Izbori u Americi tokom 2022 kao zagrevanje za predsedničke izbore u 2024

 

Izbori u Americi kao jedna od najbitnijih tema u svetskoj politici svakom koga interesuje politika moraju malo da zanimaju. Ishod Američkih izbora može da deluje na mnoge države I mnogo geopolitičke tokove.

Trenutno se u Americi održavaju izbori za 1/3 senata I ceo predstavnički dom tokom mandata predsednika Bajdena. Posle ovih izbora, za dve godine, biće izbori za predsednika Amerike gde je jedan od očekivanih kandidata Donald Tramp koji će pokušati opet da se popne na tron. Na tom putu mu stoje dve prepreke, prva prepreka je da pobedi na Republikanskim prajmarsima a druga da posle njih pobedi I na izborima.

Na republikanskim prajmarsima osim Trampa postoji mogućnost da se kandiduje I Ron DeSantis koji je trenutno guverner Floride osim njih dvojce nema kanditata koji je visoko rangiran i zainteresovan da se kandiduje za predsednika.  

Ron DeSantis je veoma perspektivan kandidat za predsednika zbog svoje biografije koja impozantna, od 2019 je guvernere Floride pre toga je bio predstavničkom domu u periodu 2013-2018 koji je zastupao 6. distrikt na Floridi. Studirao je na najprestižnijim univerzitetima na svetu,a to su Yale I Harvard Law School gde je postao pravnik. Pridružio se Američkoj moranarici tokom 2004. godine gde je dobio čin poručnika. Potom je bio u Iraku da bi posle kada se vratio u Ameriku postao specijalni asistent Floridskog pravobranioca. Može se videti da je postepeno napredovao na Američkoj političkoj lestvici I da ima pun CV sa raznih pozicija u Američkom sistemu, a trenutno je bez veće mrlje u karijeri. Razume političku situaciju toliko da se 2016-te povukao izbora za senat kada se Marko Rubio vratio opet u igru. Ima I tu sreću da predstavlja I jednu od najvećih Američkih država, Floridu, što mo otvara dodatna vrata za predsedničku poziciju. Kao guverner Floride ima mogućnost da se nađe na nacionalnom nivou I da gostuju na najjačim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, što mu omogućava da se brendira I u nacionalnom glasačkom telu. Tu mogućnost je I iskoristio tokom Kovid krize kada se protivio nošenju maski, zabrani kretanja I obaveznoj vakcinaciju što ga je promovisalo na nacionalnom nivou. Posle toga je nastavio da pliva na nacionalnom nivou tako što se uključio u još jednu temu od nacionalnog značaja a to je imigracija, a to je uradio tako što je počeo da šalje imigrante sa Floride u mesta gde podržavaju imigrante poput Kalifornije što ga je opet dovelo do nacionalne teme I napravilo besplatnu reklamu. Očigledno da je ambiciozan I da cilja na mesto predsednika ali je I promišljen i suzdržan kada treba da napravi veliki korak I da se upušta u sukob koji može da ga dovede do poraza.

Odnos DeSantisa I Trampa je uvek bio odličan I jedan drugog su uvek podržavala I u 2022 neće da potvrdi da je Bajden 2020 legitimno pobedio Trampa ali neće ni da podrži Trampovu teoriju, čime pokušava da se svidi glasačima koji su umereniji.

Sa druge strane Tramp je veoma neugodan protivnik koji igra na sve ili ništa I koji samo ide na pobedu, a ako DeSantis pokuša da ga izazove I izgubi dovešće svoju političku karijeru u pitanje, pošto je istu gradio uz pomoć Trampa u velikoj meri. Da bi pobedio Trampa osim što ima potencijala da predstavlja krilo republikanske partije koja nije srećno Trampom, mora da ga pobedi I na terenu gde je igra mnogo prljavija, kao I za govornicom a poslednji put na republikanskim prajmarsima Tramp je sa lakoćom ismevao svoje protivnike poput Rubia, Kruza I Džeba Buša, koji su bili veoma dobro pozicionirani pre tih debata. Tramp je dosta stariji od DeSantisa I neće moći još dugo da bude car republikanske partije za razliku od Rona koji je relativno mlad za nekog ko bi pretendovao na mesto predsednika jer ima samo 44 godine tako da ima još 30 godina da se kandiduje za predsednika. Ako se kandiduje I izgubi protiv Trampa biće mu to ogromna prepreka u političkoj karijeri I ambiciji da u jednom trenutku postane predsednik.

