AUTOR: Ruben Mehrabyan , programski koordinator u Jermenskom institutu za međunarodne i bezbednosne odnose - AIISA
U jermensko-azerbejdžanskom sukobu Rusija nije ni za Jermene ni za Azerbejdžance, ona je za sebe, samo za sebe. Rusija je za sukob. Rusija je protiv Jermena i protiv Azerbejdžanaca. I nije zato što je loša. U svojoj strategiji „ruskog sveta“, Moskva na najvišem nivou veruje da se kontrola nad celim regionom i širenje ruskog prisustva u njemu mogu obezbediti samo jednim metodom: raspirivanjem sukoba, iscrpljivanjem strana, „forsiranjem prijateljstva“. Sve ovo Moskva predstavlja kao „jedini način da se izbegne haos“, a ruska pomoć postaje „ponuda koja se ne može odbiti“.
Moskva to nije smislila juče, to je njena „kavkaska politika“, začeta u trenutku kada je rusko carstvo izašlo izvan Kavkaskog lanca, izraslo u periodu „crvenog“ carstva, a zrelo je danas, kada stoluje organizovana kriminalna grupa u Kremlju. Vođa ove organizovane kriminalne grupe obećava svom „bogonosnom narodu“ povratak na granice SSSR-a i u običnom tekstu kaže: „Sve što je bilo u tim granicama je ruska zemlja“. Vrh ove organizovane kriminalne grupe je mobilisao i približio sebi sve sadiste i moralne izrode koji su joj bili na raspolaganju, angažovao sve moguće korisne idiote i od 24. februara ove godine već upropastio više od 100 hiljada sopstvenih građana.
Svet je u pitanju
Zvanični Jerevan, koji je posle 44-dnevnog rata najavio svoju agendu za mir sa susedima i spremnost da rešava pitanja političkim i diplomatskim sredstvima, dve godine kasnije, 10. novembra 2022, oglasio se alarm. Tome je prethodio izuzetno agresivan govor predsednika Azerbejdžana u Šušiju 8. novembra, kada je šef azerbejdžanskog ministarstva spoljnih poslova još uvek bio u bekstvu na putu kući posle sastanka sa jermenskim kolegom u Vašingtonu. Naravno, po logici Alijeva, Jermenija je „kriva“ za sve, tu nema novosti.
Vest je da je Alijev priznao da je izvršio čin agresije na Jermeniju, citirajući: „Posle operacije 13-14. septembra, Oružane snage Azerbejdžana bile su raspoređene na glavnim strateškim visinama u pravcu jermensko-azerbejdžanske granice”. Jermenija treba da bude svesna šta to znači. I to uprkos činjenici da je kršenje naših međunarodno priznatih granica zabeležila međunarodna zajednica i da je Bakuu upućen direktan zahtev da povuče trupe sa okupiranih teritorija Republike Jermenije.
Dva dana kasnije, govoreći na sednici vlade, jermenski premijer je rekao da Azerbejdžan pokušava da svoje perfidno ponašanje pripiše Jermeniji i, zapravo, preti svima: Rusiji, SAD, Francuskoj, Iranu, Evropskoj uniji. „Azerbejdžan takođe nastavlja da ometa proces normalizacije odnosa između Jermenije i Turske, što bi, nesumnjivo, moglo da doprinese regionalnoj stabilnosti“, rekao je premijer Pašinjan.
Inače, let iz Hersona
Bekstvo ruske vojske iz Hersona, jedinog regionalnog centra Ukrajine zarobljenog tokom celog rata, simboličan je u pogledu budućih izgleda zločinačkog poduhvata „kremljanske klike“. Ovo je povoljan događaj za Jermeniju, i ne bi bilo preterano reći da je ovo događaj od istorijskog značaja, za bilo koju postsovjetsku zemlju, ali pre svega za Jermeniju.
Putinov režim je učinio sve moguće i nemoguće da 44-dnevni rat na Južnom Kavkazu bude neizbežan, kao i njegov poznati ishod. To je režim koji je odmah posle rata pokrenuo informativni teror protiv Jermenije i u narednih osam meseci podstakao naše društveno-političko „dno“ na nasilne akcije. Reč je o režimu koji, u stvari, ne priznaje nezavisnost i suverenitet Jermenije, njene granice i teritorijalni integritet, zahteva kontrolisani „koridor“ i svojom diplomatijom prikriva agresiju „duhovno bliskog“ režima u Bakuu. , ometajući međunarodne napore da se uspostavi mir. Reč je o režimu koji direktno preti rukovodstvu Jermenije „sadatovom sudbinom“ u slučaju separatnog mira sa Azerbejdžanom. A ako ovo nisu neprijateljski postupci, šta su onda neprijateljski postupci uopšte?
Sastanak u Sočiju, čak i pre predaje Hersona, razotkrio je bednost Kremlja kao posrednika koji je nastojao da glumi kako „nadgleda region” A sa „Hersonom oko vrata“ poslednje što možete da uradite jeste da govorite o „naporima Rusije da mirno reši jermensko-azerbejdžanske odnose“.
