovod iz Izraela, da se iz Egipta krene sa većim isporukama gasa ito kao i iz Afričkih država. Paralelno sa time, EU nastoji da do 2030 poveća procenat energije dobijene iz obnovljivih izvora. Dakle Evropa se odlučila i proces je pokrenut sa ciljem da što pre nabavka gasa iz Rusije bude na nuli. Za istraživače i geopolitičare biće zanimljivo predvideti kako će se Rusija preorjentisati na izvoz gasa za Kinu i Aziju. Hoće li pod sankcijama imati dovoljno novca da izgradi nove gasovode pošto jedan postojeći ima zanemarljiv kapacitet. I naravno kako će Kina reagovati kada zna da je sada Rusiji ona jedina šansa za prihod od gasa. Kakvu će cenu Kina ponuditi da plaća jer Rusija nije u poziciji da ona postavlja uslove. I može li uopšte Rusija pod teretom sankcija izdržati narednih nekoliko godina a možda i čitavih 5 do 10 bez prihoda na koje je navikla snabdevajući Evropu gasom dok Kinesko tržište ne preuzme primat.