Tramp je sa mesta predsednika mogao da sazna svašta od svojim potencijalnim konkurentima kao I što je ostao najjača politička figura u republikanskoj partiji što mu daje mogućnost da utiče na DeSantisovu karijeru I čini ga veoma ranjivim da Trampov pritisak.

Ako Tramp pobedi na prajmarsima šta posle?

Postavlja se pitanje da li Tramp ima šansu da pobedi I na predsedničkim izborima 2024? Na to pitanje je teško odgovoriti jer koliko god da je Tramp sposoban da privuče glasače a tokom svog predsedničkog mandata je ubedio 11 239 147 ljudi više da glasa za njega, toliko je sposoban da generiše I negativan odgovor, da bi za njegovog protiv kandidata glasalo 15 429 987 ljudi više nego na prethodnim izborima. Koliko može da bude koristan za partiju toliko može I da joj šteti.

Pošto Tramp dobro generiše negativan odgovor potrebno je da bude daleko efikasniji u pogledu pozitivnog odgovora, tj.sakupljanja novih glasača. Kako je Tramp populista biće mu potrebne nove teme preko kojih može da generiše što veću podršku, pošto su se stare teme izlizale I već se pokazalo da 2020 nisu bile dovoljne da pobedi. Ono što se promenila od kraja njegovog mandata je rat u Ukrajini, inflacija sa posebnim osvrtom na cene goriva I tu je kraj spiska. Mnoge Trampove(MAGA)stavove poput obnove infrastrukture I postavljanje Kine na mesto veoma opasnog konkurenta kojeg je potrebno sabotirati u brzom razvoju je prihvatila Bajdenova administracija I time izbila temu iz ruke Trampu. Ostaju stare teme abortusa, naoružanja, imigranata, fosilnih goriva, budžetskog trošenja ali ne treba očekivati drugačiji ishod ako radimo istu stvar, a Tramp je već izgubio bazirajući politiku samo na tim temama, već je sada potrebno da uključi nove teme koje će mobilasti novo glasačko telo.

Teme koje će Tramp uključiti u svoju predizbornu kampanju za predsedničke izbore 2024 ostaju na njemu ali mora se priznati da ima jako dobar osećaj za biranje populističkih tema ipak je Tramp u mejnstrim medijima već više od 40 godina I razume kako oni funkcionišu.

Tramo je već bio predsednik tako da plašenje glasača da će Tramp uništiti zemlju ako postane predsednik biti bez osnova, jer je Tramp već bio na toj poziciji I nije uništio zemlju.

Dešavanja tokom izbora 2022

Situacija je takva da će Senat otići demokratama, dok republikanci imaju prednost u predstavničkom domu. Ali pre izbore je postojala lepa šansa za crveni talas koju su u potpunosti prokockali republikanci I treba da vidimo da li je razlog Tramp ili nije.

Uglavnom neuspeh pripisuju Trampu ali teško je direktno njemu pripisati neuspeh jer se on nije ni takmičio već može indirektno da mu se pripiše neuspeh. Indirektno može da mu se pripiše nesloga unutar same republikanske partije koja je dovela do odvajanja pojedinih članova što je dovela do fijaska u kolebljivim državama I dovelo do gubitka senata.

Džordžija

Senat

Warnock(D)  1 943 737(49,4%)

Walker(R) 1 907 272(48,5%)

Oliver(L) 81 278 (2,1%)

Guverner

Kemp(R) 2 110 328(53,4%)

Abrams(D) 1 811 471(45,9%)

