Isplativost Ruske invazije na Ukrajinu

 

Ruska invazija ili specijalna vojna operacija na Ukrajinu je počela 24. februara 2022 godine. Sada u oktobru 2022 godine možemo da vidimo kakav je efekat imala invazija ili specijalna vojna operacija do sada. Podeli ćemo po oblastima gubitke i dobitke Ruske strane i videti da li su profitirali od pokretanja vojnih akcija 24. februara ili nisu.

Teritorija

Kada neko kreće u vojnih pohod jedno od osnovnih povoda je zauzimanje dodatne teritorije. Na toj teritoriji može da ugrabi prirodne resurse(voda, obradivo zemljište, rude, minerali I energenti) kao I stanovništvo koje se nalazi tamo. Kasnije mu ti resursi znače u podizanju snage svoje države. Te možemo videti da je uzrok kretanja u osvajanja I ratove zapravo prosperitet određene države, a novi resursi su osnova za taj prosperitet.

U ovom slučaju posmatraćemo Rusiju I Ukrajinu kao I oblasti u Ukrajini na koje pretenduje Rusija.

	Zemlja/oblast	Površina u km2	Populacija
1	Rusija	17 125 191	147 182 183
2	Ukrajina	603 628	45 377 581
3	Luhanska oblast	26 684	2 121 322
4	Donjcka oblast	26 517	4 356 392
5	Zaporoška oblast	27 180	1 791 700
6	Hersonska oblast	28 461	1 099 200
7	Krimska oblast	26 081	1 957 801

 

Pre 24. februara 2022 godine Rusija je već kontrolisala Krimsku oblast, kao I deo luhanske I Donjcke oblasti. Ukupna teritorija na koju pretenduje Rusija je 134 923 km². Ukupno je okupirano 116 000 km², od toga je 43 000 km² bilo okupirano pre 24. februara I 73 000 km² posle.

 

Stanovništvo

 

Jedan od osnovnih ciljeva zauzimanje neke teritorije je I povećanje broja stanovnika. Pa da vidimo da li je Rusija povećala ili smanjila broj stanovnika. Ako posmatramo od 24 februara videćemo da je jako mali broj ljudi potpao pod Rusku upravu. S obzirom da su regioni koje je zauzela Rusija bile pod ratnim dejstvima, ogroman broj populacije se preselio ili privremenio preselio na druge lokacije. Možemo reći da je oko 2-3 miliona ljudi ostalo da živi na teritoriju koju su Rusi zauzeli od 24. februara.

Sa druge strane imamo I gubitke u stanovništvu koje je Rusija imala zbog vojne intervencije, kao I odlaska ljudi usled straha od kršenja ljudskih prava ili bežeći od mobilizacije. Procene su da je Rusija sa svojim satelitima imala oko 20 000 ubijenih I 50-60 hiljada ranjenih. Broj ljudi koji se odselio iz Rusije od početka invazije

 

Ekonomija

 

Ekonomija je kao I uvek jedno od najbitinijih pitanja pa tako I u ovom slučaju treba da postoji ekonomska isplativost, tj. razlika između povećanja BDP-a usled pripajanja novih teritorija I razlika koja je nastala smanjivanjem BDP-a zbog rata treba da bude pozitivna, što je više pozitivna ulazak u rat je isplativ a kada je negativna ulazak u rat je neisplativ. Ruski BDP će se smanjiti kao posledica rata I kao posledica uvođenja sankcija koje će dugoročno slabiti Rusku ekonomiju. Svetska banka prognozira da će Ruski BDP pasti za 4,5%, u 2023 će pasti za 3,6%. Nova teritorije su im donele štetu umesto korist.

Uvek su bogati I obrazovani bili mobilni, tako I sada. Njima je najlakše da se presele u drugu državu, prvo jer imaju para, drugo jer im je lakše da nađu posao van Rusije. Jedna od procena je da će 15 000 milionera napustiti Rusiju, da je preko 100 000 programera napustilo Rusiju itd. Procena je da već sada otišlo preko milion ljudi, ako se nastavi odlazak Rusa I ako rat potraje više godina, broj ljudi koji će otići iz Rusije zajedno sa brojem izbačenih iz stroja na ratištu će premašiti broj stanovnika koje će Rusi dobiti pripajanjem 4 oblasti.

Sankcije koje je trpi Rusija će mnogima u Rusiji unazaditi kvalitet života, I budući razvoj tehnologije I ekonomije. Posledice od uvedenih sankcija će trpeti godinama, jer su sankcije mera koje dugoročno mogu da pogode Rusije dok je njihov kratkoročan efekat beznačajan.

Vojni gubici

 

Vojni gubici se odnose na Ruske vojne gubitke I prema poslednjih podacima iznose

	Tip vozila	Količina
1	Tenk	1400
2	Borbena oklopna vozila	680
3	Borbeno vozilo pešadije	1582
4	Oklopni transporter	244
5	Inženjerska vozila I oprema	234
6	Višecevni bacači raketa	143
7	Artiljerija	368
8	Avioni	63
9	Helikopteri	54
10	Bespilotne letelice	140
11	Kamioni, džipovi, I ostala vozila	1891
12	Ostalo
	Ukupno	7452

 

Procene su da Rusija raspolaže sa oko 10-12 hiljada tenkova, što bi značilo da je uništeno 10% tenkova sa kojime je raspolagala Rusiju za 8 meseci sukoba u Ukrajini. Ovo pokazuje da je sukob visokog intenziteta, čak I za Rusiju.