Ruska propaganda više ne preti Jermeniji svoje „pretsočijske” pretnje. Danas nisu za nama. Danas imaju rep među nogama i urlaju svoju „pesmu” kako će se vratiti. Čak ni takva „pesma“ neće biti izvedena u Moskvi kada ukrajinska vojska oslobodi Mariupolj, Lugansk, Donjeck, probije Krimsku prevlaku, oslobodi Armjansk i probije se do Simferopolja i Sevastopolja. Lend-lease iz Amerike i savezničkih zemalja se širi, a ova mašina neće stati do potpunog poraza putinizma.
Neposredne zaštitne mere
U novoj realnosti, poslednja stvar koju Jermenija treba da uradi jeste da se nada da će „ruski predlozi“ pomoći u postizanju mira na Južnom Kavkazu. Da li je zvanični Jerevan spreman da prevaziđe svoju apsolutno neadekvatnu inerciju u odnosima sa spoljnim svetom? Odgovor na ovo pitanje dobićemo po rezultatima Putinove posete Jerevanu – takozvanom „Samitu ODKB“ – skupu doživotnih korumpiranih postsovjetskih diktatora, koji su prethodno Pašinjanu u lice izjavili: „Alijev je naš. ."
ODKB je, kako se ispostavilo, „slepa“ organizacija kada je reč o invaziji Azerbejdžana na teritoriju Jermenije 2021. i 2022. godine, međutim, jasno je video 11 kuća u selu Šurnuh u Sjuniku, koje bi „trebalo biti prebačen u Azerbejdžan“, kao i sav put Goris-Kapan.
Peta kolona je išla za diktatorima – svi oni koji su u noći 10. novembra 2020. godine nekažnjeno počinili nasilje u parlamentu i zgradama vlade u Jerevanu, tukli tadašnjeg predsednika, terorisali poslanike vladajuće partije, zahtevali formiranje „vlade spasenja” u sopstvenoj ličnosti, naravno. U takvoj pozadini, prinuđeni smo da govorimo o nepobedivoj volji za mirom sa našim susedima.
Sve je dobro, sve je u redu. Međutim, nije li vreme da se odluči ko je saveznik mirovne agende, a ko protivnik, sa kim je potrebno podići nivo odnosa, a koga neutralisati? Nije li vreme da se ogradite od onih koji zahtevaju otuđenje dela vaše teritorije, ne priznaju vaše granice, ponudite da rešavanje pitanja prepustite „narednim generacijama“, a u slučaju odbijanja, rasterate propagandu o „izdaji jermenskih vlasti“ i pretnji fizičkim nasiljem? Ili to nije dovoljan razlog?
Pitanje za stručnjake - došlo je vreme
Društvo već ima legitimna pitanja. Da li zaista nameravate da unapredite mirovnu agendu i da efikasno komunicirate sa građanima? Mislite li da je normalno da ruske TV stanice i dalje slobodno emituju program u Jermeniji, dok njihovi jermenski proksi repliciraju ovo toksično đubre već na jermenskom? Primećujete li da takozvana opozicija „uključuje aktivnost“ u bliskoj vezi sa agendom Putina i Alijeva? Da li ćete reformisati i preopremiti vojsku? U okviru ODKB-a? Da li ste u mogućnosti da podržite rast i razvoj privrede, pre svega u tehnološkom sektoru? Da li je to moguće uraditi u okviru EAEU, u kritičnoj zavisnosti od degradirajućeg ruskog tržišta? Da li i dalje verujete u princip „možda će se to rešiti samo od sebe, glavno je da ne stršite“? Možete li prestati da se zavaravate?
Jermenija je pred izborom koji treba da bude napravljen u narednim danima – to će predodrediti dalji tok naše istorije. Ovaj izbor je pao na sadašnje vlasti. Ne birati je takođe izbor. Ali to više neće biti „slučajno“, kako se sada čini, biće to spora i bolna smrt. I to nije naš izbor.
Naš izbor su prva dva člana našeg Ustava. Naš izbor je odlučnost stotina hiljada ljudi koji su se okupili na trgovima i ulicama širom Jermenije 2018. Naš izbor je hrabrost desetina hiljada koji su se dobrovoljno prijavili da ratuju u 4-dnevnim i 44-dnevnim ratovima. Naš izbor su stotine hiljada glasova za mir, suverenitet i demokratiju datih 2021. To je naš izbor. Zadatak vlade je da sprovede ovaj izbor. Postoji odbrojavanje.
P.S. Pridružujem se zahtevu mog prijatelja Mikaela Hajrapejana da se demontiraju dva „spomenika“ ostala iz sovjetskog perioda u čast 11. Crvene armije koja je okupirala Jermeniju 1920. godine. Zbog nesporazuma, ovi objekti i dalje ostaju na svojim mestima 31 godinu nakon referendum o nezavisnosti.
Autor: Darko Obradović