Deklaracija iz Tirane – „poruke iz boce“
Samit EU-Zapadni Balkan okupio je sve članice EU u najvišem kapacitetu prvi put na teritoriji Zapadnog Balkana.. Prisutni su bili predsednik Markon, šefica Evropske komisije Ursula Fon Der Lajen, komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozef Borelj kao i svi šefovi država sa Zapadnog Balkana i EU. Deklaracija je tekst od 12 strana, sa snažnom političkom i praktičnom prukom. Mnoge stvari se navode kao vid potvrde da se evropski put isplati. Evropska Unija je partner broj jedan. Trgovinski partner sa udelom od 70% ukupne trgovine, 61% stranih investicija, i najvažnije donator bespovratnih sredstava bez premca. Ni jedan drugi globalni partner se ne može uporediti sa Evropskom Unijom, ni NR Kina, ni Ruska Federacija, ni jedan geopolitički takmac nije u stanju da ponudi u istoj meri bespovratnu pomoć kao i da utiče na konkurentnost lokalnih privreda kroz sekundardne efekte saradnje. Predsednica EU komisije Fon der Lajen izjavila je da osim energije, naravno, ovaj širi okvir Ekonomskog i investicionog plana – sa kojim ste upoznati –ovde smo juče usvojili 40 vodećih projekata vrednih 1,8 milijardi evra. Dobra vest je i da je ovaj Ekonomski i investicioni plan na pravom putu zaključila je Fon der Lajen. Bezbednosne implikacije ove deklaracije zahtevaju dužnu pažnju, jer se nalazimo u nebezbednim vremenima sa ratom na „kućnom pragu“.
Deklaracija bez dvosmislenosti konstatuje da je Ruska Federacija jedini i glavni krivac za tekuću energetksu i ekonomsku krizu. Što je u saglasju sa pozicijom pojedinih država na Zapadnom Balkanu. Svi smo žrtve Putinove agresije, svaki put kada odemo na benzinsku pumpu da natočimo gorivo. Pretnje socijalnim i ekonomskim posledicama nisu izuzetak u nizu pretnji koje Rusija upućuje i prijateljima i neprijateljima. Naravno, EU kao zajednica solidarnih, deklaracijom u Tirani je potvrdila pomoć za prevazilaženje krize u iznosu od 1 milijarde eura. Dok istovremeno poziva sve države Zapadnog Balkana da joj se priključe u zajedničkim nabavkama gasa. Ovakav način nabavke ima višestruke prednosti. Neko bi rekao da Srbija ima povoljan gasni aranžman sa Rusijom. Međutim, ukoliko je takva cena uslovljena spoljnopolitičkim izborima Srbije ili prekidom dotoka ruskog gasa, nema ni govora o povoljnom gasnom aranžmanu već u zloupotrebi partnerskih odnosa od strane Ruske Federacije. Opredeljenje iz tačke 13. Deklaracije je dobra prilika da države izvan EU iskoriste pogodnosti kolektivnog nastupanja ka svetskim tržištima energenata na uzburkanom geopolitičkom moru. Svako ko se bude našao u prilici da sam pregovara sa nepouzdanim snabdevačima moraće da računa na okolnost da se nađe u „unakrsnoj vatri“.
Tačka 19. Deklaracije afirmiše inicijativu Berlinski proces ali i Otvoreni Balkan. Inicijativa Otvoreni Balkan je lokalna „samonikla“ politička inicijativa koja u prvi plan stavilja zajedničko unutrašnje tržište, priznavanje diploma i profesionalnih kvalifikacija kao i sloboda prekograničnog kretanja uz ličnu kartu. Na svemu navedenom lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije predano rade od 2019. Lične karte su već uspostavljene kao sredstvo prelaska granica.
U pogledu bezbednosnog paketa na Zapadnom Balkanu konstatuje se potreba za jačanjem saradnje na temeljnim bezbednosnim i odbrambenim pitanjima sa naglaskom na operativni nivo. Ekstenzivno razmatranje može značiti da se time ohrabruju partneri, ili članice Otvorenog Balkana, da formiraju zajedničku odbrambenu platformu. Sve su glasniji stavovi u javnosti da bi formiranje „Balkanskog centra za vanredne situacije“ predstavljalo funkcionalni mehanizam podržan od strane evropskog centra za vanredne situacije. Ne treba bežati ni od zajedničkih vojno-bezbednosnih regionalnih formata na nivou zajedničkih vežbi, zajedničkih komandi do konačnog uspostavljanja zajedničkih borbenih grupa. Na takav način bi došlo do podizanja nivoa poverenja između država i građana. Bezbednosne dileme u regionu bi se smanjile, čime bi se doprinelo evropskim integracijama svih država Zapadnog Balkana i smanjio konfliktni potencijal.
Osnivanje zajedničkog centra za borbu protiv hibridnih dejstava i sprečavanja informacionih operacija predstavlja nužnost za Zapadni Balkan. Hibridne pretnje značajno utiču na specifične događaje koji determinišu međudržavne odnose. Zajednički protiv hibridni centar, u koliko bi postojala politička volja, poslužio bi kao platforma za pravovremeno identifikovanje neprijateljskih informacionih i prikrivenih obaveštajnih operacija uz tesnu saradnju sa Centrom za hibridno ratovanje iz Helsinkija.
Sajber bezbednost je sastavna komponenta nacionalne bezbednosti, čime se štiti kritična infrastruktura, a Zapadni Balkan postaje privlačan za IT industriju.
Zaštita spoljnih granica od migrantske krize je takođe bezbednosna komponenta ove Deklaracije.
Bezbednosni aspekti saradnje u trenutku agresije na Ukrajinu predstavljaju „kec iz rukava“ za države kandidate za članstvo u EU. Bezbednost je snažna politička kategorija iza koje bi svojim autoritetom stale i SAD. Buduće članice EU imaju jedinstvenu priliku da odigraju na kartu mehanizma tkz. geopolitičkog proširenja, kao što je to bio slučaj u ranijim proširenjima.
Nažalost nerešena normalizacija odnosa Beograd-Priština u mnogome sprečava realizaciju stvorenih prilika. Od 33 tačke njih 15 se odnosi na bezbednost u najširem smislu. Čime se jasno očitava prioritet Evropske Unije u regionu kao i na kontinentu. Izostanak iz celovite evropske bezbednosne arhitekture implicira političke i ekonomske posledice, a zamor od proširenja pogoduje negativnom trendu.
Za kraj, poziv za usaglašavanje po pitanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike odnosi se samo na Srbiju, koja iz razloga diplomatskog protokola, ali i svoje priznate uloge na Zapadnom Balkanu, nije direktno imenovana u dokumentu.
Autor: Darko Obradović