Reprezentativni dom

Distrikt	Republikanci	Broj glasova(%)	Demokrate	Broj glasova(%)
GA 1	Carter	156 016(59,2)	Herring	107 662(40,8)
GA 2	West	108 579(45)	Bishop	132 501(55)
GA 3	Ferguson	213 461(68,8)	Almonord	96,799(31,2)
GA 4	Chavez	59 272(21,5)	Johnson	216 247(78,5)
GA 5	Zimm	51 754(17,5)	Williams	243 471(82,5)
GA 6	McCormick	206 783(62,2)	Christian	125 552(37,8)
GA 7	Gonsalves	91 195(39)	McBeth	142 852(61)
GA 8	Scott	178 601(68,6)	Butler	81 773(31,4)
GA 9	Clyde	212 672(72,4)	Ford	81 206(27,6)
GA 10	Collins	198 143(64,5)	Green	109 075(35,5)
GA 11	Loudermilk	190 035(62,6)	Daza	113 535(37,4)
GA 12	Allen	157 951(59,6)	Johnson	107 089(40,4)
GA 13	Gonzales	48 209(18,2)	Scott	216 150(81,6)
GA 14	Greene	170 003(65,9)	Flowers	88 074(34,1)
Ukupno	Republikanci	2 042 674	Demokrate	1 861 986
Razlika	Republikanci	+180 688

 

Republikanski kandidat za senatora je imao 1 907 272 glasova što je manje nego kandidat za guvernera 2 110 328, kao I što je manje nego što je glasalo za republikanske kandidate u predstavničkom domu 2 042 674.

Demokratski kandidat za senatora je imao 1 943 737 glasova što je vipe nego kandidat za guvernera 1 811 471, kao I što je više nego što je glasalo za kandidate demokrata u predstavničkom domu 1 861 986.

Nevada

Senat

Masto(D) 493 443(48,9)

Laxalt(R) 484 436(48)

Guverner

Lombardo(R) 491 314(48,8)

Sisolak(D) 477 349(47,4)

Reprezentativni dom

Distrikt	Republikanci	Broj glasova(%)	Demokrate	Broj glasova(%)
NV 1	Robertson	102 355(45,9)	Titus	114 916(51,6)
NV 2	Amodei	181 689(59,7)	Kraus	115 186(37,9)
NV 3	Becker	120 102(48)	Lee	130 237(52)
NV 4	Peters	105 037(47,6)	Horsford	115 836(52,4)
Ukupno	Republikanci	509 183	Demokrate	476 175
Razlika	Republikanci	+33 008

 

Republikanski kandidat za senatora je imao 484 436 glasova što je manje nego kandidat za guvernera 491 314, kao I što je manje nego što je glasalo za republikanske kandidate u predstavničkom domu 509 183.

Demokratski kandidat za senatora je imao 493 443 glasova što je više nego kandidat za guvernera 477 349, kao I što je više nego što je glasalo za kandidate demokrata u predstavničkom domu 476 175.

 

Vidimo isti obrazac u Džordžiji I Nevadi koji je doveo do poraza republikanaca u senatu a jedan od razloga je loša koordinacija unutar same republikanske stranke uzrokovana neslogom između Trampa I ostalih. I ako su imali više glasova, tj. ljudi koji su izašli na izbore u tim zemljama I glasali za članove republikanske partije ne drugim nivou ali ne I za senatorske kandidate.

Loše su prošli republikanci na ovim izborima a treba obratiti pažnju I na kolebljive zemlje sa predsedničkih izbora 2020 a to su Pensilvanija, Nevada, Arizona I Džordžija koje su donele pobedu Bajdenu su izglasale demokrate za senatore osim Džordžije koje ide na ponovno glasanje. Pobeda Trampa u tim državama je sve teži poduhvat kao I bilo kojeg drugog kandidata.

Povoljna stvar za Trampa je kupovina Tvitera od strane Elona Maska, koji sada može da mu vrati najjače oružije iz njegovog arsenala a to je njegov tviter nalog, koji mu omogućava da bude u kontaktu sa velikim brojem pratioca i da ga to vrati u medijski ciklus u kojem nije bio dominantan od kada je otišao iz Bele kuće i kada je ostao bez naloga na tviteru. Jedini problem koji ima sa tim nalog je njegov pokušaj da napravi svoju socijalnu mrežu koja će ostati bez najjačeg naloga pošto će opet biti na tviteru. Da li će se vratiti na tviter i po cenu da njegova mreža pretrpi gubitke zbog njegovog vraćanja na tviter, ostaje nam da vidimo.

Trampu preostaje teška borba to najcenjenijeg mesta u Americi ali ovo nije prvi put da Tramp uspeva u toj borbi. Tako da možemo reći da su mu šanse ovaj put 50-50 i da će morati mnogo izazova da prođe kao i 2016-te da bi stigao na mesto koje želi.