Zaoštravanje odnosa između NR Kine i Tajvana (Republike Kine) predstavlja jednu od globalnih neuralgičnih tačaka sa učešćem bar četiri nuklearne sile.
Situacija ispunjava preduslove za konflikt od 1949.godine kada se kao posledica građanskog rata vlada Republike Kine relocirala u izgnanstvo na ostrvo Tajvan. U ovoj relokaciji im se pridružilo 1.2 miliona Kineza. Kao posledica sukoba sa Komunističkom partijom Kine i stalnom ratnom opasnošću od invazije sve do 1987. na snazi je bilo vanredno stanje sa ratnim zakonodavstvom.
Globalne okolnosti išle su na ruku NR Kini i od 1971. godine rezolucijom 2758 Generalne Skupštine OUN NR Kina postaje jedini predstavnik Kine i zauzima stolicu stalne članice Saveta bezbednosti OUN.
Uzorci konflikta i nova kriza u Tajvanskom moreuzu
Postavlja se pitanje šta je generator konflikta između dve Kine. Za bolje razumevanje cele situacije važno je istaći da velike sile i većina država na svetu poštuju formulaciju „jedna Kina“ dok istovremeno paralelno neke od njih održavaju pre svega ekonomske odnose sa Tajvanom. Uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Tajvanom NR Kina doživljava kao prvorazrednu provokaciju. U slučaju Litvanije videli smo da odgovor sa sobom povlači i diplomatske i ekonomske reprekusije.
Godine 2001. NR Kina je postala članica Svetske trgovinske organizacije dok 2002. godine Tajvan takođe pristupa ovom članstvu. Odnosi NR Kine i Tajvana imaju i svoju ekonomsku dimenziju koja je bila pozitivna. U vreme kada se NR Kina integrisala u svetske trgovinske odnose pod Den Sjaopingom mogao se primetiti značajan nivo pragmatizma iz Pekinga.
Godine 2015. održan je prvi sastanak između predsednika Ma i predsednika Si Đinpinga. Danas 2022. kao „bomba“ u svetskoj štampi odjekuje vest da se NR Kina ne odriče ni upotrebe sile za prisjedinjenje Tajvana koga smatra svojom odmetnutom provincijom. Nova kriza u Tajvanskom moreuzu se u velikoj meri razlikuje u odnosu na sve ranije od 1949.godine. Prvi parametar je da u indo-pacifičkom regionu danas obitava 60% svetske populacije i 40% svetskog BDP-a, Tajvan je globalna fabrika čipova bez alternative. Drugi bitan parametar je da su i Amerika i NR Kina dve velike sile u globalnoj konfrontaciji koje dele isti region u širem smislu reči. Treći bitan parametar je prisustvo unutrašnje krize u NR Kini čiji rasplet može dovesti do nepromišljenih odluka.
Strateški zalog Tajvana
Iskorak na globalnu pozornicu koji NR Kina bržljivo priprema ne može biti potpun ukoliko nedostaje sposobnost za projektovanje uticaja u svom sopstvenom okruženju. Tajvan je upravo i ideološki i strateški važna tačka za NR Kinu. Poznavaoci prilika ukazuju da dokle god je Tajvan nezavistan u Komunističkoj partiji postoji uverenje o mogućem prevratu. A formalno proglašenje nezavisnosti bi se smatralo podrivanjem legitimiteta komunističke partije koje može inspirisati nacionalno orijentisano kinesko stanovništvo na kopnenom delu. U prilog ideološkoj konfrontaciji ide i činjenica da se radi o većinski istom narodu Han. Dok na Tajvanu BDP po glavi stanovnika iznosi 33.000 dolara u NR Kini to je 12.000 dolara, dakle po sredi imamo izražen ideološki sukob u pogledu delotvornosti razvoja i uređenja društva.
Strateški gledano Tajvan iz perspektive Pekinga predstavlja istovetnu situaciju što i Ukrajina za Rusiju. Kontrola akvatorije nije potpuna, i sve češće se na Tajvan gleda kao na nepotopivi nosač aviona na svega 130km od obale. Formalna nova ili stara deklaracija o nezavisnosti Tajvana bi definitivno isprovocirala reakciju Pekinga.
Evidentno je da eskalaciju krize u tajvanskom moreuzu izaziva svaka značajnija međunarodna afirmacija državnosti Tajvana. Podsećanja radi poslednja velika kriza odigrala se 1995. godine kao odgovor na posetu Tajvanskog predsednika Lija Dengija Sjedinjenim Američkim Državama. Nema sumnje da će i danas sav fokus Pekinga biti u skladu sa kineskom vojnom doktrinom koja prepoznaje nekoliko sukobljavanja. Psihološki rat, međunarodno pravni rat (sukob pravnim sredstvima) i konvencionalni rat.