Ogromne količine municije je potrošeno, pre svega veoma skupe rakete(neke koštaju I preko milion dolara) koje su ispaljivanje više iz osvete nego iz potrebe.

Geopolitički uticaj

 

Pre početka invazije predsednici Rusije I Kine su proglasili prijateljstvo bez granica ali je brzo došlo do granice kada se desio neuspeh na terenu. Kina se uzdržala od glasanja u korist Rusije u UN, kada je to Rusiji bilo potrebno. Samo 5 zemalja je glasalo u interesu Rusije a to su Belorusija, Severna Koreja, Sirija, Eritreja I Rusija, tj. glasale su protiv rezolucije koja osuđuje potez Rusije. Dok je 141 zemlja osudila potez Rusije. Da bi obezbedio još koji glas služio se svim raspoloživim sredstvima, nafta, gas, žitarice ili pak pravo na veto u UN ali nije dovela do promena, ostao je isti broj samo je umesto Eritreje sada Nikaragva u ovom elitnom društvu.

Sa druge strane imamo Ameriku koja je uspela da održi svetski uticaj I da ostale zemlje usklade glasanje sa Američkom pozicijom. Reč I garancije koje su dali Ukrajincima da će im pomoći u slučaju napada na njih su ispoštovali. Putin je uspeo u nameri da napravi multi polaran svet, sada imam jedan pol sa 5 zemalja I drugi pol sa 141 zemljom.

EU je jedinstvena više nego ikad, po pitanju napada na Ukrajinu, ali I po pitanja stvaranja zajedničkih institucija radi rešavanja krize, kao I Evropske solidarnosti koja će biti potrebna da bi se pregurala zima, tako što će svako da uštedi po malo energenata.

 

Gubitak buducnosti u Rusiji kao efekat sankcija

 

Posmatramo samo uticaj sankcija koje su uvele Zapadne zemlje. Ako ćemo posmatrati prema principu slobodnog tržišta možemo videti, da ljudi koji žive u Rusiji imaju slobodu donošenja odluka, donose odluke prema kvalitetu života u Rusiji kao I kakav će kvalitet biti u budućnosti. Pošto je emigracija veoma visoko možemo videti da I sami Rusi osećaju da će naredni period u Rusiji biti težak, što zbog rata I mobilizacije ali I zbog cene rata koju će na kraju morati građani da plate. Veoma je skup hobi imati vojnika na ratištu, kojeg je potrebno platiti, nahraniti, obući, naoružati, obučiti, prebacivati ga sa jednog na drugo mesto. To sve neko mora da plati, kada nestane para u državnoj kasi moraće taj trošak da plate građani, tako što će ili biti povećan porez ili smanjene plate I ostale usluge koje pruža država.

Drugi deo pritiska na životni standard su Zapadne sankcije koje će smanjiti prihode od izvoza sa jedne strane a sa druge strane će onemogućiti uvoz određenih proizvoda. Uvoz proizvoda je omogućio viši životni standard građana Rusije, ali I mašine I alati koje su uvozili su omogućili da se mnogi proizvodi proizvode u Rusije. Primer mogu da budu Zapadne komponente koje se ugrađuju u automobile, zbog čije nestašice je smanjena proizvodnja automobila u jednoj fabrici za 96%.

 

Da li Rusija profitira od ovog sukoba?

 

Kada stavimo na tas ono što je Rusija dobila ovom invazijom vidimo da ona bila nije isplativa za Ruse. Možemo videti da jedina potencijalna korist koju Rusija može da ima je povećanje teritorije, trenutno su zauzeli teritoriju od 73 000 km² koliko su zauzeli posle 24 februara, dok je površina Rusije 17 125 191 km², ili 234 puta je Rusija veća od osvojenog dela. Da neko krene u ovakav sukob da bi povećao svoju teritoriju za 234 deo sopstvene teritorije nije baš najracionalnija odluka. Kada se podvuče crta Rusija će imati manje stanovnika nego da nisu krenuli u specijalnu vojnu operaciju. Ekonomija će pasti, životni standard će pasti kao I kvalitet života građanina, koji više neće moći da nabavljaju Zapadne proizvode. Rusija će velikoj meri biti izolovana u ekonomskom, tehnološkom, naučnom svetu. Ruske diplomate će postati toksične u tolikoj meri da će mnoge svetske diplomate da ih zaobilaze u širokom krugu. Spoljnopolitički uticaj Rusije se pokazao kao minimalan, uglavnom zemlje koje zavise od Rusije u nekoj kategoriji bivaju(Srbija od gasa) bivaju izložene pritisku I time Rusija čuva još par zemalja u svojoj orbiti. Biti u društvu Ruskih saveznika Belorusije, Siriji, Severne Koreje I ostalih nije nešto pozitivno, kada sa druge strane imamo bogate liberalne demokratije gde reč ljudska prava znače nešto. Bruka I sramota koju je njihova vojska doživela u Ukrajini, kao samoproglašena vojna sila, prati će ih jako dugo vremena. Vojna oprema koju su izgubili u ovom ratu, biće potrebno više godina da je vrate u stanje pre 24. februara. Puno godini će biti potrebno Rusije da se vrati na nivo koji su imali pre 24. februara.

Ako ćemo da se poslužimo pravilo slobodnog tržišta očigledno je ko će pobediti u privlačenju ostalih zemalja u svoju orbitu.