Hladni ili vrući rat potencijalni ishodi
Obaveza Sjedinjenih Američkih Država da će vojno odbraniti samoupravu na Tajvanu datira od 1954. a što je u svom obraćanju još jednom potvrdio američki predsednik Džozef Bajden rekavši da će amerika vojno zaštiti demokratsko ostrvo. Istovremeno Amerika se drži principa „jedne Kine“, i svoju posvećenost Tajvanu ne meša sa državnošću.
Najavljeni vojni budžet Tajvana za 2023. Iznosiće 18 milijardi dolara. Američki Senat je na korak da odobri vojnu pomoć u vrednosti od 10 milijardi dolara na period od 5 godina, što je ¼ pomoći koja je odobrena Ukrajini. SAD već 50 godina vojno pomažu Tajvan.
Pored Kineske vojne aktivnosti u okolini Tajvana je zabeleženo delovanje i SAD čija 7 flota pored nosača aviona raspolaže sa još dva manja nosača aviona i 56 brodova različite namene. Očigledno je da prisustvujemo indirektnoj utakmici A2/AD odnosno ograničavanju prisustva bez vojnih okršaja. Sa jedne strane NR Kina nastoji da uveća svoje vojne kapacitete kako bi bez borbe mogla da odvrati vojne akcije Amerike, dok Amerika od 1950. je posvećena da svojim vojnim prisustvom odvrati NR Kinu. Usled regionalno narušenih odnosa u kineskom susedstvu formirana su dva vojna saveza Kvad (Quad) i AUKUS oba su nuklearni savezi. Svaki od dva saveza nastao je kao reakcija na poteze Pekinga. Dok Kvadl obuhvata Indiju koja sa NR Kinom ima granični spor i geopolitičku utakmicu za globalni jug i svetsko tržište. Japan je u procesu militarizacije i do 2027. nastoji da udvostruči vojni budžet. A 90% Japanaca veruje da zemlja treba da se sprema za konfrontaciju sa Kinom.
Pored Indije i Japana NR Kina ima još 10 teritorijalnih sporova sa susedima.
Sva je prilika da ćemo prisustvovati hibridnom ratu, odnosno njegovom psihološkom segmentu. U šta spada i narušavanje vazdušnog prostora Tajvama, snažna informaciona kampanja ali i diplomatska aktivnost.
U ovom trenutku NR Kina nema saveznike u svom okruženju. Primer Rusije deluje više nego odvraćajuće u pogledu mogućeg scenarija. Odsustvo osude ruske agresije na Ukrajinu, ne znači mnogo, ukoliko uzmemo u obzir izjavu zvaničnog Pekinga u kome se apeluje na Putina da ne posegne za nuklearnim oružjem. Ova poruka dolazi u trenutku zvanične posete kancelara Šolca. Što nam pokazuje da zvaničan Peking vrši adekvatno sagledavanje globalne raspodele moći i izbegava da bude svrstan „ruku pod ruku“ sa Rusijom.
Za sada je teško predvideti definitivni ishod na duži rok, jer njegova kalkulacija ne obuhvata realne strateške izbore već i unutrašnje i spoljašnje ideološke obrasce odlučivanja. U vojnom smislu NR Kina nema osnovne predpostavke za uspešno vođenje konflikta. Potencijalni desant na Tajvan bi se odigrao u okolnostima velike zavisnosti NR Kine od evropskog i amerčkog tržišta, odustvu saveznika i vojnih kapaciteta. Vojni kapaciteti i sposobnosti se svake godine uvećavaju, na 20 kongresu KP Kine, jasno je saopšteno da se od Narodno oslobodilačke armije očekuje da vodi i pobeđuje sukobe. Sa tim u vezi svake godine vojni budžet je u konstantnom rastu, i pokazuje tendenciju za bržom vojnom modernizacijom. U apsolutnim sredstvima kineski vojni budžet je 2000. Iznosio 42 milijarde dolara dok 2022. je ovaj iznos dosegao 293 milijarde čime je NR Kina izbila na drugo mesto u Svetu po izdvajanju za odbranu što je rast od sedam puta.
Ohrabrjuće deluje najavljeni sastanak Džozefa Bajdena i Si Djinpinga tokom G20 samita.
Autor: Darko Obradović